Baljevac na Ibru, 15. mart 2016.
Kako je posao jamskog kopača uz beneficirani radni staž postao primamljiv, a zalihe kamenog uglja u Ibarskim rudnicima – na izmaku
Posle prošlogodišnjeg zastoja u isporuci kamenog uglja Termoelektrani „Nikola Tesla“ i „Moravi“ u Svilajncu i štete zbog paljenja nagomilanog uglja, a i najavljenog štrajka rudara, otprema uglja iz Ibarskih rudnika prema ovim potrošačima sada ide dobro. Tako će i posle prošlogodišnje intervencije Aleksandra Antića, ministra za energetiku, ove godine pomenutim termoelektranama biti isporučeno oko 170.000 tona.
Te količine, kako u upravi Ibarskih rudnika doznajemo, biće sasvim dovoljne za pozitivno poslovanje i plate oko 500 zaposlenih, od kojih oko 400 njih radi u jamama. Neće biti problema ni narednih godina, iako je planirano neznatno smanjenje iskopa i isporuke kamenog uglja.
Međutim, u ovim rudnicima, ali i čitavom raščanskom kraju zabrinutost izaziva to što se posle skoro jednog veka kopanja kamenog uglja rezerve bliže kraju i što je posle 2024. godine planiran početak procesa gašenja rudnika i u Baljevcu i obližnjem Ušću na Ibru.
Stoga su sve učestaliji zahtevi baljevačkih rudara da se posle višegodišnjeg istraživanja i potvrđenih rezervi na ovom području od oko 7,5 miliona tona u svetu veoma tražene rude bora počne sa ozbiljnom eksploatacijom. Do sada je to bila neka vrsta probnog kopanja i isporuka jednom indijskom kupcu od oko tri hiljade tona godišnje.
Da bi se od rudarenja u Baljevcu i rude bora živelo neophodna je znatno obimnija eksplotacija, a pre toga rešenje budućih odnosa sa kanadskom kompanijom „Erin Vendžers“, tj. njihovom kćerkom firmom u Srbiji „Balkan gold“, koja je do sada obavila obimne i skupocene istraživačke radove. Utvrđene su rezerve ove rude od oko 7,5 miliona tona, najavljivan je početak ozbiljna eksploatacije, za koju je neophodno ulaganje od oko 70 miliona evra, kao i razrešenje budućih poslovnih odnosa između Ibarskih rudnika i pomenute kanadske kompanije. To bi, kažu u Ibarskim rudnicima, trebalo što pre da bude državna tema, odnosno na dnevnom redu resornog ministarstva.
A koliki je značaj rudarenja u Baljevcu na Ibru za ovaj kraj u Ibarskoj dolini govore i podaci koje dobijamo od Miroljuba Novkovića, predsednika sindikata Ibarskih rudnika:
– Kad se ovde raspiše konkurs za, recimo, jedno radno mesto u jami javi se najmanje 500, a bilo je čak i 1.200 kandidata. Nisu to samo nezaposleni sa područja Baljevca, varošice od oko dve hiljade stanovnika, već i Raške, a i potkopaoničkih sela. Evo, mi sada imamo problem kako da rešimo pitanje za 30 rudara kojima ističu ugovori na određeno vreme, a još važi zabrana zapošljavanja. Ima tu problema, iako nije tu reč o činovnicima, već o mladim ljudima koji žele da rade bez obzira što je posao težak i jamski – ističe Novković.
Ranijih godina nije bilo tolikog interesovanja za rudarski hleb od devet kora. Rukovodstvo rudnika je često bilo prinuđeno da vrbuje i ubeđuje nove radnike da se prihvate rudarskog zanimanja. Ali, propast brojnih fabrika na području raščanske opštine doprineo je da posao jamskog kopača uglja uz beneficirani radni staž i zaradu od oko 60.000 dinara mesečno bude baš primamljiv.
izvor: Politika online
autor: Miroljub Dugalić
