KO JE „MILUTIN“?

piše Vojkan Trifunović

Autor spomenika na Trgu srpskih ratnika (koji je simbol Kraljeva, kao što je Ajfelov toranj Parizu ili Kip slobode Njujorku) je ruski arhitekta Roman Verhovski, a izliven je u Livnici „Jeremić“

Nedavno se na društvenim mrežama pojavio tekst jednog lokalnog autora u kojem on postavlja pitanje sebi, ali i svekolikom auditorijumu šta nama, Kraljevčanima, predstavlja Spomenik srpskim ratnicima poginulim u ratovima od 1912. do 1918. godine, naTrgu srpskih ratnika, poznatijeg pod nazivom Milutin. Rezigniran činjenicom da je Milutin bio deo komercijalnog događaja, autor se u tekstu prepustio emocijama i uputio svojevrsni apel svojim sugrađanima da obrate pažnju na istorijsko nasleđe grada, uz neizostavno pominjanje zasluga onih kome je spomenik posvećen. Tekst je bio izuzetno zapažen, pa je internet, bar na lokalu, bukvalno izgoreo. Ređali su se komentari podrške, tražili su se krivci za sveukupnu situaciju u gradu, ali bilo je i komentara neslaganja. Vrlo živa polemika se započela, čaršijsko mrtvo more se zatalasalo, ali nakon što se zatresla gora ništa konkretno nije proizašlo iz ove priče. Zauzeti u nameri da otkriju stvarne uzroke nemara prema istorijskom nasleđu grada, pri tom neretko zalazeći u ksenofobiju i malograđanski lokalpatriotizam što se manifestuje onom starom da su ONI koji su došli krivi za takvu situaciju, Kraljevčani kao da nisu ništa naučili. Ne samo što ostaje otvoreno pitanje šta je nama Milutin, već se nameće jedno sasvim jednostavnije – ko je Milutin?

Na centralnom gradskom trgu, Trgu srpskih ratnika, smešten je simbol Kraljeva – Spomenik srpskim ratnicima 1912 – 1918. Ideja da se započne njegova izgradnja datira još iz 1913. godine, kada je formiran Odbor za podizanje spomenika izginulim oficirima i vojnicima u borbama u Albaniji. Međutim, dolazi do početka Velikog rata i realizacija ove ideje odložena je na neodređeno vreme. Po završetku Prvog svetskog rata ova ideja je postala ponovo aktuelna, posebno zbog velikog broja poginulih ratnika, pa je postojala želja da im se na neki način sugrađani oduže i ostave sećanje na njihove žrtve. Izgradnju spomenika je započeo Pododbor Udruženja rezervnih oficira i ratnika 1928. godine, na desetogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata. Na samom početku izgradnje došlo je do sukoba oko lokacije izgradnje. Jovica Stojković, predsednik opštine pre početka gradnje, zalagao se da se spomenik napravi u parku ispred crkve Svete trojice (kod Tenka), ili ispred stare kasarne Car Dušan (ispred “Lesnine”); dok je Aleksije Jelisijević, koji je bio predsednik opštine dok je izgradnja trajala, zastupao ideju da se spomenik napravi na centralnom gradskom trgu. Po nekim informacijama, ideju da se spomenik podigne van centralnog trga  podržavali su vlasnici kafana i hotela kojih je na ovoj lokaciji bilo puno. Naime, na centralnom trgu je bila pijaca, pa su se kafedžije verovatno pribojavale da će spomenik oterati seljake iz okolnih sela koji su svoje mukom zarađene novce ostavljali nakon pijačnog dana u njihovim kafanama. Konačan sud je doneo Državni savet, 21. avgusta 1930. godine, koji je potvrdio prvobitnu odluku Suda opštine Kraljevačke o lokaciji spomenika na centralnom trgu. Time je izgradnja spomenika mogla da počne.

Spomenik srpskim ratnicima 1912 – 1918 rađen je po ugledu na Spomenik braniocima Beograda 1914 -1915, koji se nalazi na Novom groblju u Beogradu. Autor spomenika u Beogradu i Kraljevu bio je Roman Verhovski, ruski arhitekta, umetnik i vajar. Skulpturu vojnika za spomenik u Kraljevu izlio je u Beogradu, na Voždovcu, u livnici „Jeremić“, Živojin Lukić, vajar. Po rečima Miodraga Paje Jeremića, vlasnika livnice, model spomenika je dobijen u gipsu, a sam spomenik je rađen u delovima, velikih sedam metara.

Samu izgradnju Spomenika pratili su veliki novčani problemi, premda je u prvi mah izgledalo da sve ide po planu, o čemu svedoči i pisanje dopisnika “Politike”, od 31. jula 1931. godine:

“Rad na podizanju spomenika izginulim Kraljevčanima u toku minulih ratova privodi se kraju i on će u toku ove jeseni biti na svečan način osvećen.”

Novi pokušaj završetka spomenika aktiviranjem kredita obezbeđenog još 1933. godine došao je na podsticaj predsednika opštine Kraljevo Dušana Krstića. On je bio svestan negativnog publiciteta koji izaziva neizgradnja spomenika, pa je pisao Središnoj upravi Udruženja rezervnih oficira i ratnika u Beogradu, gde je pored ostalog naglasio da je kredit obezbeđen, ali da je unutar ovdašnjeg Ratničkog udruženja došlo do nesuglasica u pogledu novčanih izdataka. Po njemu, zbog ovog nesporazuma spomenik pet godina stoji nezavršen na opštu sramotu varoši, ali i cele otadžbine. Nakon ove prepiske, izgradnja je nastavljena, ali spomenik nikada nije dobio konačan izgled, jer na njemu nisu ugrađene mermerne ploče sa imenima izginulih ratnika 1912 – 1918. iz Kraljeva.

Tako nedovršen je preživeo Drugi svetski rat i nemačku okupaciju, a zatim i dočekao slobodu, ali je bilo izvesno da neće moći dugo da ostane na centralnom gradskom trgu, koji je uzgred još jednom promenio svoje ime, pa je u skladu sa vremenom dobio ime doživotnog predsednika SFRJ – Trg maršala Tita.

U godinama nakon Drugog svetskog rata, javljaju se različita udruženja, pojedinci, stručnjaci i razni drugi znani i neznani likovi koji su dokazivali da Spomeniku srpskim ratnicima jednostavno nije mesto na gradskom trgu. Kao razloge navodili su da smeta predviđenim urbanističkim rešenjima ili da mu nije tu mesto, jer mu ipak priliči neka malo prigodnija lokacija. Takva je pronađena na vojničkom groblju, pa je odlukom lokalnih vlasti 1. maja 1960. godine Spomenik srpskim ratnicima pomeren sa glavnog gradskog trga na drugu lokaciju. Nisu svi Kraljevčani nemo posmatrali ovaj čin, bilo je mnogih koji su negodovali, pisali dopise, tražili da se Spomenik vrati u centar grada.

Ove inicijative nisu uradile plodom, sve do 1982. godine kada je doneta odluka da se raspiše referendum. Možda najzaslužniji za ovu odluku bio je tadašnji predsednik SO Kraljevo Branko Maričić, inače potomak narodnog heroja Živana Maričića. Na referendumu je potpuno očekivano veliki broj građana podržao ideju vraćanja spomenika, nakon čega je odlukom sva tri veća SO Kraljevo od 25. maja 1982. godine, sprovedeno u delo premeštanje Spomenika sa groblja na centralni gradski trg. Spomenik je konačno dovršen i otkriven 29. novembra 1982. godine i kako stoje stvari neće se pomerati.

Od trenutka vraćanja do današnjih dana, Milutin je bio svedok različitih događaja, počevši od brojnih mitinga podrške rukovodstvima, do žestokih protesta protiv izborne krađe, ali i nekih manje ozbiljnih poput raznih pasuljijada, narodnih posela i kojekakvih sabora narodnog stvaralašta. Bilo je i nekih bizarnih detalja poput javnog šišanja ili pečenih volova, ali i vrhunskih koncerata u okviru brojnih lokalnih festivala. Po svemu sudeći, Milutin nesumnjivo ostaje simbol Kraljeva, nešto poput Ajfelovog tornja u Parizu ili Kip slobode u Njujorku, bez obzira na svakakva dešavanja u njegovoj blizini. Kad ga nisu degradirali pečeni volovi, onda to svakako ne može poći za rukom ni jelenu.

foto: Print Screen YouTube

 

26 komentara za naslov “KO JE „MILUTIN“?

  1. . MILUTINE MOJ LEPI…..”Ziveo” ti meni na mnoga leta. Samo neka te ne diraju i ne pomeraju vise…Ostani gde jesi i svedoci o tome kakva su vremena dosla..i kakva ce tek doci…
    Voli te tvoja rodjena Kraljevcanka ciji su se dedovi i pradedovi borili i ginuli za nasu zemlju,za nas lepi grad..
    VOLIMO TE. KRALJEVO U SRCU.KRALJEVO U DUSI.??

  2. . Onda neka naprave i jednu manju paradu”ponosa” oko tog milutina kojeg ne zelis tu da te podseca na to da smo nepokorivi narod… 
    Samo napred u evropu i nove gubitke

  3. . Postovani,
    vidim da me poznajete ali izgleda i ne dovoljno. Naime, nisam narkoman ili korisnik bilo kakvih supstanci jer sam strejt, ili sto bi na srpskom rekli cist. Potpuno cist od svih poroka – dakle ne pusim, ne pijem alkohol i ne drogiram se. Vodim i promovisem zdrav nacin zivota i tako vec najveci deo mog zivota. 
    Sto se tice Vaseg pitanja da li ste malogradjanin, mislim da ste i sami dali odgovor. Malogradjanski je izjednaciti nekog ko ima tetovaze sa narkomanijom i porocima. Mislim da je odavno tetoviranje prestalo da bude tabu tema i da nije nista neobicno videti nekog ko ima jednu ili vise tetovaza. Na kraju krajeva, mnoge istorijske licnosti (politicari, vladari, itd) su imali tetovaze, kao npr car Nikolaj II Romanov, koga pretpostavljam postujete. A tek deo o rancicu govori dosta o Vama jer izgleda niste culi da on sluzi za npr nosenje opreme za trening. Ili Vam je prosto nemoguce da pojmite da jedan tetovirani zgubidan koji zuji kao muva bez glave trenira neki sport?
    Vi kao da niste ni citali tekst vec ste se uhvatili za moj fizicki izgled i moje navodno reklamiranje Lokalnog fronta, pa ste osuli paljbu i krenuli sa uvredama i insinuacijama. Nijednu konstruktivnu kritiku niste dali, potkrepljenu izvorima (gde su ti silni linkovi o istoriji Spomenika srpskim ratnicima?) vec me samo “pacarite”, kako bi rekli nasi sugradjani. 
    Uglavnom, besmisleno je raspravljati putem drustvenih mreza jer kao sto rekoste samo neradnici sede na njima, a ja sam u nekoj guzvi ovijeh dana. 
    Svako dobro. 

  4. . Sve ovo može se pronaći na net-u za par sekundi. Gospodin komunista-anarhista je ceo tekst napisao da bi u par rečenica umetnuo i svoje mišljenje o malograđanima. 
    Pozitivni omladinac, koji je uveliko u četvrtoj deceniji, nosi rančić na leđima (na kome je bedž Lokanog fronta…letos je nosio i njihovu majicu) , reklamira tetovaže i ide ko muva bez glave po gradu…valjda se trudi da da primer omladini. Neostvareni klošari kojima je jedini cilj da se negde dobro naduvaju, da naprave neku studentsku žurkicu (iako to odavno nisu)i da tako razvaljeni cucaju glavom i glume budale. Većina njegovih drugara nema porodice, uglavnom ne rade nigde, glume neostvarene umetnike, a  u suštini su samo neostvareni ljudi u zrelim godinama. Naravno, svi ostali koji imaju porodice i decu, idu na posao, i ne podržavaju njegovu ekipu, su seljačine, prostaci..divljaci i malograđani. 
    Meni je zasmetalo što je Milutin bio pretvoren u čiviluk za reklame i reflektore za vreme promocije Jelen piva…da li to znači da sam malograđanin? Ili da uzmem i je neki metaodončić pa da šetamo patkicu zajedno..mozda tada neću ni primetiti spomenik?
    Bilo bi ti pametnije da povedeš drugare na testiranje na drogu i na lečenje..a usput svratite do pozorišta i vratite pare koje ste pokrali. I radna mesta koja ste dobili od isti onih protiv kojih se navodno borite!
    Ajd sad u napad…opšte poznato da ste neradnici koji samo sede na FB i Twitter-u!

  5. . Postovani, ovo nije tekst koji je pisan za strucne casopise, izlaganja na simpozijumu istoricara ili slicno, vec jedna (lagana) prica o jednom segmentu istorije Kraljeva. Dakle, pisan je za “siroke narodne mase”, bez namere da se tumace postupci prethodnih vlasti ili pojedinaca. Mozda metodoloski nije ispravno, ali neka bude da sam los istoricar. 
    Meni se cini da je Vama najvise zasmetalo to sto nisam jasno i glasno rekao da su komunisti krivi za pomeranje Spomenika, a mislim da ste pogresili jer sam upravo napisao da su nakon Drugog svetskog rata znani i neznani, ocigledno aludirajuci na tadasnju vlast, krenuli u kampanju da se on skloni. Slazem se sa Vasom konstatacijom da su za to najzasluzniji nasi lokalni komunisticki vodji. Jel sad sve u redu?
    Sto se tice dobronamerne kritike, zahvaljujem Vam jer ste mi ukazali na neke propuste kao i na ovaj tekst Milana Matijevica, koji uzgred ne moze da se otvori. 
    A sto se tice anarhizma, on se kao ideja zalaze za ukidanje drzave, ali ne postepeno kao u komunizmu, vec odjednom. Iz tog razloga se i ne moze govoriti o koristi za odredjenu drzavu, ali za obicne ljude i pojedince svakako da. Kroz istoriju je bilo zanimljivih epizoda gde je anarhizam imao izvestan uticaj, pa potrazite nesto o Nestoru Mahnu (ukrajinskom anarhisti) ili Spanskom gradjanskom ratu. 
    Svako dobro. 

  6. . Postovani, ovo nije tekst koji je pisan za strucne casopise, izlaganja na simpozijumu istoricara ili slicno, vec jedna (lagana) prica o jednom segmentu istorije Kraljeva. Dakle, pisan je za “siroke narodne mase”, bez namere da se tumace postupci prethodnih vlasti ili pojedinaca. Mozda metodoloski nije ispravno, ali neka bude da sam los istoricar. 
    Meni se cini da je Vama najvise zasmetalo to sto nisam jasno i glasno rekao da su komunisti krivi za pomeranje Spomenika, a mislim da ste pogresili jer sam upravo napisao da su nakon Drugog svetskog rata znani i neznani, ocigledno aludirajuci na tadasnju vlast, krenuli u kampanju da se on skloni. Slazem se sa Vasom konstatacijom da su za to najzasluzniji nasi lokalni komunisticki vodji. Jel sad sve u redu?
    Sto se tice dobronamerne kritike, zahvaljujem Vam jer ste mi ukazali na neke propuste kao i na ovaj tekst Milana Matijevica, koji uzgred ne moze da se otvori. 
    A sto se tice anarhizma, on se kao ideja zalaze za ukidanje drzave, ali ne postepeno kao u komunizmu, vec odjednom. Iz tog razloga se i ne moze govoriti o koristi za odredjenu drzavu, ali za obicne ljude i pojedince svakako da. Kroz istoriju je bilo zanimljivih epizoda gde je anarhizam imao izvestan uticaj, pa potrazite nesto o Nestoru Mahnu (ukrajinskom anarhisti) ili Spanskom gradjanskom ratu. 
    Svako dobro. 

  7. . [b]To što tvrdite da sve znanje sveta može da se nađe na internetu, jednostavno nije tačno. Ta tvrdnja uključuje površnost. Postoji dosta izvora i informacija koji nisu dostupni na internetu. Vidi se da niste bavili nekim istraživanjem, pa olako zaključujete.[/b]

  8. . [b]Nažalost, niste se potrudili da se pozabavite istorijom, pa tekst više liči na domaći rad nekog osnovca nego na ozbiljan pristup upoznavanju građana sa svojom istorijom. Niste se čak potrudili ni da citirate Milana Matijevića koji je o tome pisao pre nekoliko godina. Imate šta da naučite barem iz tog teksta. Inače, Krcun se protivio pomeranju spomenika, ali neobuzdani su bili tadašnji lokalni komunisti koji su u njemu videli opasnost u glorifikaciji nacionalnog identiteta. I to nije politika, već istorija.

     [/b]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:395210-Golgota-spomenika-Soluncima

    “Motiv proterivanja Milutina bilo je političko ulizištvo opštinskih moćnika i koristoljublje. ” Novosti, 02.09.2012.

    Najzaslužniji za povratak spomenika je predsednik opštine Branko Maričić – kaže dr Matijević, koji je bio njegov zamenik. – On je organizovao referendum o povratku spomenika na gradski trg. Više od 35.000 Kraljevčana i firmi dalo je prilog za njegovu obnovu.

    [b]Ovo je dobronamerna kritika koja od stručnjaka zahteva ozbiljnost. Semantički gledano tekst kao da je pisao Edvard Kardelj, otuda sumnja da ste neoproleter koji sakriva istinu. A što se tiče anarhije, održite sledeći put jedno predavanje iz istorijske prakse u kojoj je anarhija pobedila i donela korist nekoj državi.[/b]

  9. . Simbol kraljeva nazad osam generacija koliko smo mi u ovom gradu je Milutin i Tenk.Nazalost tenk je sklonjen ostao je samo Milutin…Molim vas ne pomerajte ga….Dok smo bili mladi uvek nam je bilo mesto susreta Tenk ili Milutin ….Verujte bilo nam je prelepo

  10. . Koliko se ja secam,a secam se i vracam ja spomenika u centar,ogromna vecina gradjana Kraljeva i okoline je taj spomenika nazivalo “Miljojko”,ali su preovladali “stari carsijani”sa nadimkom Milutin,jer je Miljojko isuvise seljacki…meni se svidja,ali se secam vremena kada si mogao da kazes i jedno i drugo ime i razume li bi se …

  11. . Očigledno je istoričaru najvažnije da ovo bude najčitaniji tekst, što i nije teško kada je Milutin u naslovu. Sa druge strane ne navodi nijedan izvor, niti se bavi istraživačkim radom da otkrije nalogodavce pomeranja spomenika. To je valjda krajnji domet istoričara koji u suštini i ne mogu da nanesu štetu kao ekonomisti i političari.

  12. . Postovana, izgleda da ste pogresno protumacili moj vrlo ironican komentar na stav pojedinih Kraljevcana da su za sve lose, pa eto i za nepoznavanje istorije Kraljeva, krivi neki tamo, neki stranci, neki “drugi”. To je svakako budalastina jer smo sami krivi. Problem je sto se niko sistemski ne bavi istorijom Kraljeva pa se svodi na to da par, mogu slobodno reci, zaludjenika (u koje i sam spadam), piskaraju ponesto o zanimljivim dogadjajima iz proslosti naseg lepog grada. Sudeci po interesovanju i komentarima koje je tekst izazvao mnogo je onih koji bi da cuju ili procitaju jos koju takvu zanimljivost. Nadam se da ce biti prilike za to. Pozdrav i hvala na komentaru. 

  13. . Jedino mi se ne svidja sto se pominje u jednoj recenici,, da ONI koji su dosli   su krivi za novonastalu situaciju” a to vrlo dobro znamo na koga se odnosi na ljude sa Kosova i Metohije sto uopste nije lepo jer ljudi nisu dosli svojom voljom.A sto se nastavka tice autor je sve lepo isklesao.

  14. . MaxMare, sve, ali baš sve znanje sveta možeš da nađeš na internetu. To što je pisac te informacije pronašao i uobličio u tekst je za pohvalu a ne za podsmeh. 

    Ustvari, šta je svrha tvojih komentara, da obezvrediš njegov trud ili njegov karakter?
    Jel ti prija ta uloga pljuvača iz fotelje? Ako prija, potapši se po ramenu pa ostavi još jedan komentar. 

  15. . Rekao bih da je primer malograđanštine korišćenje ovako dobroh teksta za svakodnevne političke razmirice. Budi čovek i čestitaj osobi koja je ovo napisala, ako ni zbog čega drugog onda bar zbog toga što te je nečemu naučio. 

