Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

15. jul 2018.

Oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno dostizanje evropskih standarda je oblast životne sredine i klimatskih promena, a tim koji priprema otvaranje Poglavlja 27 predvodi Biljana Filipović Đušić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine

Kada je prošle jeseni Srbija, konačno, oformila Ministarstvo za zaštitu životne sredine, bio je to znak da je država konačno shvatila važnost te oblasti i, na neki način, rešila da ovaj resor “izvuče” iz drugog plana. Biljana Filipović Đušić, koja je pomoćnica ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i evropske integracije, smatra da je to dovoljan dokaz da je Srbija na pravi, ozbiljan način shvatila pripreme za otvaranje Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene, jer je to tema koja zaista zahteva ozbiljnost čitavog društva. Jer, u procesu pristupanja Evropskoj uniji, najveći posao biće upravo Poglavlje 27. To je i oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda.

- Naš najveći problem je što su za to potrebna velika materijalna sredstva i obezbeđivanje stabilnog sistema finansiranja zaštite životne sredine. Ranijih godina, spajanja delatnosti Ministarstva zaštite životne sredine sa drugim resorima, bila su korak unazad. U dosadašnjim razgovorima i tehničkim konsultacijama našeg ministra Gorana Trivana na najvišem nivou, predstavnci Evropske komisije i evropski komesar za zaštitu životne sredine, ukazali su da je osnovno pitanje Poglavlja 27 – pitanje stabilnog finansiranja životne sredine, a uz njega i planiranje za budućnost. Sve što radimo u pripremi pregovaračke pozicije, koja je obimna i zahteva učešće svih resora, institucija, industrije, kompanija, nedovoljno je ukoliko nemamo adekvatnu saradnju sa Ministarstvom finansija. Saradnju imamo, ali taj nivo saradnje nije dovoljan, jer predstavnici tog ministarstva ranije gotovo da se nisu pojavljivali na sastancima sektorskih radnih grupa, pregovaračke grupe ili tima za pregovore, pokazujući na taj način da je životna sredina, kada su sredstva u pitanju, i dalje u drugom planu – iskrena je Filipović Đušić, koja dodaje da zato treba raditi na tome da se taj status poboljša, jer se prema iznosu sredstava opredeljenih iz republičkog budžeta za pojedine resore tačno može videti važnost  tih resora.

Pogledajte emisiju portala Krug u kojoj je gost bila Biljana Filipović Đušić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i evropske integracije 

Ranije je postojao i Zeleni fond za zaštitu životnu sredine, a posle njegovog ukidanja Srbija nije uspela da napravi instituciju koja bi Zeleni fond zamenila.

- Postoje sredstva koja se ubiraju kroz takse po modelu „zagađivač plaća“. Od njih za budžet Srbije „uberemo“ desetak milijardi dinara svake godine, a različitim modalitetima našem Ministarstvu bude preneta samo polovina tog iznosa koji možemo da koristimo u oblasti zaštite životne sredine, što automatski pokazuje da nešto očigledno nije kako treba – ističe pomoćnica ministra zaštite životne sredine, pojašnjavajući da bi taj namenski novac trebalo da koriste i lokalne samourpave i da on bude podrška u projektima u oblasti zaštite životne sredine, posebno za infrastrukturne projekte.

Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene sastoji se iz 10 oblasti koje obuhvataju horizontalno zakonodavstvo, zaštitu voda, otpad, zaštitu vazduha, hemikalije, klimatske promene, industrijsko zagađenje.

- Tranzicioni periodi su naš najveći problem, ali i izazov, zbog specifičnih direktiva koje zahtevaju najveća ulaganja u infrastrukturne sisteme i direktiva koje se odnose na upravljanje otpadom, otpadnim vodama i na industrijsko zagađenje, jer sve to iziskuje najveća finansijska ulaganja. Bez podrške Ministarstva finansija i bez jasno planiranog budžeta u narednim godinama, mi nećemo moči da preračunamo tranzicione periode. To je tako bez obzira što je naša pregovaračka pozicija veoma dobro pripremljena, što su pregovarački tim podržali svi akteri u procesu: predstavnici sektorskih radnih grupa, institucija, nevladinog sektora, Stalne konferencije gradova i opština, koji su tako dali i svoj doprinos izradi ove pregovaračke pozicije. Ona trenutno ima 160 strana, a očekujemo da će se i dalje razvijati, da će broj strana biti veći i da će kvalitet tog dokumenta biti još bolji – ocenila je Biljana Filipović Đušić.

Posle ovog razgovora za portal Krug, ona je u junu bila na čelu tima kada su, u Briselu, Srbija i Ministarstvo za zaštitu životne sredine predali neformalni nacrt pregovaračke pozicije Evropskoj komisiji. Predstavnici Pregovaračke grupe 27 su veoma zadovoljni napretkom Srbije u aktivnostima, posebno kvalitetom nacrta pregovaracke pozicije, zbog čega su istakli da  Srbija moze da ocekuje otvaranje Poglavlja 27 pocetkom 2019.godine, iako je plan bio tek kraj naredne godine.

- Iskustva zemalja koje su pre nas ušle u EU pokazuju da, ako sada napravimo grešku, ako ne budemo na adekvatan način odredili finansijsku konstrukciju, plaćaćemo kazne, nećemo uspeti da se uskladimo sa zakonodavstvom EU – pojašnjava Biljana zašto je važno da dokument bude što preciznij.

Zakonski okvir u oblasti zaštite životne sredine treba da se prilagodi evropskom zakonodavstvu do kraja ove godine, ali postoji zabrinutost oko završetka specifične direktive koja se odnosi na upravljanje industrijskim emisijama.

- Nju smo poslednju počeli da radimo. Na jednom ranijem velikom sastanku, uz podršku PKS, sa predstavnicima velikih industrijskih kompanija pokušali smo da im objasnimo da kvalitet samog dokumenta zavisi od kvaliteta njihovog odgovora na upitnike koji će biti dostavljeni kroz ovaj projekat. Industrija i energetski sektor su među najvećim zagađivačima, a one kompanije koje se ne budu uskladile sa evropskim propisima, mogu da očekuju jedino da budu zatvorene – pojašnjava Filipović Đušić.

Da bi Srbija dostigla 15.milijardi investicija u životnu sredinu do 2041. godine – moraće sama da investira polovinu tih sredstava, dok ostatak može da bude obezbeđen iz fondova Evropske unije. Za taj posao potrebni su dugoročni i stabilan finansijski plan i funkcionalni Zeleni Fond, koji će to postati najkasnije 2019. godine.

- Srbija mora da pokaže kako će da izfinansira svojih 50 procenata. Kada budemo imali te konkretne predloge, to će značiti da smo ozbiljno shvatili posao koji je pred nama. Tu su i problemi sa administrativnim kapacitetima, jer je poslednjih godina veliki odliv kadrova iz državne uprave, posebno iz našeg ministarstva, a naročito ljudi koji su se bavili evropskim integracijama. Moramo da nađemo način da ljude koji žele da se bave ovim poslom motivišemo da ostaju kod nas. Imamo primer dobre prakse u Hrvatskoj, koja je 10 godina pre ulaska u EU, svake godine školovala na različitim evropskim univerzitetima po 30 mladih različitih profesija, od onih koje se bave spoljno-političkim poslovima, zaštitom životne sredine... Dobijali su specijalizacije od po minimum godinu dana, sa obavezom da, kada se vrate, za državu rade taj posao. Kada je Hrvatska ušla u EU,  oni su već imali 300 profesionalno, stručno i kadrovski opremljenih ljudi, koji su bili sposobni da preuzmu sve poslove koji su zemlju čekali između otvaranja poglavlja i pristupanja EU. I mi smo razmatrali takvu mogućnost, ali nažalost, naš Ustav ne dozvoljava da uslovljamo ljude sličnim ugovorima. Zato Ministarstvo za evropske integracije nalazi druge načine: stručne obuke ili bilo koju drugu vrstu usavršavanja koje bi moglo da nam pomogne da što kvalitetnije ispunimo obaveze koje su ispred nas – zaključuje Biljana Filipović Đušič, pomoćnik ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i članica WISE ekspertske mreže. Ona je i član Biroa, rukovodećeg organa Evropske radne grupe za životnu sredinu i zdravlje i kopresedavajući Evropskog procesa životne sredine i zdravlja, kao prvi predstavnik Srbije na toj poziciji.

Od 1992. godine, Biljana Filipović Đušić zaposlena je u Ministarstvu zaštite životne sredine sa desetogodišnjim iskustvom republičkog inspektora zaštite životne sredine. Funkciju rukovodioca Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju obavlja od 2004. godine. Diplomirala je na Šumarskom fakultetu sa zvanjem inženjer pejzažne arhitekture, a na Arhitektonskom fakultetu na odseku za nauku o prostoru završila je master studije.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments