Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

18. maj 2018.

Žiri za nagradu „Žička hrisovulja“, na Spasovdan veliki srpski verski praznik, doneo je, a danas obznanio odluku da je to priznanje zaslužio Stevan Tontićza duboko lirsko svedočanstvo o udesu rata i izgnanstva”

Žiri, u kojem su bili članovi Mošo Odalović (kao prethodni dobitnik priznanja), Dejan Aleksić, pesnik i glavni urednik književnog časopisa „Povelja“, koji izlazi pri Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, Ana Gvozdenović, urednica u istoj redakciji, Miloš Milišič, pesnik i takođe urednik u Povelji i predsednik žirija - Dragan Hamović, savetnik u Ministarstvu za kulturu i infotrmisanje Vlade Srbije u svom izveštaju za medije navode da je dobitnik Žičke hrisovulje za 2018. godinu pesnik “za duboko lirsko svedočanstvo o udesu rata i izgnanstva”.

Priznanje, koje čine unikatna zlatopečatna povelja i ikona Preobraženja Gospodnjeg, dobitniku će biti uručena u Žiči, na praznik Preobraženja, 19. avgusta ove godine.

Pesničkom delu dobitnika posvećuje se zbornik radova sa skupa koji se održava u okviru manifestacije Žički duhovni sabor, Preobraženje 2018.

U obrazloženju žirija, koje je na današnjoj konferenciji za novinare pročitao pesnik Dejan Aleksić, između ostalog, navodi se:

Stevan Tontić je među onim pesničkim savremenicima čija se poezija oštro deli na predratnu, ratnu i poratnu. Reč je o unutrašnjoj, ne hronološkoj podeli. Počeo je u osvit sedamdesetih proteklog veka, pesmama u kojima je, ironično, svoj očaj i ništavilo i skupocenu prazninu proglašavao za sjajne vrednosti i krasno bogatstvo… a praznina mu je bila impuls što ispunjava svakidašnje iskustvo u jezičkim igrama…  Onda je na taj višeslojni ironijski rukopis, udario brutalni „sarajevski“ ratni rukopis… Tontićevo svedočenje ratne žrtve je autentično i pesnički čestito… Pozicija čoveka koji je izbegao u daljinu, bez mogućnosti da izbegne iznutra, stvorila je izgnaničku poeziju teškog sećanja, lirskog zaceljenja onoga što je ostalo od čovekove narušene celine. Duhovna pomirenost sa bremenom svega proživljenog, prihvatanje stradanja kao sledovanja, krajnje je ishodište najnovijeg kruga pesama, u kojim se pesničko ja samopredstavlja kao Hristova luda. Kakva je to luda? To je, prema Tontiću, svako koji ne laže, koji je odozgo vođen, nad kojim se zbivaju i strahote i čuda, koji ne beži od bola i koji bol voli…”

O dobitniku

Stevan Tontić, rođen je 1946. godine u Grdanovcima kod Sanskog Mosta, u Sarajevu diplomira filozofiju sa sociologijom. Pesnik, prozaista, esejista, antologičar, prevodilac s nemačkog. Zbirke pesama: Nauk o duši i druge vesele priče (1970), Naše gore vuk (1976), Tajna prepiska (1976), Crna je mati nedjelja (1983), Prag (1986), Ring (1987), Sarajevski rukopis (1993, 1998), Moj psalam (1997), Blagoslov izgnanstva (2001), Sveto i prokleto (2009), Svakodnevni smak svijeta (2013), Hristova luda (2017). Autor romana Tvoje srce, zeko (1998). Dobitnik niza značajnih domaćih i međunarodnih priznanja. Na nemački preveo Liriku Itake Miloša Crnjanskog (s Viktorom Kalinkeom). Posle egzila u Nemačkoj (1992–2001) vraća se u Sarajevo, gde je živeo do 2014. godine, kada se preseljava u Novi Sad.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments