Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

21. septembar 2020.

Reč je o farmi u kojoj vodeću ulogu preuzimaju životinje vođene idejom o slobodi i ravnopravnosti, zaklete da nikada neće ličiti na svoje neprijatelje – ljude, ali s vremenom se ljudska moć otelotvorila u nekima od njih

Predstava „Životinjska farma“ Gradskog pozorišta Čačak obeležila je peti dan Anfiteatra. Kako izgleda život na životinjskoj farmi, nastaloj po tekstu istoimenog klasika Džordža Orvela, pokazala nam je glumačka postava koju čine Una Đelošević, Ivana Terzić, Dragana Milošević, Bratislav Janković, Dušan Radojičić i Nikola Voštinić, u režiji Patrika Lazića, dok je Aleksandar Alempijević bio odgovoran za muzičku pozadinu i bubnjem diktirao tempo napetih momenata.

Ovaj svetski klasik često se uzima za advokata istine, jer u svojoj formi naizgled infantilne pričice o životinjama razotkriva lice političkog i društvenog poretka, koji menja imena, ali ne i suštinu, pokazaće vreme.

O romanu se govori kao o oštrom i istinitom pogledu na staljinizam u Rusiji, čiji je savremenik bio pisac, kao i o Orvelovom obračunavanju sa politikom i sistemom svoje domovine, Velike Britanije. Ipak, mnogima će prva asocijacija biti možda upravo njihova sadašnjost, jer „životinjska farma“ ne stari i nikako ne nestaje.

Glumica Una Đelošević smatra da je ova priča velika baš zato što nije konkretna, nego je opšta, kao i sva velika umetnička dela:

- To je, prosto, jedna istina koja je istinita i u najmanjem društvu, i u najvećem, i u najsiromašnijem, i u najuspešnijem. Ono što sva društva dele je ta čovekova osionost kada dobije moć, ta poslušnost onih koji su dobri, marljivi, čestiti, ta potreba da se ljudi kontrolišu. To su sve neke opšte, ljudske stvari. Lično ne gledam to sve kroz neke konkretne prizme, nego prosto prihvatam da je to nešto što se krije u ljudima. Da li ćeš ti biti Napoleon, koji sebe proglašava višim autoritetom i smatra se važnijim od ostalih, ili Klover, koja će svakom da pomogne i svakog da zaštiti, ili ćeš biti Bokser, koji samo radi i ćuti, taj izbor je na nama samima.

Reč je o farmi u kojoj vodeću ulogu preuzimaju životinje vođene idejom o slobodi i ravnopravnosti, zaklete da nikada neće ličiti na svoje neprijatelje – ljude, ali s vremenom se ljudska moć otelotvorila u nekima od njih:

- Ovaj roman, kao i naša predstava, jeste jedna basna za odrasle gde životinje poprimaju odlike ljudi, tako da je ta granica zaista jako tanka – na kraju se primećuje tolika sličnost sa njima da izgleda kao zabuna – smatra Una Đelošević i dodaje da je a zabuna, takođe osnova drame koja pojačava svu tu dramatiku.

Jedno od najznačajnijih karakteristika jeste govor, koji se koristi kao instrument zloupotrebe moći. Izokretanjem prvobitno uspostavljenih zakona, vođe opravdavaju svoje postupke i manipulišu ostalim životinjama. Iz toga će proizići jedna od najčuvenijih rečenica: „Sve životinje su ravnopravne, samo su neke ravnopravnije“.

Glumica Una Đelošević smatra da je, iako jeste politički zasnovano, delo na neki način uzraslo, preraslo u nešto više:

- Po mom mišljenju, to nije samo politički roman, već roman o ljudskom rodu. U istoriji ovu situaciju možete videti na hiljadu mesta, ne samo ovde. Sve to radi moć i radi velika moć.

Za ovo remek delo Džordža Orvela govori se da slika naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Međutim, iako se latinska poslovica „istorija je učiteljica života“ uveliko koristi i poštuje, možemo se zapitati koliko toga smo naučili iz istorije i kada će se krug prekinuti.

        Mina Milovanović

 fotografije: Milica Šolajić Popović

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments