Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

1. jun 2020.

Njegoš je imao telo dečaka, ali u njemu je oduvek živela devojčica; nakon što je tri puta u tinejdžerskom dobu sebi pokušao da oduzme život, majka je sve shvatila i podržala ga u želji da živi onako kako se oseća: tako se "rodila" Nikolina 

Pre četiri godine ja sam svoj život videla samo crno, nisam mogla ni da zamislim da imam budućnost“, kaže Nikolina Kovačević (22), pre nego što sa osmehom otkrije da ona, samo na prvi pogled izgleda kao sasvim obična devojka. Pokazujući sliku petnaestogodišnjeg Njegoša Kovačevića, Nikolina kaže:

- Ovo sam nekada bila ja. To znači da sam transrodna osoba, a to sam primetila još kao sasvim mala. Bila sam devojčica zarobljena u telu dečaka, ali o tome tada nisam smela nikome da pričam. Danas smatram da sam oduvek bila Nikolina, samo sa ulogom Njegoša – kaže ova devojka koja je, po zvaničnim dokumentima – još uvek muškarac, ali je već pet meseci na hormonskoj terapiji i priprema se za promenu pola.

Pogledajte priču Nikoline Kovačević:

 

Nikolina je rođena u Prištini, ali se porodica selila – u Sutumore, pa u Lazarevac, da bi poslednjih godina živela u Kraljevu. Zahvaljujući hormonima koje uzima (i moraće doživotno da ih pije), Nikolinine crte lica izgubile su oštrinu, grudi porasle, počela je da dobija i na težini i da, kako kaže, uživa u ženskim oblinama. Danas vidi smisao svog života, ali Njegoševo/Nikolinino odrastanje bojili su anksioznost i depresija:

- U mojoj kući se uvek govorilo da je loše biti LGBT, da to nije normalno i da – nije od Boga. Zato sam Boga molila da me izleči, ali ništa se nije događalo. Videla se feminiziranost u meni, ali ljudi su to zanemarivali, jer sam uvek bila ošišana „na ćelavo“. Sreća je što sam bila harizmatičan dečak, ali je jako tužno što je Njegoš svoj život živeo u lažima. 

Tokom tinejdžerskih godina Njegoš je tri puta sebi pokušao da oduzme život. Majka Svetlana shvatila je da će izgubiti dete ako nešto sama ne preduzme:foto: print scren YouTube 

- Mama je tražila da priznam zašto plačem noćima. Ćutala sam, a ona je sama pitala: „Da nisi, možda, gej? Jesi li nekog ubio?“Rekla sam da nisam, a onda čula njenu rečenicu: „Da li se ti osećaš kao devojčica?“ Svi ljudi imaju tajne, a moja je bila najdublja i najteža. Priznanje i suze grunli su iz mene i od tog trenutka ja sam Nikolina – priseća se naša sagovornica.

Tada je ona (još uvek Njegoš) imala 16 godina, išla je u srednju školu, pa su, navodi, i ona, i majka bile svesne da će to kako se zaista oseća morati da krije sve dok ide u školu. Njegoš je postojao samo za javnost, a Nikolina je živela unutar četiri zida ohrabrena maminim rečima da će joj u svemu pomoći „čim završi školu“.

- Da nije bilo moje mame, danas me ne bi bilo ili bih i dalje živela u svetu laži. Zbog toga često kažem da je ona moja najveća ljubav. Zahvaljujući njenom „vetru u leđa“, ja sam tako mlada imala hrabrosti da donesem tešku životnu odluku. Da nije bilo njene podrške, sve ovo uradila bih tek kada nje više ne bude bilo. Ne bih mogla da joj uradim ono što ona ne bi mogla da prihvati. U tom slučaju, planirala sam da bar starost proživim onako kako se oduvek osećam – iskrena je Nikolina.

Za tajnu da se u kući oblači i ponaša kao devojka, dok u školi i dalje glumi da je Njegoš, znale su najbolje drugarice koje je nikada i nikome – nisu odale, zbog čega je Nikolina i danas zahvalna tim devojkama. Život ih je razvejao na različite strane, pa se sa većinom od njih, kako navodi, danas samo čuje, ali – najvažnije joj je da su je podržale i stale uz nju kada joj je to bilo najpotrebnije.

- Na svoj dvadeseti rođendan odlučila sam da svetu pokažem da sam sada Nikolina. Pre toga bila sam u inostranstvu i uvidela koliko je divno kada ne moraš da glumiš da si ono što, u dubini svoje duše - nisi. Na Instagramu sam ugasila Njegošev profil, a moja drugarica javno je, na svom profilu objavila sliku sa mnom. Za pet minuta, kao Nikolina dobila sam 300 pratilaca – priseća se Nikolina,

Bilo je svakakvih komentara, kaže, ali – mnogo više poruka podrške, nego onih drugih. U hejt komentarima bilo je onih koji su govorili šta bi joj sve trebalo uraditi, poruka da joj ne padne na pamet da više kroči u Kraljevo...

- Zaista je bilo svega, ali u sebi sam bila smirena smatrajući da će, ako mi se nešto desi, to dogoditi kao Nikolini, a ne kao Njegošu koji je živeo za druge ljude. Ja ne živim za druge, živim za sebe – ponosna je Nikolina.

Dnevno, kako navodi, dobija, u proseku stotinak poruka na društvenim mrežama

- Iznenadili biste se kada biste znali koliko je oko nas ljudi zarobljenih u telu suprotnog pola. Među njima ima i onih koji su čitav život proživeli pretvarajući se da su neko drugi. Oni traže razgovor, savet, podršku. 

Nikolina navodi kako ranije nije verovala u to da bi njoj kao devojci neko mogao da priđe, niti da da će ikada imati momka, ali da je – realnost sasvim drugačija. U Kraljevu je sada mnogi znaju kao transrodnu osobu, a momci joj često prilaze. Neki pošalju piće za sto, manje hrabri dođu do stola, šapnu: „Dominiraš večeras“ i pobegnu.

- Jedna od najvećih predrasuda koje prate transrodne žene je da one menjaju pol da bi bile sa muuškarcima. Ne bih ni obrve počupala samo da bih se dopala nekom muškarcu. Tu je i predrasuda da su trans žene – žene lakog morala, jeftine, iako je svako osoba za sebe. Ipak, najveća je predrasuda da smo mi najveće zlo ovog sveta i da vera nalaže da ostanemo onakvima kakvim nas je Bog stvorio – smatra Nikolina.

Kako kaže, tokom odrastanja, nije mogla da veruje u Boga kada je dopustio da se rodi u telu kakvo nije želela. U porodici su svi vernici, a danas, navodi, i ona veruje u Boga:

- Ispunio mi je želju da, uz njegovu pomoč danas živim svoj život, jer sve što se dogodilo ne mogu da objasnim drugačije, nego kao višu silu. Ako iko treba da mi sudi, neka to bude Bog, nikome drugom neću to dozvoliti, jer i jedna od deset zapovesti i kaže: „Ne sudi, da ti ne bi bilo suđeno“ .

O procesu transformacije u ženu, koji je započela sa uzimanjem hormonske terapije, Nikolina govori u video-klipovima koje snima za svoj, veoma gledan You Tube kanal. Na ovom kanalu koji postoji oko godinu dana i ima oko 30.000 pratilaca, trudi se da ljudima približi sve probleme i izazove transrodnih osoba i da, kako kaže, pojasni da to „nije pitanje polnog organa, već mozga, svesti“. U osamdeset odsto tih poruka, tvrdi ona, ljudi joj se zahvaljuju što im je promenila mišljenje o transrodnim osobama ili zato što im je ulila samopouzdanje.

- Želim da društvu poklonim taj proces tranzicije, pričam o promenama na svom telu od prvog meseca uzimanja hormonske terapije, sve do godinu dana. Snimiću i priče o svim operacijama koje budem radila, možda čak i sa snimkom same operacije, a oporavka svakako. Kada neko bude mogao da pogleda kako izgleda taj težak i trnovit put muške osobe u žensku, nadam se da će imati više razumevanja za nas i da ću u pogledu našeg položaja moći da donesem neke promene – pojašnjava Nikolina, uverena da će realizacija takve zamisli u Srbiji biti – prava revolucija.

I u njenoj široj porodici, kako kaže, bilo je otpora u početku. Neki su mislili da je u šitanju samo faza u odrastanju, a najveći otpor da prohvati realnost imala je njena tetka.

- Danas mi ona kupuje šminku i garderobu, prihvatila me je, iako je imala najburniju reakciju. Razvile smo divan odnos otkako sam ja Nikolina koju ona, u startu, jednostavno nije mogla da prihvati. Moja mama ima tri rođene sestre i brata. Svi su uz mene, njihova deca, moja braća i sestre –kaže Nikolina, osmehom opisujući koliko je zbog toga srećna.

Nepogrešivo je svesna, kaže, koliko je, iznošenjem svoje priče u javnost, rizikovala ceo svoj život.

- Mnogo sam rizikovala i dobila. Moj život danas, sve što radim. sve oko čega se trudim i sve što ću raditi predstavlja ostvarenje mojih snova – poručuje Nikolina koja bi, nakon godinu dana primanja hormonske terapije trebalo da uđe u novu fazu promene pola. Spremna je na sve što je čeka, a taj svoj osećaj ume da spakuje u samo jednu rečenicu: „Ono što neko može da bude, on MORA da bude.“

Na kliniku dođe muškarac, a sa nje izađe žena, i obratno

Tranzicija, prema dosadašnjim iskustvima transrodnih osoba u Srbiji, čiji registar ne postoji, traje dve do četiri godine, a upravo to je vreme za animozitete, kad neko vidi muškarca sa lične karte, a ženu ispred sebe ili obratno.

Od 1. januara prošle godine promena pola omogućena je u matičnim knjigama na osnovu potvrde zdravstvene ustanove, a sama hirurška intervencija promene pola nije uslov za promenu identiteta. U matičnu knjigu rođenih, drugi pol i ime, transrodne osobe moći će da upišu posle najmanje godinu dana hormonske terapije, praćene od strane psihijatra i endokrinologa.

U našoj zemlji od 2011. godine pol se menja o trošku zdravstvenog osiguranja. Nezvanično, procenjuje se da je ovakvu transformaciju dosad uradilo skoro 500 osoba iz Srbije, a samo prošle godine i – približno isto toliko stranaca, pa Srbija postaje središte transrodne hirurgije. Prema rečima eksperata, takva vrsta operacije je skupa, kontroverzna i komplikovana, pa je ne rade klinike ni u mnogim razvijenim zemljama. Prema rečima transrodnih osoba koje na operaciju promene pola u Srbiju dolaze iz inostranstva, njih pre svega privlači cena takve operacije, koja se u Srbiji kreće oko 10.000 dolara – što je i do pet puta niže u odnosu na cenu takve operacije u, recimo, Americi.

Prva operacija promene pola u Srbiji izveo je 1989. Godine hirurg dr Savo Perović. Bilo je to 39 godina posle prve takve operacije u svetu, a danas u Srbiji postoje čak četiri medicinska centra specijalizovana za ovakvu vrstu operacije koja, saznajemo, traje šest sati, kako bi pacijent izbegao fizičku traumu koju bi imao tokom nekoliko vezanih i neophodnih operacija.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments