2. april 2016.
Uz Svetski dan autizma, priča o deci i roditeljima koji znaju da će bitka da njihovo dete ima što srećnije detinjstvo, prerasti u borbu za ceo život
Mama osmogodišnjeg L. M. ne voli da se priseća dana kada je shvatila da nešto u ponašanju njenog sina nije u redu: nije se odazivao na svoje ime, nisu ostvarivali kontakt pogledom. Kao dvogodišnjak počeo je da se izdvaja u društvu vršnjaka, ponavlja pokrete rukama i hodao ukrug. Dijagnoza je bila surova: dečak boluje od autizma.
Njihova porodica prihvatila je činjenicu da je njihovo dete drugačije, ali ne mogu da se pomire sa, kako navode, činjenicom da roditelji autistične dece u Srbiji nemaju nikakvu podršku društva.
Kod onih koji imaju specifičan mešoviti razvojni poremećaj, problem je dodatno komplikovan zato što šifra bolesti ne pruža mogućnost ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu. Zakon u takvim slučajevima kaže da dete nema pravo na tuđu negu i pomoć, „zato što je pokretno i nije slepo.
Često roditelji krivicu prebacuju jedno na drugo, preispitujući se ko je u porodici imao slične slučajeve, pitaju se „čime sam ja ovo zaslužio, pa sam ovako kažnjen“, a postoji i faza kada takvi roditelji zavide onima čija deca nemaju teškoća u razvoju. Stručnjaci preporučuju da roditelji čim saznaju da njihovo dete boluje od autiuzma, potraže psihološku pomoć, kako bi prevazišli stanja koja mogu da ih odvedu u patološka ponašanja i da bi bolest svog deteta mogli da prihvate na najadekvatniji način.
Jedna od kampanja imala je divnu, opominjuću poruku: „Ja imam autizam, budi fin prema mojoj mami“, jer sredina često ume da bude surova i prema deci koja boluju od autizma, i prema njihovim roditeljima, kojima je svakog dana sve jasnije da će bitka da njihovo dete ima što srećnije detinjstvo, prerasti u borbu za ceo život.
Postoje priče da odrasla osoba sa autizmom može da zarađuje za život i sama da funkcioniše, jer njima generalno nije oštećena inteligencija, ali su takvi slučajevi i u svetu retki, a kamoli u Srbiji.
Samo adekvatan stimulativan rad sa defektologom i edukacija roditelja, ali i svih ostalih kako da se ponašaju prema takvom detetu mogu da predstavljaju neki pomak u društvu koje autizam još uvek često doživljava kao tešku zaraznu bolest.
Kraljevačka škola za osnovno i srednje obrazovanje “Ivo Lola Ribar” pokrenula je kampanju ”Autizam nas uči da za ljubav nisu potrebne reči“. Danas u 17 časova na Trgu srpskih ratnika učenici Medicinske škole deliće tematske balone, a iz škole „Ivo Lola Ribar“ pozivaju sve gradjane Kraljeva da prisustvuju i na taj način podrže naše sugrađane sa autizmom.
Autizam je složen poremećaj u razvoju mozga. Umanjuje socijalne i komunikacione mogućnosti pojedinca i često se manifestuje neobičnim i ponavljajućim oblicima ponašanja. Trenutno, jedno od 100 dece u Evropi ima dijagnozu autizma. Ponekada je diskriminacija očigledna, kao na primer kada je detetu onemogućen pristup školi, a nekada je manje očigledna –ukoliko osobe sa autizmom ne dobijaju podršku koja im je potrebna zbog nedostatka javnog finansiranja.
Svaki put kada se diskriminacija javi, njeni efekti se akumuliraju. Bez odgovarajućeg obrazovanja, osobe sa autizmom će teško pronaći zaposlenje. Tokom života, ova činjenica sve više isključuje osobe sa autizmom iz društva u kojem žive. Proširimo svest o autizmu, preduzmimo mere da sprečimo diskriminaciju i promovišemo inkluziju.
Postoje ideje da Ministarstvo prosvete i Nacionalna služba za zapošljavanje omoguće da svi koji čekaju posao u prosveti, a žele da volontiraju, prihvate zvanje asistenta koji učiteljima pomaže u radu sa decom koja imaju razvojne poremećaje.
foto: printscreen YouTube
