piše ekonomista Dragan Radović
Kako je moguće da srpskim putevima prođe 19.500 šlepera natovarenih brašnom sa crnog tržišta koje niko ne vidi i šta ne štima kod proizvodnje piva
Privredna komora Srbije na svom sajtu objavila je za 2015. godinu podatke o proizvodnji prehrambenih proizvoda, sa uporednim prikazom proizvodnje iz 2014.godine (u tonama, a mineralne vode i pivo u milionima litara).
NAZIV PROIZVODA 2014 2015 Indeks
Sirovo suncokretovo ulje 194.288 225.018 116
Rafinisano suncokretovo ulje 183.738 170.109 93
Margarin 22.096 21.157 96
Brašno od pšenice 466.388 553.157 119
Testenine-ukupno 19.873 21.639 109
Šećer 545.957 329.44 60
Konditorski proizvodi – ukupno 140.852 144.776 103
Konzer. povrće – ukupno 86.59 83.941 97
Proizvodi od voća(smrznuto,, sokovi, džemovi) 238.15 300.922 126
Mineralne vode (milion litara) 514.5 670.2 130
Pivo (miliona litara) 522.9 544.4 104
Iz objavljenih podataka najzanimljiviji za analizu su proizvodnja piva i brašna od pšenice.
BRAŠNO
Domaće potrebe za brašnom iznose oko 840 hiljada tona. Proizvedena količina od 553 hiljada tona u 2015.godini nije dovoljna da zadovolji potrebe tržišta, što govori da sva razlika do punih potreba za brašnom dolazi sa crnog trzista. Brašno na crnom tržištu potiče isključivo iz legalne proizvodnje, prebačeno putem fiktivne knjigovodstvene dokumentacije u nelegalne tokove, vrlo često i bez ikakve dokumentacije. Potpuno je nejasno zašto inspektori Poreske uprave Srbije, kao i inspektori MUP-a, uopšte ne kontrolišu ovu robu godinama, ako se zna da više od polovine proizvodnje završi u nelegalnoj trgovini. U Srbiji posluje 270 mlinova, robu plasiraju najviše domaćim pekarama, kojih ima oko 6200. Od toga, čak 70% nisu bile u sistemu PDV-a, kada je limit za ulazak bio ostvareni promet od četiri miliona dinara. Simptomaticno je ovogodišnje povećanje proizvodnje brašna za 19 %, dok istovremeno istraživanja govore da narod u Srbiji sve manje u ishrani koristi hleb i proizvode od brašna, pa bi potrebe za ovom robom morale biti manje. Zbog povećane proizvodnje i niže potrošnje, nameće se zaključak da su kriminalne radnje u 2015. godini u odnosu na 2014. smanjene za četvrtinu. 
PKS je u 2014. godine objavljenim podacima imao prikazane količine uvezenog i izvezenog brašna, iz kojih se videlo da je stanovništu za potrošnju ostalo svega 283,8 hiljada tona legalnog brašna. Ostatak od 556,2 hiljade tona stigao je sa crnog tržišta. U 2015. nisu prikazani podaci o izvozu i uvozu, uz pretpostavku da su identične količine nabavljene i prodate van granica Srbije kao u 2014.g. (izvoz 183.8 hiljade tona, uvoz 1.185 tona), za domaće potrebe ostalo je 370.553 hiljada tona brašna. Kako su nam potrebe već pomenutih 840 hiljada tona godišnje, nedvosmisleno potvrđujemo da 469.5 hiljada tona brašna i dalje dolazi sa crnog trzišta (19.561 šleper mora da preveze ove količine do potrošača, bez ikakvih papira, a da niko ne primeti!!!).
NAPOMENA: 56% je udeo crnog trzista u godisnjoj potrosnji brašna u Srbiji!!!
PIVO
Proizvodnja piva u 2015. godini iznosila je 544,4 miliona litara. U odnosu na 2014. povećanje je za četiri odsto. Obzirom da podaci o uvozu i izvozu za 2015. nisu prikazani, a pod pretpostavkom da su iste količine uvezene (21.4 mil.litara) i izvezene (121.1 miliona litara) kao u 2014. godini, možemo reći da je u Srbiji povećana potrošnja piva i iznosi 444,7 mil.litara, u poredjenju sa 2014. kada je bila 423.2 miliona litara.
Analizom proizvodnih kapaciteta, objavljenih podataka o proizvodnji, trendu povećanja potrošnje piva u svetu, primećuje se da na domaćem tržištu ipak nešto “ne štima”.
Proizvodni kapaciteti svih srpskih pivara prelaze 1.5 milijardi litara na godišnjem nivou. Po prikazanim podacima o proizvodnji, njihova iskorišćenost je, neverovatan apsurd, jedna TREĆINA!!!
Da li postoji prodaja piva na crno?
Vrlo realne procene dobrih poznavaoca ove branše govore da čak 180 miliona litara piva završi bez registrovanja prometa, na crno, bez plaćanja akciza i PDV-a. Krajem 2014. godine, tadašnji zamenik direktora Poreske uprave Srbije Marko Marinkovic, gostujući na televiziji Studio B izjavio je da Poreska uprava Srbije punih sedam godina nije proveravala poslovanje „Apatinske pivare“!
************************************************************************************************
Siva ekonomija u Srbiji odnese više od četiri milijarde eura budžetskih prihoda, ostvari neregistrovani promet veći od deset milijardi evra. Prema našim procenama, promet akcizne robe na crno dostiže milijardu evra, a utajeni PDV i akcize – 400 miliona evra. Kriminalizovani deo birokratije, pojedini političari i zaštićeni biznismeni najveći su počinioci dela utaje, ujedno i najveći “korisnici” prisvojenog poreza. Tri navedene interesne grupe ne dozvoljavaju sprečavanje PBK – Političko Birokratskog Kriminala, pravog imena za sivu ekonomiju. Zato u budućnosti možemo da očekujemo još veći procenat izbegavanja plaćanja poreza, koji je sada, moje su procene, na nivou od 60%.
