5. avgust 2016.
U dvema državama danas su razlozi obeležavanja godišnjica potpuno suprotini – dok Hrvatska slavi, Srbija tuguje
Iako je aktiviranje sirene za javno uzbunjivanje emitovanjem zvučnog signala za prestanak opasnosti u trajanju od 60 sekundi u medijima bilo najavljeno povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u akciji hrvatske vojske i policije pod nazivom „Oluja“, jedan broj građana danas u podne – uznemirile su sirene.
Razloga za paniku nema, u celoj Srbiji u isto vreme Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima devedesetih godina obeležen je na isti način. Dan sećanja ustanovljen je prošle godine, a prvi put je na državnom nivou obeležen prošle godine kod mosta na Savi kod Sremske Rače.
Osnovna ideja državnog obeležavanja godišnjice “Oluje” je sećanje na akciju hrvatske vojske i policije, uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, kada je za svega nekoliko dana sa svojih ognjišta proterano skoro četvrt miliona ljudi. Na taj način gotovo potpuno etnički su očišćene severna Dalmacija, Lika, Banija i Kordun. Ovi prostori u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine bili su pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
„Oluja“ je počela 4. avgusta 1995. godine na području Republike Srpske Krajine“, a tokom nje ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, proterano oko 220.000.
U “Oluji” je uništeno 25.000 srpskih kuća, 13.000 privrednih objekata, 182 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica, 78 crkava, 29 muzeja, 181 groblje… Posle pogroma u svoje domove vratilo se oko 20.000 Srba, mahom staraca. Više od 1.000 sela i naselja, u kojima su Srbi bili većina, praktično je prestalo da postoji.
Foto: Print Screen YouTube
