7. jun 2017.
Šta su učesnici rata i svedoci događaja na Kosovu i Metohiji, obojica visoko rangirani u bezbednosnim strukturama srpske vojske i policije, pukovnik u penziji Stevan Đurović i Jugoslav Petrušić, poručili na promociji svoje knjige u Kraljevu
„Zašto ćutiš Srbijo?“ je knjiga koja govori o borbi pripadnika srpske vojske i policije od 1998. do 1999. godine, delo koje govori o našoj bliskoj prošlosti iz vizure učesnika u tim događajima, ali predstavlja i dragocenu građu za buduće generacije koje će želeti da saznaju istinu o događajima koji su bili sudbonosni za našu zemlju. Jugoslav Petrušić, bivši pripadnik 125. motorizovane brigade, jedan od učesnika svih borbenih operacija koje se tiču odbrame Kosova i Metohije za vreme NATO bombardovanja i čovek koji je učestvovao u prikupljanju podataka o NATO snagama, a onda ih prosledio bezbednosnim snagama Prištinskog korpusa kaže da «Zašto ćutiš, Srbijo» nije knjiga već ideja zahvaljujući kojoj su prikupljeni dokumenti NATO snaga, OEBS-a, UN i ostalih međunarodnih institucija.
– U tim dokumentima eksplicitno se kaže da se radi o kriminalno-terorističkoj organizaciji na Kosovu, da je to jedna privatna grupacija desetak familija, koja zvanično predstavlja jednu od deset najvećih terorističkih organizacija u svetu. Samo Hašim Tači sa svojom širom familijom ima blizu 2.000 ljudi zaposleih u osovskoj policiji (KPS). Slično je i sa familijama Haradinaj, Jašari, Čeku – istakao je Petrušić na promociji u Domu vojske Srbije u Kraljevu.
On, nezvanično, slovi za čoveka po čijoj istinitoj životnoj priči je pisan lik pukovnika Vranića u seriji «Moj rođak sa sela», ali na to pitanje Petrušić odgovara tvrdeći da su «pukovnik Vranić sva ona deca koja su poginulana teritoriji Kosova i Metohije».
– Sa koautorom ove knjige dogovorio sam da samo ta deca imaju pravo na ime pukovnika Vranića, jer su oni u pokrajini ostavili svoje živote, a nas dvojica se trudimo da toj deci odamo počast – kaže Petrušić.
On smatra da danas o onome što se pred kraj prošlog veka dešavalo na Kosovu i metohiji ćute ljudi koji su počinili te zločine.
– Svi me pitaju da li ćuti država. Moje nije da ja sudim državi koju poštujem. Moje je samo da nametnem ljudima iz državnih institucija da oni pokrenu krivične prijave protiv počiniliaca krivičnih dela od strane onih koji žele da naprave Veliku Albaniju – naveo je Petrušić, koji je jedan deo svog života proveo u Kraljevu gde se, kako je naveo, «osećao kao kod kuće».
Jedan od autora, Stevan Đurović, bivši načelnik službe bezbednosti Prištinskog korpusa za vreme NATO bombardovanja, kaže da je razlog nastajanja ove knjige pre svega pojašnjenje srpskom narodu, kome su imputirane mnoge laži, da na osnovu stranih dokumenata i stranih podataka, shvati da “sve ovo što nam rade” nema nikakve veze sa stvarnim događajima koji su se desili na Kosovu i Metohiji. U radu na knjizi je, kaže, sarađivalo više od 300 saradnika.
– I ćutanje je zločin. Generacijama koje dolaze, onima kojima su KFOR, UNMIK, Haški tribunal i Fond za humanitarno pravo prikazali ovu zemlju kao zemlju zločina, želeli smo da damo mogućnost da saznaju istinu i da ohrabrimo one koji mogu mnogo toga da kažu, a ne govore ništa – pojasnio je Đurović, koji je rukovodio kontraobaveštajnim radom na području Kosova i Metohije.
Srbija je, tvrdi on, podnela 17.125 krivičnih prijava protiv onih koji su počinili zločine na KiM, od čega je više od 10.000 krivičnih prijava podneto po osnovu terorizma.
– Sud za ratne zločine ne otvara te krivične prijave, jer u njemu sede predstavnici onih zemalja koje su okupirale Srbiju. Neverovatno je da ćutke gledamo kako u mirovnim snagama na KiM trenutno ima više od 8.000 pripadnika OVK-a koji danas ispituju ratne zločine. Konkretno, iz sastava 131. brigade, koja je počinila zločin na Radonjićkom jezeru, 200 njih danas radi na istraživanju tog zločina – tvrdi Đurović, koji je penzionisan na lični zahtev kada je, kako je rekao, srpska vojska dovedena u situaciju da više ne predstavlja nikakvu snagu koja bi mogla da se izbori sa bezbednosnim izazovima.
Đurović kaže da više nije u pitanju pokušaj stvaranja Velike Albanije, već islamske države na ovom prostoru.
– Nisu to više granice ondašnje Velike Albanije, jer se sada ta granica pomera na prostor BiH, Makedonije i većeg dela Crne Gore. Ta granica više nije Kuršumljija, već Niš, a krajnji domet islamske države je Evropa, odnosno Francuska i Nemačka – smatra Đurović, gnevan zbog činjenice da je Srbija hapsila one koji su bili legitimni predstavnici svoje države i ratovali za nju, dok su oni koji su bili teroristička, paravojna formacija – oslobodioci koji traže ratnu odštetu.
– Svi navodi u knjizi su strani izvori, da nam ne bi imputirali kako smo to radili na subjektivan način. Knjiga treba da probudi svest srpskog naroda i ona je samo početna priča koju mislimo da nastavimo sa još deset sličnih projekata pod ovim nazivom „Zašto ćutiš Srbijo?“. Mi nemamo pravo da ćutimo – završio je Đurović.
