8. jul 2017.
U Ratini je od 1927. godine, sve do početka Drugog svetskog rata postojala škola internatskog tipa u kojoj su učenice obučavane za stvaranje boljih uslova života i rada u porodicama i zadrugama na selu
Domaćičku školu u Ratini, osnovao je Zak Crnčanin između dva rata 1927. godine. Škola je, kao kulturno-prosvetna ustanova, imala za cilj prosvećivanje i osposobljavanje ženske omladine sa sela u vođenju domaćinstva i stvaranje boljih uslova života i rada u porodicama i zadrugama na selu. Škola je bila jednogodišnja i internatskog tipa. Broj upisivanih učenica bio je ograničen na 50 devojaka. Primane su učenice, od osam do navršenih 20 godina starosti. Rashode škole i internata pokrivao je osnivač.
Ženski pokret iz Beograda je vršio organizaciju i davao radnu snagu, a Higijenski zavod je davao besplatan stan i lekara za higijenu. Spasenija Pata Marković (istorčari je stavljaju među prve učene žene u Srbiji, kao i među borace za ženska prava) autorka prvog srpskog Kuvara kaže:“ Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za ženu koja ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti“. Pata je želela da žene i devojke, dame ili gospođice uvek blistaju kao domaćice. U vreme kada je svojim pisanjem gradila to verovanje, ugledna srpska trpeza bila je u domenu muškaraca. Spasenija je sve izmenila! Zahvaljujući njoj širom Srbije i po selima i po gradovima počinju ozbiljnije da se otvaraju škole za obuku devojaka domaćinskim ženskim poslovima.
Shodno tome, ove škole su dobile naziv „Domaćičke škole“. Prva generacija učenica krenula je 1927. godine, i od tada u neprekinutom kontinuitetu sve do početka Drugog svetskog rata. Seoske devojčice su obučavane spremanju raznovrsnih jela, šivenju, predenju, brizi oko stoke, ličnoj higijeni kao i higijeni domaćinstva. Učile su sve ono što je prema tadašnjem shvatanju trebalo da krasi jednu dobru domaćicu. U selu u ovoj školi su održavani domaćički tečajevi,a ponekada i tečajevi za seoske mladiće. Škola je radila sve do početka Drugog svetskog rata kada prestaje da se pominje u spisima.
Tripo Spahić, istoričar
