23. jun 2016.
Posle podržavljenja imovine u ovim banjama sve je zatvoreno, banjski objekti i parkovi u neredu, a noću u mraku; čeka se kupac, a kada će stići, niko ne zna
Teško da bi i u skorijoj prošlosti neko mogao da zamisli da će dve banje u okolini Kraljeva – Mataruška i Bogutovačka – izgledati tako pusto i zapušteno kao danas. Banjski parkovi zaraslu su u travu, staze zakrčene granjem, prepuni su kontejneri otpada koje razvlače psi i mačke, hoteli i vile prazni pa se kroz prozorska stakla vidi unutrašnji nered i zapuštenost. Noću je rasveta ugašena, pa sve deluje i zastrašujuće. U takvoj situaciji čeka se kupac koji bi trebalo da kupi imovinu ove dve banje, da ih oporavi i u njima pokrene turizam. Kakve su za to šanse, u Kraljevu niko ne zna. Ne zna ni Tomislav Ilić, gradonačelnik Kraljeva, nego nam objašnjava da su one u ingerenciji države, odnosno Ministarstva za privredu.
– To će najbolje da vam objasni dr Ljiljana Jevtić, koja je zastupnica kapitala, pa je u sve to i proces privatizacije najbolje upućena – kaže Ilić.
U telefonskom razgovoru, od pomenute dr Ljiljane Jevtić, doznajemo da ona uistinu i nije zastupnik kapitala već v. d. direktor Privrednog društva Mataruška i Bogutovačka Banja. Na tu funkciju imenovana je posle sprovedenog procesa podržavljenja banjske imovine, a to je bilo krajem 2014. godine. Dužnost je trebalo da obavlja do imenovanja organa preduzeća, ali se to do današnjeg dana nije desilo pa je ostala v. d. direktor nikome. Nema zaposlenih, jer je svih 89 radnika prihvatilo socijalni program i napustilo posao. Sada, posredstvom suda, bivši radnici traže i zaostale plate od oktobra 2012. do jula 2015. godine.
Ona je sudu morala da se obrati i zbog razrešenja pomenute dužnosti, jer ni danas platu ne prima, niko joj ne uplaćuje doprinose, a pošto formalno ima posao ne može da traži drugo zaposlenje.
– O čemu mogu ja se brinem, eto zbog neke nostalgije prema banji u kojoj sam radila i često molim pojedine bivše radnike da mi u tome pomognu. Recimo, zovemo policiju kad lopovi noću upadnu u hotel „Termal” ili gore u Bogutovačkoj Banji kad gosti u privatnom smeštaju obiju lečilište i nelegalno koriste lekovitu vodu. Nekako smo uspeli da sačuvamo najvredniju imovinu u hotelima, vilama i lečilištima. Tačno je da su ove banje u procesu privatizacije, ima nekog interesovanja potencijalnih kupaca, ali ne znam šta će od toga biti i kada će novi gazda stići – žali nam se v. d. direktorka LJiljana Jevtić.
Inače, ove dve banje su oko 15 puta u poslednjih pet godina nuđene na aukcijsku prodaju. Uslovi za privatizaciju su bili da budući kupac, kojeg nikako nije bilo ni na pomolu, mora već posedovati hotel s četiri zvezdice i godišnji promet u turizmu od oko tri miliona evra. Kapital lečilišta je procenjivan na 135 miliona dinara, pa je budućem vlasniku nametana i obaveza investicionog ulaganja od oko dva miliona evra. On bi dobio u vlasništvo dva hotela, četiri vile i objekte lečilišta u Mataruškoj i Bogutovačkoj Banji. Buduću vlasnik imao bi i prvo korišćenja lekovitih voda i parkova površine od oko 12 hektara.
Danas to izgleda kao da su prodavali moleći da kupca ne bude. Uostalom, još 2013. godine, tadašnji direktor Slavoljub Čubrić uporno je insistirao kod Vlade Srbije da se banjska imovine podržavi smatrajući da „nema drugog načina da se pronađe pravi partner i ovde nastavi s delatnošću lečenja i turizma”. U ove dve banje tada je radilo 115 radnika i, prema tvrdnji Čubrića, nisu bile opterećene dugovima.
Tako se podržavljenje i desilo, a kakav je država menadžer sada je naočigled svakom slučajnom prolazniku kroz banjske parkove.
Izvor: “Politika” (http://www.politika.rs/scc/clanak/357684/Drzava-nemarno-gazduje-banjama)
Foto: arhivska fotografija restorana “Kapica”
Autor: Miroljub Dugalić
