KRALJEVAČKA GROBLJA I NAŠA (NE)BRIGA

2. jun 2017.

Burne polemike bilo je poslednjih dana zbog, kako je isticano na društvenim mrežama, zapuštenosti, pre svega Starog gradskog groblja u Kraljevu; otišli smo tamo i od nadležnih zatražili odgovore i objašnjenja

“Bruka, sramota, za šta plaćamo održavanje, prašuma”, samo su neki od izraza kojima su komentarisane fotografije sa groblja kod kraljevačke Ložionice koje je neko postavio na jednoj od društvenih mreža. Nikola Đurišić, rukovodilac radne jedinice Gradsko groblje pojašnjava da je njihova obaveza uređenje staza i prilaza grobovima, a da sama grobna mesta, kako je predviđeno svakim ugovorom, treba da uređuju njihovi zakupci. Do pre desetak dana, kaže on, radna jedinica koja pokriva i Staro gradsko, i Novo groblje na Barutani, imala je samo dva trimera za travu na raspolaganju .

– Jedan od trimera u međuvremenu smo morali da pošaljemo na servis, ali smo uspeli da osposobimo još dva, pa tako sada radimo sa tri trimera. Radnici naše jedinice su maksimalno angažovani, imamo veliku pomoć RJ “Zelenilo”, ali i mi njima izlazimo u susret, sa mehanizacijom i po pitanju ljudstva – kaže Đurišić, navodeći da je problem i mali broj samih izvršilaca u ovoj RJ (osam na Starom i pet na Novom groblju).

Prema njegovim rečima, i vremenske prilike doprinele su bujanju rastinja.

– Smenjivanje kiše i sunca, koje je trajalo danima, doprinelo je da rast vegetacije bude intenzivniji, nego da smo imali samo sunčane, ili samo kišovite dane – pojašnjava rukovodilac RJ Gradsko groblje.

Prema obećanju uprave, za sutrašnje velike letnje Zadušnice (subota, 3. jun) oba kraljevačka groblja biće uredna i pokošena, a radnici groblja zbog toga svakog dana rade od pola pet ujutru.

– Dešava se da korisnici dođu ljuti, vrlo često osnovano, ali uvek im izađemo u susret, obezbeđujući im pristup grobnom mestu, ako je situacija tako alarmantna. Ima, međutim, i prenaglašenih reakcija i nerealnih zahteva – ističe Đurišić.

On pojašnjava da usluga korišćenja jednog grobnog mesta na gradskom groblju košta 752 dinara godišnje.

– Polovina te sume ide u gradsku kasu, jer toliko košta zakup same parcele, budući da je grad osnivač JKP “Čistoća”, kojoj RJ Gradsko groblje pripada. Preostalih 376 dinara predstavlja uslugu održavanja groblja, i starog, i novog, košenja i uređivanja prostora oko grobnih mesta. Grobna mesta, prema ugovoru koji potpisujumo treba da uređuju njihovi zakupci, ali kada god možemo mi izlazimo u susret da, po potrebi, uredimo i samo grobno mesto – pojašnjava naš sagovornik, ističući da se oni sa posebnim pijetetom odnose prema svim korisnicima svojih usluga.

Na Starom groblju, saznajemo, sahrana ima samo na već postojećim grobnim mestima ili, eventualno kada neko od korisnika, koji ne plaća grobno mesto ili iz nekog drugog razloga, otkaže, odnosno “vrati” grobno mesto JKP “Čistoća”. Nažalost, bilo je slučajeva, kaže Đurišić, da su i on, i njegov prethodnik Tomislav Popović, morali da “peglaju”, najblaže rečeno propuste prethodnih rukovodilaca zbog kojih su pojedini ljudi bili izigrani prilikom kupovine grobnog mesta.

– Izgradnjom osarijuma moglo bi da se otvori dosta mesta na Starom groblju. Osarijum je zajednička grobnica, čija je izgradnja planirana na Novom groblju. Usporava nas nedostatak radnika, ali kada bismo uspeli da realizujemo tu ideju, dobar deo Starog groblja kod Ložionice bio bi oslobođen – ističe Đurišić.

Što se tiče broja grobnih mesta on, kaže, raspolaže samo okvirnim podacima.

– U 2016. godini imali smo, prema podacima kolega iz računovodstva, verovali ili ne, 9.999 registrovanih korisnika. Ako prosečan korisnik zakupljuje tri grobna mesta, to je skoro 30.000 zauzetih grobnih mesta – kaže naš sagovornik.

Iako se stalno govori o prebukiranosti i Novog groblja na Barutani, Đurišić kaže da je ono trenutno zauzeto sa 53-53 odsto ukupnog kapaciteta.

Na Barutani će uskoro, najverovatnije sredinom jula ove godine, biti otvorene i tri nove parcele, a za tu svrhu je iz gradskog budžeta izdvojeno pet miliona dinara (za projekat, omeđavanje i oivičavanje).

Mesec sa najviše sahrana u istoriji Kraljeva (ne računajući ratna vremena) bio je januar ove godine sa 84 sahrane (44 na Novom i 40 na Starom groblju), a mesečni prosek je 40-ak sahrana.

Svako je groblje dokaz da čovek umire onoliko puta, koliko puta izgubi svoje najbliže. Neki od onih koje više nema, nažalost, kao da umru još jednom kad, bilo da su u pitanju potomci ili oni koji o grobljima treba da brinu, dopuste da postojeće grobove prekriju zaborav i korov. Zato na pitanje: šta je opasnije: zaborav ili korov, danas ima toliko različitih odgovora. Čini se da je tako zato što nam je lakše da mislimo da je za loše situacije uvek kriv neko drugi.