14. novembar 2016.
Pomoravsko selo, za koje kažu da ima više radnika nego stanovnika, posetio je gradonačelnik Kraljeva sa saradnicima i obećao rešavanje brojnih problema privrednika i meštana
Preduzeće „San“ iz Tavnika zapošljava oko 110 radnika, klanica „NID“ ih ima tridesetak više, stočari iz okoline dovoze stoku da je predaju njima, ali Tavnik u kojem, kažu, sedište ima petnaestak fabrika, pogona za preradu mesa, mleka, kože, kamena ili za proizvodnju stočne hrane, ima i brojne komunalne probleme: nedostatak pijaće vode, probleme sa otpadnom vodom, neosvetljenim i blatnjavim putevima, zbog čega su, ne tako davno, meštani želeli da se „otcepe“ i pripoje gradu Čačku. Žalili su se svim vlastima zbog toga meštani i privrednici, a danas su dobili priliku da o svojim problemima razgovaraju sa gradonačelnikom Kraljeva Predragom Terzićem, vršiocem dužnosti direktora javnog preduzeća za upravljanjem građevinskim zemljištem Aleksandrom Nestorovićem i predsednikom Upravnog fona za razvoj poljoprivrede Draganom Čorbićem,.
– Nastojaćemo da problem otpadnih voda uskoro rešimo, jer je to problem koji datira godinama unazad. Ono što možemo, rešićemo što pre, ovde smo da vidimo na koji način to možemo da uradimo i nadam se da će zaposleni u ovim preduzećima, njihovi vlasnici i stanovnici Tavnika biti zadovoljni onim što ćemo uraditi – rekao je gradonačelnik Kraljeva.
On je ocenio da taj i problem sa pijaćom vodom zasenjuju probleme neasfaltiranih puteva, pijace i javne rasvete.
– Selo koje zapošljava ovoliki broj radnika ne sme i ne može biti zaboravljeno, zbog toga i jesmo ovde. Grad Kraljevo preko Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede obezbeđuje podsticaje za razvoj stočarstva u Kraljevu i na taj način uspeva da obezbedi sirovinu za ova preduzeća, a sa druge strane – to puno znači stočarima jer stoku mogu da prodaju Kraljevčanima i ne moraju da ih voze u druga mesta – rekao je gradonačelnik Terzić nakon posete pogonima „NID“ i „San“.
Vlasnik i direktor klanice „NID“ Ivan Zucović ističe da od grada do sada nisu imali skoro nikakvu pomoć, koju očekuju kako bi mogli da reše svoje probleme, pre svega oko izgradnje kolektora sa prečišćivačima, jer je to „ozbiljan projekat koji mnogo košta“.
– Drugih problema nemamo, jer sirovinu nabavljamo sa domačeg terena: svinje iz Mačve, a junad i krave iz okoline, dnevno proizvedemo oko pet tona prerađevina plus sveže meso – ističe Zucović.
Miloš Županjac, tehnolog u preradi mesa „San“, preduzeća osnovanog 1999. godine, podsetio je da su se oni prvobitno bavili maloprodajom prehrambenih proizvoda, a pogon za preradu otvoren je 2008. godine.
– Dnevni kapacitet je pet tona proizvoda koji tržištu isporučujemo u maloprodajnim proizvodimo, a deo kroz veleprodaje – precizirao je Županjac.
Da zbog problema sa otpadnim vodama proizvođači ne bi napuštali svoje pogone u ovom selu, lokalne vlasti će se potruditi da probleme sa vodom, pijaćom i otpadnom reše, obećao je i Aleksandar Nestorović, naglašavajući da gradske vlasti, preko preduzeća na čijem je on čelu, izdvajaju dosta sredstava za puteve i osvetljenje, a da je neophodno ta sredstva usmeriti, pre svega, na rešavanje gorućih problema, poput ovog u Tavniku.
– To je tako, možda zato što narod kao probleme uočava puteve ili osvetljenje, a ne vidi potrebu da ovakvo selo ima kolektor otpadnih voda – rekao je Nestorović, navodeći da jeste obaveza grada da razmišlja o svakom proizvođaču i stanovniku, jer punjenja budžeta nema bez povećanja proizvodnje.
Poslednjih par godina sve se svelo na sređivanje, uređivanje i održavanje, dodao je, a nama su potrebne investicije.
Gradska delegacija danas je obišla i domaćinstvo Ivana Mijailovića u Tavniku. U domaćinstvu Mijailovića, koji se bave tovom junadi, Dragan Čorbić, predsednik Upravnog odbora za razvoj poljoprivrede grada Kraljeva, podsetio je da preko ovog Fonda grad već četiri godine ulaže sredstva u pospešivanje poljoprivredne proizvodnje i to isključivo za one kojima je poljoprivreda osnovna delatnost.
– U pitanju su bespovratna sredstva u vrednosti 30 odsto projekta, što iznosi svake godine do 300.000 dinara po proizvođaču, što njima mnogo znači, jer bi bez ovih sredstava bili na granici rentabilnosti – rekao je Ćorbić.
Za poljoprivrednu proizvodnju lokalna samouprava ove godine je izdvojila 90 miliona dinara.
Ivan Mijailović kaže da sredstva grada koristi već treću godinu i da polovinu tova verovatno ne bi ni hranio bez tog novca.
– Sve ide nadole, nekad smo bikove prodavali za 2,30 evra po kilogramu, sad ne možemo ni po dva – naveo je.
U manastiru Voljavča sa bogatom istorijom ove svetinje, goste je upoznala monahina Teodora.
Tavnik je selo sa oko 1.400 stanovnika, Na više od 1.800 hektara priroda je bila izdašna, jer meštani imaju brojn njive, voćnjake i pašnjake, a sama zemlja je bogata ugljem. Takav sastav pogoduje dunjama, pa je u voćnjacima svakog domaćinstva bar po nekoliko ari pod dunjama. Kad su godine rodne, kupcima, najviše iz Vojvodine, iz Tavnika bude isporučeno i po 200 vagona „žute dunje“. Priroda, dakle, radi svoje, sve ostalo je do ljudi.
foto: Zoran Ljubojević
M. M. Dabić
