25. maj 2016.
Od nagrade za najbolji film na konkursu “Eko mladi reporteri” i predstavljanja Srbije na međunarodnom takmičenju, mladom Kraljevčaninu važnija borba da Kraljevo ne ostane bez ovih korisnih ptica
Jovan Živković, maturant Mašinsko-tehničke škole „14. Oktobar“ iz Kraljeva izazvao je u prethodnih nekoliko dana veliko interesovanje javnost, jer je postigao ogroman uspeh sa svojim školskim videom čiji su glavni akteri, ni manje ni više nego, vrapci.
Jovan: Film se zove „Vratite vrapce u naš grad“. Ideja je potekla tako što je moja matična škola, (Mašinsko tehnička škola “14. oktobar”) deo projekta „Eko škole“, pa se tokom školske godine sprovodi niz različitih akcija u vezi sa ekologijom. Upravo jedna od njih bila je u vezi izgradnje kućica za vrapce. Ušao u priču spontano: pozvan sam da snimim nekoliko kadrova, ali sam se zainteresovao i nastavio da snimam i od postojećih kadrova sam napravio ceo film.
Bez obzira ne nedostatak prethodnog iskustva, Jovana je sudbina vrabaca u Kraljevu jako zainteresovala, pa je tako prionuo na posao ne bi li svojim sugrađanima najbolje dočarao sa kakvim se problemima susreću ove plemenite ptičice.
Jovan: Ceo film sam uradio potpuno sam – snimanje, montažu i obradu zvuka. Međutim, imao sam podršku moje matične škole i mentora, Danijele Janković i Nenada Rumenića, profesora mašinske grupe predmeta.
Takođe, u pomoć su pritekli i moji drugari iz škole i članovi speleološkog kluba, koji su bili od velike koristi prilikom postavljanja kućica za vrapce. Same kućice su napravljene na časovima praktične nastave učenika MTŠ, u školskoj radionici. Ima ih tridesetak i postavljene su na teritoriji čitavog grada, uglavnom u dvorištima osnovnih škola, ali ima ih nekoliko i u dvorištima vrtića.
Problem postepenog nestanka vrabaca nije skorašnjeg datuma, već datira unazad nekoliko decenija. Kako vreme prolazi postaje jasno da njihov nedostatak utiče na čitav ekosistem grada.
Jovan: Vrapci jednostavno nestaju. Jedan od razloga je taj što se prevoz različitih materija koje mogu poslužiti kao hrana za njih više ne vrši u otvorenim prostorima, poput poluotvorenih prikolica kamiona i slično. Tako je to bilo sve do ’80-ih godina prošlog veka. Sada se, ukoliko se vrši transport tih materija, on obavlja u hermetički zatvorenim kontejnerima, pa zrnevlje više ne može da ispada napolje. Na taj način su vrapci izgubili jedan važan izvor hrane.
Drugi razlog je taj što se u gradovima poslednjih decenija povećao broj svraka, vrana i golubova, pa vrapci jednostavno nisu u mogućnosti da prežive u surovoj borbi za opstanak. Pored ostalog ove ptice jedu jaja koja vrapci izležu i na taj način sprečavaju da se razmnožavaju.
Vrapci su značajni za jedan grad jer utiču na njegovu čistoću, obzirom da jedu sve ono što se može naći na ulicama, pored kontejnera, kanti, jednostavno, jedu sve ono što ljudi bacaju na različitim mestima. Poslednjih deset godina broj vrabaca je drastično opao, a procene stručnjaka su da za pet godina vrabaca u Kraljevu više praktično neće ni biti.
Da je ona krilatica da se svaki trud isplati tačna, pokazuje i Jovanov slučaj. Naime, na republičkom konkursu, koji je podržala kompanija VIP, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom zdravlja, njegov film je osvojio prvu nagradu.
Jovan: U okviru projekta kompanije VIP „Eko mladi reporteri“, ja sam pobedio u svojoj kategoriji, a one su: film, esej i fotografije. Sa pobedničkim filmom ću predstavljati Srbiju na međunarodnom takmičenju, a kao nagradu za svoj trud sam dobio tablet. Konkurencija je bila ogromna, na konkurs je pristiglo više od 160 radova u različitim kategorijama, od kojih je izabran 21 pobednički rad. Učestvovalo je više od 180 mladih ljudi i zato mi je jako drago što ću moći da predstavljam svoj grad i svoju školu. 
Jovan svoj društveni angažman nije posvetio samo vrapcima, već je naprotiv aktivan na različitim poljima. Član je nekolicine organizacija i udruženja poput Crvenog krsta, Planinarsko-sportskog kluba “Železničar”, “Pozitivne Omladine”, itd. Na taj način pokazuje da današnja omladina nije obična nezainteresovana gomila. Naprotiv, po njegovim rečima mladi su itekako zainteresovani za različite aktivnosti, ali nažalost, nisu u mogućnosti da ispolje svoja interesovanja.
Jovan: U nedelju je MTŠ učestvovala u akciji čišćenja ostrva ispod starog Ibarskog mosta, od velike količine smeća koji se tamo nagomilao u prethodnom periodu. U akciji su učestvovali učenici škole, ali smo veliku pomoć imali i od članova Speleološkog kluba. Ovo je dokaz da su mladi itekako zainteresovani za svoj grad i vrlo su društveno odgovorni. Međutim, mladi nisu dovoljno upućeni u rad pojedinih organizacija, kao npr Ekološkog društva. Zahvaljući društvenim mrežama situacija se malo poboljšala jer su neki mladi saznali za nas i pokazali su želju da se pridruže i učestvuju u našim aktivnostima. Slična je situacija sa mojim školskim drugovima. Oni samo čekaju trenutak da se priključe nekoj akciji, da nešto rade i pomognu i to često pokazuju.
Bez obzira na uspeh koji je postigao, Jovan ostaje pristojan mladić koji čvrsto stoji na svojim nogama i tačno zna šta mu je činiti u narednom periodu. Poput svojih vršnjaka on svoju budućnost ne vidi u Kraljevu, jer očigledno da institucije kojima je u opisu posla da prepoznaju talenat mladih – ne funkcionišu na najbolji način. Tako je Jovan, kao i veliki broj drugih mladih talentovanih Kraljevčana, prinuđen da svoju sreću traži na nekom drugom mestu.
Jovan: Upisujem fakultet, nažalost, ne u Kraljevu. Imam ideju da se vratim u Kraljevo, da radim ovde i zarađujem, iako je vrlo popularno posebno među mojim vršnjacima da se razmišlja o odlasku iz zemlje. Možda će se nešto promeniti, pa će nam se pružiti šansa da radimo i živimo od našeg rada u našoj zemlji ili gradu, ali to će vreme pokazati.
Vojkan Trifunović
