28. mart 2016.
Nekadašnje kolege sa železnice tvrde da je bio najmoderniji mašinovođa kojeg su videle pruge Srbije
Kraljevčanin Robert Danilović jedini je mašinovođa čije je radno mesto bio brod. Verovatno je i jedini vozač lokomotive koji je sarađivao sa modnom kućom „Misoni”. Kolege koje ga se sećaju sa železnice tvrde da je bio najmoderniji mašinovođa kojeg su videle pruge Srbije.
Ali ovaj podatak iz nesvakidašnje radne biografije Roberta Danilovića malo ko zna, jer je godinama poznat kao jedan od najuspešnihih frizera u zemlji. Šta više, Kraljevčanke vole da kažu da ne idu kod frizera, već kod Roberta.
– Oko tri godine sam vozio prugom od Skoplja do Kosova Polja, Požege i Lapova. Posle toga prešao sam da radim kancelarijski posao. Ujutru bih bio na železnici, a po podne se obučavao u frizerskom salonu. Od detinjstva sam voleo modu, ali činjenica da su mi deda, otac, svi stričevi i brat radili na železnici isprečila se želji da budem nešto drugo. Naročito što frizer nije bilo popularno zanimanje 80-tih godina prošlog veka – priča za „Politiku” Danilović kako je upisao železničku školu u Beogradu.
Ipak, ovu životnu situaciju okrenuo je u svoju korist – kako je bio daleko od roditeljskog doma, posle nastave je odlazio na frizerske kurseve, kurseve šminkanja, a započeo je i manekensku karijeru. Pomalo neobično za učenika železničke škole, ali Robert je putovao u Zagreb i Sarajevo zbog sajmova mode i džeparac zarađivao pojavljivanjem u reklamnim spotovima.
Ali kada je stekao zvanje mašinovođa dizel vuče morao je da se vrati u rodni grad, budući da je bio stipendista železničkog čvora Kraljevo. Ubrzo je zasnovao porodicu, napustio železnicu i otvorio prvu školu za manekene. A onda su usledile sankcije.
– U tim vremenima Mađarska je bila moj prozor u svet. Tamo su gostovali mnogi poznati predavači, pa sam s vremena na odlazio u Budimpeštu kako bih učio i nabavio neophodan materijal za rad. Veliki uticaj na moj profesionalni život imali su modni kreator Peđa Nerić i frizer Zoran Janković, koji je iz Nemačke doneo nove principe rada – priča Danilović.
Konačno 2000. godine posao iz svog stana seli u salon. Paralelno je putovao na kurseve u Francusku i Španiju, odakle je svetske trendove friziranja „uvozio” u Kraljevo. I upornost se isplatila. Do danas je sarađivao sa mnogim domaćim kreatorima, a frizure je radio i za reviju poznatog stranog brenda Misoni. Njegove frizure bile su deo mnogih pozorišnih predstava, a 2008. godine pobedio je na takmičenju koje je organizovao španski časopis „Her stajls”. Uprkos činjenici da je salon prepun mušterija 2011. odlučije da ode na brod. Ovaj potez mu je zapravo spasio život.
– Do 2014. radio sam na kruzerima koji su putovali od Aljaske, preko Meksika, do Havaja i na relaciji Karibi – Mediteran. To je bilo više životno nego profesionalno iskustvo, budući da su putnici bili ljudi starije životne dobi koji nisu imali nameru da eksperimentišu sa svojim frizurama. Ipak, dolazili su svetski poznati edukatori koji su nas, između ostalog, učili i menadžerskom poslu. To je posebno meni značilo, budući da nisam rođeni biznismen – kroz osmeh objašnjava Robert kako je izgledo rad na frizerskom salonu na brodu gde feniranje kratke kose košta 40 dolara.
Tokom jednog od obaveznih sistematskih pregleda lekari su mu saopštili da snimak otkriva da ima „nešto na plućima”. Umesto na brod, morao je u bolnicu na operaciju. Kada je pobedio bolest, vratio se u Kraljevo na zadovoljstvo svoje porodice i brojnih mušterija. Sada kao edukator širom zemlje podučava svoje kolege kako da se poigravaju sa bojama i priprema se za Azerbejdžan gde će se u maju odigrati evroazijsko takmičenje za najbolju frizuru i šminku.
izvor: “Politika”
autor: Višnja Aranđelović
poto: privatna arhiva
