Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

18. septembar 2020.

Ove reči izrečene su na sinoćnoj tribini o koroni i uticaju pandemija na kulturu, uz podsećanje da je infekcija ebole vladala decenijama, ali to nikoga nije mnogo zanimalo

U dvorištu Francuske kuće održana je tribina „Korona – umetnosti (ne)sklona“ na kojoj su govorili prof. dr Radovan Čekanac, dr Milanko Šekler i pisac Dejan Aleksić. Program je vodio pesnik Miloš Milišić.

Tema je bila aktuelna pandemija izazvana virusom Kovid-19, kao i uticaj pandemija na književno stvaralaštvo kroz vekove i danas.

Prof. dr Čekanac je istakao da Srbiji fale epidemiolozi, da su promene u programima na medicinskim fakultetima počele još pre trideset godina, što je dovelo do nedostatka određenih kadrova.

- Više smo okrenuti hroničnim nezaraznim bolestima, uzrocima za nastajanje dijabetesa i kardiovaskularnih problema... To se odrazilo na terenski rad epidemiologa u ovoj ozbiljnoj situaciji sa koronavirusom. Mladih epidemiologa nema u kriznom štabu. Možda je razlog za to što se smatra da smo stali na put zaraznim bolestima, pa je ceo svet bio nespreman za ovo što se desilo.

Čekanac je rekao i to da je koronavirus samo jedan od virusa koji je prisutan u životinjskom svetu, ali je stekao sposobnost da se prenese sa čoveka na čoveka. Postoje i drugi uzročnici kod životinja od kojih preti velika opasnost i može se očekivati da se pojavi još neki virus koji će dovesti do interhumanog prenošenja. 

- Kada se pojavio virus u Kini, nije postojala panika na svetskom nivou. Do panike je došlo kada su se pojavile slike iz Italije, a kasnije iz Španije. Dobili smo na vremenu da se malo pripremimo. U Kraljevu smo spremno dočekali prve slučajeve virusa. Imali smo dobar epidemiološki nadzor. Moram da naglasim da je u vanrednom stanju  mnogo lakše raditi i sprovoditi određene mere.

Prvi registrovani slučajevi u Kraljevu bili su importovani  - uvezeni slučajevi. Taj period je završen sa 52 obolele osobe. Od 17. juna počeo je drugi pik. Do sada ukupno imamo 1401. registrovan slučaj i 40 smrtnih slučajeva. 

Dr Milanko Šekler, naučni savetnik u Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu, rekao je da postoji pretpostavka da poznajemo otprilke samo 0.2 posto od postojećih virusa.

- Jedan virusolog je dao definiciju da virus postane interesantan za izučavanje i nauku onog trenutka kada prvi beli čovek umre. Infekcija ebole je vladala decenijama, ali to nikoga nije mnogo zanimalo. Tek poslednjih godina se izučavalo i ustanovljeno je da je rezervoar slepi miš.

Šekler je dodao da zarazne bolesti u medicini nisu bile atraktivne decenijama, jer su postojale vakcine, antibiotici, a s druge strane u veterini su upravo zarazne bolesti ono primarno čime se bave.

- Radimo sa ogromnim brojem uzoraka, od pet do deset hiljada, svakog dana. Kao što mi radimo, trebalo bi osposobiti laboratorije u Kraljevu da se u našem gradu vrše ispitivanja, a ne da se uzorci šalju u Beograd.

Govorilo se i o urušavanju Torlaka, kao i zavoda za javno zdravlje, odnosno o  urušavanju virusološke i epidemiološke službe.

O uticaju pandemije na kulturu govorio je pisac Dejan Aleksić.

- Ako malo bolje zadremo u prošlost, istorijat epidemija i pandemija, videćemo da je malo perioda u razvoju ljudske civilizacije prošlo bezbedno. Slušajući ove konkretne stvari iz oblasti virusologije i epidemiologije, moram da kažem da ima fenomenalnih činjenica koje izlaze iz domena medicine i ulaze u domen filozofije, morala, humanistike generalno. Kada čujete sve to, vi iz svog svakodnevnog komoditeta, iz svoje trivijalne svakodnevice, ne možete da ne razmišljate na jedan gotovo metafizički način, jer mi stvarnost i svet oko sebe upoznajemo kroz sopstvene potrebe računajući na te male uzane okvire sopstvenog trajanja. I kada shvatimo da se milion godina dešavao neki proces i da smo sada na udaru, to nas uznemiri, ali na jedan fantastičan način. To je taj prelomni trenutak kada iz jedne egzaktne oblasti, kakva je medicina ili veterina, dođete u situaciju da razmišljate o filozofiji, metafizici, ali i umetnosti kao stvaralačkom činu. Ne postoji nijedna oblast ljudskog delovanja koje se pandemija nije dohvatila, pa je takav slučaj i sa kulturom.

Aleksić je dela o kojima je govorio klasifikovao na ona koja su nastala u doba izvesnih epidemija i na ona koja su bila inspirisana nekom određenom pandemijom. Govorio je o „Dekameronu“, Bokačovom najznačajnijem delu, o nastanku humanizma i renesanse.

- Mi živimo u antropocentričnom svetu, a humanizam i renesansa nisu ništa drugo do određena estetska umetnička, naučna, ideološka postavka koja kaže da je čovek u centru sveta. Jedna pandemija je promenila svet iz korena. Kuga je vekovima desetkovala kontinente. Epidemija tifusa u Engleskoj, u doba procvata Šekspirovog pozorišta, uzrokovala je nastanak „Kralj Lira“. U Rusiji je Puškin za vreme epidemije kolere napisao neka svoja pevanja iz „Evgenija Onjegina“. Takođe je i Čehov, koji je bio lekar, napisao čuvenu novelu „Paviljon broj 6.

Kao dela inspirisana pandemijom naveo je „Kugu“ Albera Kamija, Markesov roman „Sto godina samoće“, zatim Saramagovo „Slepilo“ i „Besnilo“ Borislava Pekića.

tekst i fotografije: Kulturni centar "Ribnica"

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments