Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

15. novembar 2018.

Nova knjiga kraljevačkog autora pod nazivom Posle potopa“, prema mišljenju  kritike, predstavlja autorov način da kroz stih  - pamflet poruči: „Ne čitam one koji su bolji pesnici nego ljudi“ i otkrije dokaze zašto nije režimski pisac

Aleksandr Marić, jedan od recenzenata najnovije knjige Kraljevčanina Ivana Novčića, opisujući stvaralački opus autora  kaže da da je u njegovim delima - izražena pobuna.

„Novčić reaguje na rat, na pad moralnih vrednosti, na nestanak jednog sistema ili bolje reći kulturne klime koja je dozvoljavala uzlet... Sredina u kojoj se našao jednostavno mirno podnosi, ustvari – nema nikakav odnos prema sirenama koje pozivaju na uzbunu“, piše Marić, nalazeći da se i knjiga zbog toga zove „Posle potopa“, jer „sredina koja ni sada neće reagovati na ove uzbunjujuće poruke, ima simptome kao da se potop već dogodio ili, još gore, da nikog nije briga što potop samo što nije“.

U knjizi „Posle potopa“ ne sija sunce, nema ptićica, reke, žubora, nema slika sreće...ljubav je srozana:

Kada zaroni u glib i mulj, pesnik traga kao forenzičar za kostima ili ostacima duša... oseća se suvišno u dobu demokratije i bordela, dok taksimetar otkucava... U ovoj knjizi Novčić se bavi odnosom politike i poezije, religije i potpune bezidejnosti, odnosom prošlosti i budućnosti, koja se u sadašnjosti manifestuje granicom muke i trpljenja koje čovek može da podnese.“

Novćićevu knjigu pesama objavilo je Društvo za afirmaciju kulture – Presing iz Mladenovca. Zbirka sadrži šest ciklusa u kojima se, prema rečima recenzenta Milice Milenković, prepliću dve stvarnosti: srpsko robovanje i ogoljavanje književne scene.

Za osnovno načelo svoje zbirke Ivan Novčić postavlja stih – pamflet: „Ne čitam one koji su bolji pesnici nego ljudi“... Izdati poeziju i pisanje za njega je ravno izdaji čovečnosti ili domovine“, smatra Milica Milenković.

Pesnik Ivan Rajović u knjizi „posle potopa“ vidi pokušaj pesnika da bude zov koji će čitaoca probuditi iz letargije i naterati da se, ako nipta drugo, duboko zamisli nad svetom i sobom u njemu.

Njegove pesme, bar na prvi pogled, nisu zakukuljene i na same sebe upućene jezičke slagalice, metafizičke zavrzlame ili nadrealna buncanja, posle čijeg iščitavanja izostaje čak i ono najbesmislenije od svih pitanja: šta je pesnik hteo da kaže... Novčićeve pesme su svojevrsni raporti ili izveštaji iz svakodnevice, rečeni svima nama dobro znanim jezokom svedenih sličica zlehudog nam života koji nas guši, umesto da nas podstiče na let..“, piše Rajović.

On dodaje da su se događaji iz Novčićevih kazivanja zaista dogodili i da su „junaci“ njegovih pesama stvarni likovi i da je „Posle potopa“ materijal koji će „svoju punu i pravu vrednost imati tek posle kataklizme, kad se dokopamo kopna, ako se to ikad dogodi“.

Rajović smatra da je Novčić imao sreću da nije mirao mnogo da i naporno da radi na stvaranju imidža nerežimskog pesnika, „budući da živi i stvara u sredini u kojoj su režimski pesnici, ozvvaničeni, institucionalizovani i patentirani, a da se svi koji nemaju takvu deklaraciju imaju smatrati nerežimskim“:

„E, sad, ima onih koji se samo smatraju, a ima i onih koji se zdušno trude da stečeni status opravdaju svojim delom. To ih, zasigurno, neće učiniti piscima biblioteke, akademicima, urednicima u podobnim institucijama i glasilima.... neće im omogućiti ni koliko - toliko podnošljiv život, ali će im ga, mislim život, značajno i neizbežno zagorčati... Zahvaljujući Novćiću i njemu sličnima, sećanje na ovo što jeste ostaće da traje za one koji dolaze posle nas, ako dođu. A ima li većeg priznanja za pesnika i ma li značajnije svrhe od toga? Nema, naravno, ni u potopu, ni posle potopa“, poručuje Ivan Rajović.

Promocija knjige "Posle potopa" biće priređena 6. decembra u 18 časova u kraljevačkoj biblioteci.

O AUTORU

Ivan Novčić rođen je 27. jula 1972. godine u Kraljevu. Po struci je inženjer poljoprivrede i profesor srpskog jezika i književnosti. Do sada je objavio knjige:

Amputacija duše, poezija, 2003.

Šifarnik stradanja, poezija, 2008.

Emir Kusturica, poetika poricanja smrti, studija, 2016.

Srem i Sumatra, zbirka priča, 2017.

Živi i radi u Kraljevu.

Iz najnovije zbirke „Posle potopa“ izdjamo i objavjujemo psemu posvećenoj trogodišnjoj Milici Rakić koja je stradala od gelera, dok je tokom bombardovanja stradala u porodičnoj kući u Batajnici dok je sedela na – dečjoj noši:

M I L I CA

Gledam devojku sa kikama

izlazi iz autobusa

po kiši

kaže mi da studira medicinu

istog je uzrasta kao moja ćerka

koja je daleko

negde na istoku

lepa kao ona

ima isti osmeh

i oči boje badema u ulici našoj.

 

Brzo mi otpozdravi

jer žuri da stigne

roditeljima da kaže

položila je ispit

težak

najteži.

 

A i momku nkenom se žuri

onom što je čeka

da proslave zajedno---

martovski je rok

neki vanredni

težak

najteži.

 

Onda se setim da sanjam

Milica je to

iz Batajnice.

 

Nije porasla.

 

Urasle joj kike u kamen.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments