piše Tata Duki
Kada neplanirano počnete da svodite račune sa životom, obično shvatite da ste nekada želeli da menjate svet, a danas vas mrzi da promenite sijalicu
Polako dolazi neko vreme kad počinjete da svodite sve svoje imovine, raznih vrsta…
Nije bitno da li je iz dosade, da li vam se nešto bitno dešava ili samo starite…
Nije bitno da li vas je nešto u životu “bocnulo” da to uradite, ili je to uradio neko oko vas…
Nekad se stvari slože i počnete da svodite račune sa životom… makar da vidite gde ste i koliko je to što ste, ono što ste želeli da budete…
Ne, još uvek nemam nameru da obučem čamovo odelo i da mirišem ljubičice odozdo, samo… Došlo tako neko vreme, deca matora, žena matora, samo ja mlad, naravno…
Pa, eto… da počnem…
– Imam 54 godine, potrošio detinjstvo, pubertet… dobro, to još mo\da i nisam…
– Imam porodicu, ženu i dva dečaka – nemam još snajke, ali Bože zdravlja…
– Nemam ćerke, a baš sam želeo, makar jednu…
– Živim u tuđem, očevom, stanu ceo život, svoj nemam… a neću ga ni imati…
– Stan je opremljen trudom mojih roditelja, tazbine i našim crkavicama…
– Imam oca, živog i relativno zdravog, majka se odavno preselila na Bežanijsko groblje
– Imam 25 godina staru Opel vectru, a verovatno je uskoro neću više imati
– Imam nekoliko telefona dvocifrene starosti, osim dečjih, noviji su…
– Imam gramofon i zbirku ploča, sa kojima više ne znam šta bih, sve ima na You tube…
– Nosim cvikere, osim kad ih zaboravim na glavi, pa ih tražim…
– Imam desetak ožiljaka, neki su i vredni priče, mnogima se porekla i ne sećam…
– Imam par bivših ljubavi, neke sam u prethodnom životu na “Moj blog” opisao, neke ne…
– Imam emotivnih ožiljaka dovoljno da ih se sećam ako nekad budem mator…
– Staža imam nedovoljno za penziju, a suviše da bih ostao normalan…
– Imam dosta stvari na koje sam ponosan i nekoliko koje ne bih da priznajem nikom osim sebi.
– Pismen sam, dovoljno da sastavim pismo koje će neko, možda, i razumeti
– Imam puno knjiga, pročitanih jos više, i par omiljenih, Gargantua i Pantagruel Rablea npr…
– Imam neke završene škole čije diplome uredno skupljaju prašinu…
– Imam gomilu poznanika i par prijatelja, sa kojima se i ne viđam baš često, ali … tu smo…
– Volim muziku, raznu, i slušam je kad god mogu, ženu slušam mnogo više…
– Imam par lomova u životu, neke sam preboleo, nekih ne smem ni da se setim…
– Umem da budem duhovit u društvu, ali samo ako mi žena dozvoli…
– Još uvek mislim da me čeka nešto veliko u životu, samo mi života ponestaje…
– Sve ređim stvarima se radujem, sve više se brinem…oko svega.. i to me brine…
– Sve teže mi je da ustanem, iako ponekad i moram…
– Sve više sedim… ako ne mogu da legnem…
– Fond reči mi je sve širi, a sve češće koristim “j’b’ga”…
– Sve lakše stupam u kontakte koji mi ništa ne znače …
– Sve lakše pričam, a da ništa ne kažem… da pređem u političare?
– Sve više pametujem ničim izazvan, u gadnog dedu rastem…
– Sve mi je lakše da prečujem sve što mi se ne sviđa…a toga ima sve više…
– Tolerantan sam selektivno, još uvek ima onih koji me samom pojavom izbace iz pameti…
– Neuredan sam, ali moj haos ima svoj poredak…
– Uvek sam želeo da budem visok, lep i plav… i ponekad mi je to zamalo i uspevalo…
– Volim da potrošim dva dana smišljajući kako da posao od pola sata obavim za 15 minuta.
– Promenio sam 20-ak poslova, i još uvek tražim onaj pravi …
– Celog života počinjem… i retko odmaknem dalje od početka…
– Volim da pecam, a ponekad i uspem da odem do reke…
– Hobija više nemam, pogubio sam ih usput…sad mi je hobi da ih tražim…
– Zavidim nekim prijateljima ne uspehu, ali kad vidim šta im fali, drago mi je što im zavidim…
– Nisam ljubomoran, posle 20+ godina braka više nemam razloga…
– Volim da ženu činim ljubomornom, čisto iz zabave…
– Trudim se da klincima budem ortak, osim kad preteraju, što srećom, nije često… dva puta dnevno po šest sati, samo sedam dana nedeljno…
– Mrzim političare,neke više od drugih, ali mislim da je to normalno…
– Želeo sam da promenim svet, sad mi je mrsko da promenim i sijalicu…
– Volim da pričam, ali sve češće ćutim…
– Volim da analiziram ljude oko sebe, čak i kad sam svestan da nisu vredni analize…
– Mislim da je sreća što glupost ne boli, mnogo njih bi urlalo…
– Sve češće poželim da sam glup… a možda mi je ta želja već ispunjena…
– Fasciniraju me ljudi… sve češće negativno…
– Kriterijumi su mi sve niži, a sve manje ljudi uspeva da ih zadovolji…
– Volim SF, gde i kada živim, to mi je jedino logično…
– Ne pijem, osim sa dobrim razlogom…. život se smatra dobrim razlogom?
– Draže mi je vino od piva, rakija je van konkurencije…
– Ponekad želim da budem zao, ali ne umem… ima neka škola za to?
I to bi, uglavnom, bilo to… naravno da ima još, ali još nisam smislio način da sve to napišem u jednoj rečenici…
A vi, napraviste li inventar?
Ili mislite da imate vremena?
