20. februar 2017.
Gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema dece, svaka druga porodica u našoj zemlji ima samo jednog naslednika; četvrtina žena nije se udavala, a svaki treći muškarac nikada nije ušao u bračne vode
U Srbiji se godišnje sklopi oko 36.000 brakova, svedoče grafikoni Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju i da prosečna mlada staje na ludi kamen u 28. godini, a prosečni mladoženja sluša zvuke svadbenog marša tri godine kasnije. Ilustrativni dokaz teze da je trudnoća najčešća „kuma” na venčanju naših mladenaca jeste i podatak da prosečna žena u Srbiji postaje majka u 29. godini. Međutim, iako demografi često ističu da je za prostu reprodukciju nacije potrebno 2,14 dece po porodici, najveći broj roditelja u našoj zemlji gaji samo jedno dete. Da je Srbija zemlja jedinaca, uverljivo govore i rezultati poslednjeg popisa stanovništva, koji upozoravaju da je svaka druga porodica u našoj zemlji odlučila da svetu ostavi – jednog naslednika. Naime, od 1.476.105 porodica – 764.546 njih ima samo jedno dete, 591.114 roditelja gaji dvoje dece, svega 99.638 porodica ima troje mališana, a broj porodica sa četvoro, petoro i šestoro dece ne prelazi jedan procenat.
Mit o suprotnostima koje se privlače uverljivo demantuju bračni grafikoni Republičkog zavoda za statistiku. Analiza izvedena na osnovu 36.949 brakova sklopljenih u 2015. godini svedoči da pred matičara uglavnom izlaze osobe iste nacionalnosti – u čak 88 odsto slučajeva. U 66 odsto sklopljenih brakova partneri imaju istu školsku spremu, a na ludi kamen najčešće staju supružnici rođeni u istoj deceniji. Ilustrativna potvrda teze da je posao mesto na kojem se upoznaje najveći broj savremenih bračnih parova jeste činjenica da se čak 17 odsto bračnih partnera bavi istom grupom zanimanja. Zanimljiv je i podatak da čak petina mladoženja ima školsku spremu nižu od nevestine, što nije iznenađujuće, s obzirom na to da su žene obrazovaniji deo populacije.
Nažalost, gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema dete. Najveći broj bračnih partnera koji neće ostaviti naslednike živi u ruralnim sredinama, dok svaki četvrti bračni par koji živi u gradu nema potomstvo. Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da svaka treća žena koja je rođena osamdesetih godina 20. veka nema dete, a najveći broj tridesetogodišnjakinja koje nemaju decu živi u Beogradu – svaka druga žena na pragu tridesetih još se ne odaziva na reč „mama”. To je tek početak brige demografa, koji upozoravaju da rađanje prvog deteta u četvrtoj deceniji smanjuje šansu za ponovni odlazak u porodilište. 
S obzirom na to da u našoj zemlji jedna žena rađa 1,36 dece, ne treba se čuditi podatku da svake godine „nestane” grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.
Iako se smatra da u našem društvu postoji kult braka i porodice, statistika ne podržava ovo romantičarsko uverenje. Podaci, naime, govore da svaka četvrta žena nikad nije obukla venčanicu i da svaki treći muškarac stariji od 14 godina u našoj zemlji ne nosi burmu. U prevodu na jezik statistike – 1.719.959 osoba nikad nije stalo na ludi kamen, a sudbonosno da izgovorilo je samo 3.396.240 osoba. Cifre pokazuju i da svaka četvrta žena rađa dete van braka, a zanimljivost izvedena iz najnovijeg popisa stanovništva glasi da u vanbračnoj zajednici u Srbiji živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – odnosno 236.063 osobe.
Sudeći prema studijama sociologa širom planete, brakovi bez burme, veze bez veze i deca bez očeva postali su ključni pojmovi koji skiciraju realnost muško-ženskih odnosa na početku novog milenijuma. Planetarna statistika suočava nas s podatkom da se svaki treći brak na svetu završava razvodom, da se bračni parovi danas češće odlučuju za razvod nego za rađanje drugog deteta i da je šansa da proslavite srebrnu i zlatnu svadbu izjednačena s verovatnoćom da će vas poklopiti talas cunamija dok se izležavate u nekom turističkom raju.
Svaki četvrti bračni par u Srbiji svoju životnu bajku na temu „i živeli su srećno i dugovečno do kraja života” završava brakorazvodnom parnicom, a petina njih razvede se u prvim godinama braka. Propali brak iza sebe danas ima nešto više od 300.000 građana, što je za petinu više nego prošle decenije. Mit o „fatalnoj” sedmoj godini za razvod braka pobija realnost, koja svedoči da prosečan srpski brak traje 13 godina i tri meseca. Deca, nažalost, nisu malter koji cigle porodične kuće drži na okupu – čak 56 odsto razvedenih brakova čine zajednice s decom. Statistika ipak svedoči da broj naslednika u porodici smanjuje šansu za razvod – u trećini razvedenih brakova postoji jedno dete, petina bivših supružnika ima dvoje dece, 3,8 razvedenih supružnika troje, a na razvod se odlučilo svega 0,7 odsto supružnika sa četvoro dece. Kad se slova na brakorazvodnoj presudi osuše, u najvećem broju slučajeva majka iz sudnice izlazi kao staratelj. Teret samohranog roditeljstva nosi gotovo 300.000 majki i 76.435 očeva u našoj zemlji, a procenat samohranih majki najveći je u Beogradu i iznosi 17 odsto.
Ujedinjeno iskustvo psihologa, pedagoga i socijalnih radnika govori da će se prosečna srpska žena pre razvesti zbog svekrve nego zbog ljubavnice. U prevodu – najmanje šanse za uspeh imaju supružnici koji žive u zajednici s njenim ili njegovim roditeljima. Naime, prema iskustvu psihologa, pravnika i sociologa koji su uključeni u proces brakorazvodne parnice, scene iz antologijske serije „Pozorište u kući” zbog kojih se od srca smejala cela bivša Jugoslavija, iste su one scene zbog kojih plače petina stanovnika sadašnje Srbije. Teorija emotivne katastrofe svedoči da najmanje šanse za uspeh imaju brakovi bez dece, bračne zajednice novopečenih bogataša na čijem su venčanju gostovali paparaci najtiražnijih žutih novina i supružnici koji žive u porodičnoj zadruzi. Ako se veruje brakorazvodnoj statistici, mit o suprotnostima koje se privlače važi u hemiji i fizici, a statistika nauke o duši govori da ljubav nije dovoljna da se obrišu sve različitosti u poreklu, obrazovanju i pogledima na život.
autor: Katarina Đorđević
izvor: “Politika online” (http://www.politika.rs/scc/clanak/374554/Tema-nedelje/Srbija-zemlja-jedinaca)
