Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

22. oktobar 2019.

Predrag Radović, kustos-geolog Narodnog muzeja Kraljevo, član je međunarodnog tima koji je otkrio prve fosilne ostatke majmuna u Srbiji, a tu vest  objavio je i jedan od vodećih svetskih časopisa posvećenih ovim istraživanjima

Paleontološki tim Prirodnjačkog muzeja u Beogradu otkrio je prve ostatke fosilnih majmuna sa teritorije Srbije, u selu Riđake u blizini Šapca. Opis nalaza objavljen je u časopisu Journal of Human Evolution, od strane međunarodnog naučnog tima koji čine Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal i prof. dr Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu, Kanada, dr Zoran Marković i Sanja Alaburić iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kako naglašava Predrag Radović „zubi pronađeni na lokalitetu Riđake slični su zubima današnjih makakija (rod Macaca), ali su znatno veći“. Ostaci pripadaju rodu izumrlih primata Paradolichopithecus iz porodice majmuna Starog sveta (Cercopithecinae). Ovaj rod uključuje nekoliko vrsta, koje su naseljavale prostor Evrope i Azije tokom pliocenske i pleistocenske epohe, između 3 i 1 milion godina pre sadašnjosti. „Paradolichopithecus je bio krupna životinja, veličine današnjih pavijana, koja je naseljavala tople otvorene šume“ objašnjava Radović.

S obzirom da su ostaci majmuna od ranije poznati na Balkanu, iz zemalja kao što su Grčka, Bugarska, Rumunija i Severna Makedonija, bilo je pitanje vremena kada će takvi ostaci biti otkriveni i u Srbiji“ kaže Džošua Lindal.

Prema rečima Zorana Markovića, čiji je tim i došao do ovog značajnog otkrića, „lokalitet Riđake spada u red najbogatijih nalazišta fosilnih kičmenjaka u Evropi“. Ostaci primata su pronađeni među hiljadama fosilnih kostiju i zuba izdvojenih iz sedimentatokom nekoliko terenskih kampanja.

Na osnovu tih ostataka životinja znamo da su slojevi nastali tokom kasnog pliocena, pre nekih tri do dva i po miliona godina. Pliocenska epoha je još uvek bila relativno topla, a tek nakon nje nastupaju prva ledena doba pleistocenske epohe“ dodaje Sanja Alaburić.

Dr Mirjana Roksandić smatra da „ovo uzbudljivo otkriće otvara mogućnost postojanja i nešto mlađih, ranopleistocenskih fosila“. Rani pleistocen, koji je trajao između 2,5 i 0,78 miliona godina pre sadašnjosti, doba je najranije ekspanzije hominina (ljudskih predaka) izvan Afrike.

S obzirom da je Balkan predstavljao važan koridor za rane migracije ljudi i životinja, mi se nadamo da će buduća istraživanja razotkriti neke od najranijih ljudskih fosila u Evropi“, dodaje Roksandić. Njen tim je do sada otkrio prve ostatke neandertalaca na teritoriji Srbije, kao i ostatke vrste Homo heidelbergensis, starosti oko 500.000 godina, u pećini Mala Balanica u Sićevačkoj klisuri.

Terenska istraživanja finansiralo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, a specijalističke paleontološke analize kanadski koncil za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC).

Journal of Human Evolution je jedan od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka i drugih primata. Članak se može naći na sledećoj ADRESI.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments