piše Marko Slavković
Desetak jata kormorana, po petnaestak u grupi, još od zimus na Ibru i Zapadnoj Moravi pustoše riblji fond, naočigled sportskih ribolovaca, ribočuvara i lovaca, jer su, za razliku od EU, ovi istrebljivači ribe kod nas – zakonom zaštićeni?!
Kormorani su najorganizovanije ptice na svetu. Na istom mestu zadržavaju se do 120 dana, uglavnom u zimskom i, delom, u prolećnom periodu. Love po grupama, na dubini do trinaest metara. Dnevno mogu da pojednu tri kilogarama ribe, a što je još gore, tolikom broju riba nanesu ozlede od kojih će, vremenom, one uginuti. Krajem prošle, i u prva tri meseca ove godine, kormorani su naneli ogromnu štetu ribljem fondu na Ibru i Zapadnoj Moravi, posebno u reonu Crne reke i donje Sirče, gde je riblji fond, bukvalno, desetkovan! Istina, kormorani se sreću na svim rekama, jezerima i obalskim područjima Evrope i sveta. Veoma su ozloglašene ptice, a ima ih četrnaest vrsta. U prvoj grupi nalazi se i obični kormoran, ili veliki vranac, koji se već decenijama odomaćio na našem terenu i ima izuzetno veliku rasprostranjenost. To je najkrupniji poznati kormoran i dostiže ukupnu dužinu od jednog metra. Oni nisu izbirljivi u pogledu mesta gnežđenja, pa se često vide u kolonijama sa drugim vodenim pticama. U jednoj koloniji sreće se različit broj gnezda, od petnaestak do desetine hiljada.
Znatan deo plena kormorani vrlo spretno kradu iz ribarskih mreža, ili iz vode, ,,ispred nosa” ribolovcima. Procenjeno je da je u koloniji kormorana, u vreme razmnožavanja, potrebno ukupno 750.000 kilograma ribe. Ova količina jegulja i smuđa, na primer, predstavlja desetinu ukupne količine ove vrste ribe koju ribari ulove na istim lovnim područjima u komercijalne svrhe. Kormorani su, inače, vrlo društvene ptice. U lovu, obično, lete nisko iznad vode, u manjim grupama. Ponekad rone veoma duboko i teraju ribe na površinu, gde ih lakše hvataju. Često lupaju krilima po vodi, pa ih i tako mame na površinu. Jedan kormoran mami ribu, drugi je hvata, i tako naizmenično, dok se siti, ponovo, ne vinu u visine. Zanimljivo je da kormorani ne mogu da gutaju svoj plen ispod vode, ali zato uspešno love ribu u potpuno mutnoj void. Kormorani ne mogu dugo da ostanu u vodi, ili da spavaju na vodenoj površini, zato što im perje nije nepromočivo. Čak i posle kraćeg ronjenja moraju da suše perje.
Posledice zabrane lova kormorana u Srbiji
Kormorani su izuzetno inteligentne ptice, pa zato nemaju svog predatora, odnosno prirodnog neprijatelja, što je osnovni razlog njihovog brzog razmnožavanja. Zbog toga i, posebno, zbog nenadoknadive štete koju nanose ribljem fondu u rekama, jezerima, pa i u ribnjacima, Evropska unija je 1996. ukinula zabranu njihovog lova, uvedenu 1980. godine. Nažalost, u našoj zemlji je zabrana još uvek na snazi. Zanimljiv je podatak: kada je kormoran proglašen ugroženom vrstom, na području Evrope ih je bilo svega tridesetak hiljada, a sada se procenjuje da ih ima više od dva miliona. Imajući u vidu ovaj podatak, razumljivo je što se, uz ljude ribokradice, kormorani smatraju najvećim istrebljivačem ribe.
S tim podatkom prebacimo se na teren kraljevačke opštine. Dakle, zabrana lova kormorana u Srbiji dovela je do toga da kormorani već nekoliko godina, nesmetano i nemilosrdo tamane ribe na Zapadnoj Moravi i Ibru. Leteći proždrljivci, kako ih iz besa nazivaju kraljevački ribolovci, na Ibar i Zapadnu Moravu sleću početkom zime i tu, po pravilu, ostaju duže od četiri meseca. Prema kazivanju pecaroša i ribočuvara, svakodnevno su viđeni na našim rekama, i to na udarnim mestima, takozvanim zimovnicima, gde je i najveća koncentracija ribe. Očigledno, kormorani još uvek nemaju nameru da se sele. Ako se to zna, a ima se u vidu činjenica da jedan kormoran dnevno pojede najmanje tri kilograma ribe, onda je jasno šta se događa sa ribljim fondom u Ibru i Zapadnoj Moravi, i zbog čega su ribolovci ogorčeni. Ovo utoliko pre što na ovim dvema rekama boravi desetak jata sa po petnaestak jedinki. Većina tih jata je na Zapadnoj Moravi, u Obrvi, Grdici, Sirči, Šumaricama, Stublu, a ima ih i na Ibru, uzvodno od Kraljeva. Na potezu između Crne reke i Zamčanje jedno jato se ne pomera od zimus, pa nije čudo što na tom delu Ibra skoro da više nema bele ribe. Samo je neznatan broj uspeo da se spasi seobom u druge revire. Tvrdi se da su teren oko Crne reke bukvalno nacrnili kormorani. Moraće, dakle, da prođe vreme i vreme da se ribe vrate na svoje ranije stanište. To je jedan problem, a onaj važniji – urnisan riblji fond, ko će da nadoknadi? Država, sigurno, neće. A neće ni da skine zabranu lova ovog ribljeg proždljivca. Proizilazi, bez šale, da je rešenje moliti se da kormorani sledeće zime ne dolete na naše vode. I još nešto. Kormorani ne samo da drastično smanjuju riblji fond, već i uništavaju vegetaciju, a drvo, na kome ,,odsedaju”, obavezno se osuši zbog jakih kiselina u njihovom izmetu.
S kormoranima, dakle, sve muka do muke. Dokle?
. Kormoran je zivotinja kao i svaka druga. Da covek ne baca smece, ne lovi gasom strujom mrezom, bombama i svojom pohlepom. Imali bi ribe vise a bogami i kormorana.
. Kormorani su zasticeni i u EU. ima ih inace vise vrsta. Nikad nijedan ruibblkji fond nje bio ugrožen ni kormoranima ni drugim ribljim predatorima. Hemija, moderna tehnologija, nezasitost primitivnih nagona najveceg i najupornijeg predatora ( čoveka) ugrožava i riblji fond i floru i faunu
. NISU KORMORANI RIBOKRADICE. KORMORANI SE HRANE NA ISTI NAČIN VEĆ MILIONIMA GODINA, PA RIBE NIJE NESTALO. RIBE JE POČELO DA NESTAJE KADA JE ČOVEK POČEO DA JE NEUMERENO IZLOVLJAVA. ZAŠTO NEKO MISLI DA PRIRODA MORA DA SE PRILAGODI ČOVEKU, A NE ČOVEK PRIRODI.