piše Aleksandar Lazović
Opojni miris mediteranskih cvetova, pogled na morsku pučinu na jednoj i na venac Rumije, na drugoj strani, bili su odličan uvod za višednevno pedaliranje po Albaniji
Od danas, portal Krug objavljivaće putopis iz Albanije, zemlje orlova, u koju su se oko Uskrsa, biciklisti Aleksandar Lazović iz Kraljeva i Stefan Lukić iz Čačka, uputili da budu putnici, a ne turisti, da probaju nove stvari, upoznaju nove ljude i da vide i iza onoga što se otvaralo ispred njih. Samo takva putovanja su ključevi za razumevanje sveta u kojem živimo, a ispred vas su Aleksandrovi utisci kao dokaz kako nikada ne znamo gde nas putovanja vode, sve dok se ne vratimo i ne zatvorimo krug. Uživajte!
Albanija – tako blizu, a tako udaljena. Jednim delom višedecenijskom izolovanošću pod režimom Envera Hodže, a sa druge strane – uvek postoji i strah i nepoznanica kako će lokalni stanovnici prihvatiti Srbe bicikliste na višednevnoj MTB vožnji. Ali, Stefan i ja smo odluku doneli! Za uskršnje / prvomajske praznike idemo u potragu za orlovima!!! Četvrtak uveče – termin za polazak. Montiram biciklistički nosač za kuku na svoj auto, kupim Stefana sa opremom u Čačku i preko Zlatibora – pravac Bar. Već oko Užica, krenula je dosadna kiša, koja nas je pratila sve do Podgorice. Zajednička misao je bila: Ako je morala da pada, neka se ispada pre našeg sedanja na bicikle i svi zadovoljni. Otprilike je tako i bilo, prelepo vrerme i sunce su nas pratili narednih dana.
Prvi dan. Bar – Skadar – jezero Komani
Čekala nas je vožnja od 110 km, uz 1300 metara uspona. Posle kratkog predaha na šetalištu u Baru, nešto posle 9 časova krenuli smo na planirano putovanje putem ka Starom Baru. Mislio sam da će barem deo od Bara do graničnog prelaza biti tranziciona etapa, ali prevario sam se. Barsko–ulcinjsko zaleđe je priča za sebe! 
Opojni miris mediteranskih cvetova, pogled na morsku pučinu na jednoj i na venac Rumije na drugoj strani, prijatan asfaltni put na visoravni od oko 220 metara nadmorske visine bili su odličan uvod za ovo višednevno pedaliranje po Albaniji. Potom blag spust i prolazak kroz Sukobin, poslednje mesto u Crnoj Gori.
Stižemo i do zajedničke crnogorsko-albanske granice. 
Veliki je red vozila, ali mi se upućujemo na pešačku trasu i formalnosti završavamo za par minuta. I to je to, sledećih šest dana vozimo kroz neistražene predele Albanije. Prvi deo u novoj državi je ravan, a ono što ćemo tu videti, pratiće nas sve vreme narednih dana. 
Stoku često napasaju u naseljima pored samog puta i treba biti jako oprezan da ne dođe do neželjenog kontakta.
Brzo prevaljujemo put do Skadra dolinom reke Bojane i krećemo na uspon ka tvrđavi Rosafa, nama poznatoj kao stari grad Skadar.
Vozili, fotografisali i uživali: Aleksandar Lazović, Kraljevo i Stefan Lukić, Čačak
kraj prvog dela
nastaviće se…
(Uživanje tek sledi 🙂 )
