piše Višnja Đorđević
Zašto ponekad ni stranačka knjižica nije dovoljna da vas zaposle, nego se od devojaka i žena očekuje da budu i vrlo atraktivne?
Juče sam se pozdravila sa najboljom drugaricom! Odlučila je da stavi tačku na njen život u ovoj zemlji i rešila je da izmeni svoju dalju sudbinu. Ona nije pristalica ničijeg režima, ali je kao i većina postala član neke partije kako bi sebi omogućila perspektivniju budućnost. Diploma Ekonomskog fakulteta joj stoji u vitrini, jer na Zavodu za zapošljavanje nema svrhe ni da je prijavljuje. Kaže da ni oni koji tamo rade ne znaju razlog svog postojanja, a kamoli tek mladi koji dođu da se prijave. Na svakom njenom razgovoru za posao, odgovor je: “Treba ti veza.” To su te tri poznate reči bez kojih se ni jedan poslovni intervju ne može zamisliti. A ta “veza” je zaista lančana. Prvo moraš da pozoveš prvog čoveka, a zatim će taj prvi čovek da te upozna sa drugim. Kada se oni međusobno dogovore kakav interes mogu od tebe da ostvare, poslaće ti dalja uputstva kako da dođeš do onoga što tražiš. Na kraju, čak i ako ispuniš njihova očekivanja može da se desi da i ne dobiješ to što očekuješ. U takvim poslovima nema fer-pleja, već se igra prljavo i sve je moguće. Setih se jednog gastarbajtera koji je čitav život proveo radeći u inostranstvu, ali mu je želja bila da sina dovede u domovinu, da se u Srbiji zaposli. On je zaista bio krupan plen za takozvane “igrače”. Čovek je dugo imao strpljenja za njih, odgovarao na sva uputstva koja su mu slali, da bi potom zadovoljio njihove potrebe. Znate li šta se desilo? Čovek je, što bi narodski rekli, ispustio dušu, a sin mu je bez posla, evo šeta po gradu svakog dana. Za njih je posao ipak završen. Zato vam i kažem da jednom kada se upustite u ove prljave igrice morate da znate da igrate kao i oni kako ne biste došli u situaciju poput tog nesrećnika iz inostranstva.
Partijsko članstvo nije dovoljno za zaposlenje, jer su vremenom kriterijumi za zapošljavanje preko veze postali visoki, pa osim što u džepu treba da stoji članska karta, od aktiviste se očekuje i zapaženost, finansijski status, a vrlo često u ženskom slučaju i atraktivnost. Mnogo toga je potrebno da ispunite ukoliko kao član neke partije želite da dođete do nekog radnog mesta. Vrlo je bitno šta i vi imate da ponudite liderima vodećih stranaka na vlasti ako odluče da vam pruže šansu i zaposle na neko od željenih radnih mesta. U Kraljevu cveta stranačko zapošljavanje! Godinama već budžetske firme popunjavaju i poslednje parče kvadrata u kancelarijama, pa vrlo često imamo priliku da vidimo kako u prostorijama od dva kvadrata radi i više od četvoro ljudi. Naravno, složićete se da to nije ništa novo, ali šta ako na primer primetite da se u poslednje vreme u Kraljevu u istim budžetskim firmama zapošljavaju samo devojke ili žene koje, uzgred, nisu Kraljevčanke, a vrlo su atraktivne???To ipak jeste neka novina. Pojedini kraljevački taksisti kažu da u periodima jutarnje pauze u državnim preduzećima i ustanovama, primećuju mnogo žena koje doterane idu na doručak, pa se pitaju zašto i u njihovom poslu nema toliko žena? Eh, državna služba je nešto drugo.
Zamislite državnu firmu koja zaposli ženu iz Užica i obezbedi joj smeštaj u Vrnjačkoj Banji i svakodnevni prevoz od posla do hotela i od hotela do posla!? Pune dve godine “jadna žena” je putovala i toliko joj se smučilo da je na kraju odlučila da se zaposli u ministarstvu i da konačno počne da živi u srpskoj prestonici. Njoj je kao i većini takvih žena Kraljevo bilo odskočna daska za dalju perspektivniju budućnost. Zatim, mnoge su se i ponosno po gradu hvalile kako ih je na dobro plaćen državni posao doveo jedan čovek, dovoljno moćan da kupi ceo grad i dovoljno uticajan da jednim pozivom zaposli svakoga. Bilo ih je toliko da su se često smenjivale i kada im istekne ugovor odmah su odlazile za Beograd. Neke su dobijale i rešenje za stalno odmah nakon što su počele da se upoznaju sa poslom, ali su svakako sve bile “obeležene”.
Potpuno razumem moju drugaricu i opravdavam je! Ona ne želi da bude “obeležena”, ali će mi svakako nedostajati ako trbuhom za kruhom ode u inostranstvo. Naše Kraljevčane smo otpratili u beli svet, a dočekali nepoznate osobe koje su urušile sve ono što je vredelo. I na kraju, ništa! Još uvek ih gledamo kako nam preko medija obećavaju “bolju i srećniju budućnost” u kojoj ćemo, plašim se, otpratiti i onaj ostatak mladih koji ne pronalazi sebe u Srbiji.