  16. . Postovani, svakako da to sto sam istoricar ne znaci da sam nadcovek ili sveznalica, pa stoga mi se cini da moj prethodni komentar nije toliko nadmen, vec je samo upucen gospodinu sa namerom da skrenem paznju da nisam pisao tekst na osnovu mojih politickih stavova, vec opet ponavljam, raspolozivih izvora.
    A vezano za insinuacije da sam nekakav neokomunista ili neoproleter. Osim teksta Dragana Draskovica, i sporadicnih novinskih tekstova u Ibarskim novostima, nisam naisao na neki koji govori o istorijatu Spomenika srpskim ratnicima, te sam smatrao da ne bi bilo lose napisati nesto na tu temu. Bez namere da postane nekakvo vrhunsko istorijsko delo. Svako dobro. 

  17. . Ovo sto ste napisali samo otkriva ko ste vi. Bez kulture i elementarnog vaspitanja. Ovo je tekst od jednom vazno spomeniku u Kraljevu i niko nicime nije pomenuo politiku i politicke stranke. To sto autor ima politicke aspiracije to je njegova licna stvar i cini mi se da nikakve veze sa tekstom nema. Te frustracije koje ocigledno imate prema Sljivicu i tom koga zovu Cane ostavite za prigodan dogadjaj a ne ovde da nam poturate neke stavove gde im mesto nije.

  18. . To sto ste istoricar po struci daje ovom tekstu veoma ozbiljnu notu. Ovo sto pise u tekstu moze da sazna vecina ljudi iz dostupnih internet enciklopedija uz malo strpljenja. Ozbiljan istoricarski rad bi ipak trebao da obuhvati bar istrazivanje da li je ovo sto je Dragan napisao istinito i postoje li zaista takva svedocenja. Cak sam malo i razocaran ovakvim odgovorom autora u komentaru, ako ste Vi istoricar, ne znaci da niko drugi ne zna nista i nije u redu davati onakve nadmene odgovore. Pozdrav svima.

  19. . Da, da ne gledamo vise ove politicke preletace po lokalnoj Skupstini a posebno one krivicno osudjivane koji se za govornicom time jos i hvale. Ja odavno vecu sramotu od toga da gradjana predstavljaju preletaci sa kriminalnim dosijeom, nisam video. Verujem da je i Milutina sramota.

  20. . Autor svesno ili nesve sno vredja kraljevcane nazivajuci ih malogradjanima. Sta ima lose u tome sto su se gradjani zabrinuli za simbol svog grada koji je tih dana bio ugrozen. Autor kao ideolog lokalnog fronta bi trebao da ima u vidu da je najprimitivniji oblik malogradjanstine lazni kosmopolitizam- to je ono kad pljujes mrtvog Nedica, a bio si u koaliciji sa Sljivicem i Canetom, lokalnim nedicima-

  21. . Bolje bi bilo da je ostao na groblju, a da je na mestu trga ostao parking. Parking mesta je malo u Kraljevu, a ne da nas  Milutin nas uzaludno svakodnevno podseća šta smo i ko smo bili. Umesto da razmišljamo o evropskom putu i privrednom napretku.

  22. . Čak postoji i priča, za koju ne postoji pisani trag već samo svedočenja starijih ljudi, da je na obraćanju “velikog” vođe 1960. godine u centru Kraljeva prozvano rukovodstvo grada zbog toga što je baš taj spomenik u centru grada i na izričitu naredbu istog tog vođe uklonjen iz centra grada. Iako ne postoji pisani trag o tome, sasvim je logična ta priča, u svakom ratu je taj isti “veliki” vođa Jugoslavije ratovao protiv Srbije. Smetalo čoveku što je gubio ratove pa mu nije bilo dosta što su pobili grdne Srbe posle 1944. godine nego mu je i spomenik smetao.

  23. .
    [b]Hvala autoru na prikupljenim informacija u vezi istorije spomenika koji je postao simbol Kraljeva, ali jedna stvar nije jasna:  [/b]

    [i]”[/i][i]U godinama nakon Drugog svetskog rata, javljaju se različita udruženja, pojedinci, stručnjaci i razni drugi znani i neznani likovi koji su dokazivali da Spomeniku srpskim ratnicima jednostavno nije mesto na gradskom trgu. ” [/i]

    [b]S obzirom da je autor neokomunista i neoproleter, uporno izbegava činjenicu da je spomenik najviše smetao komunistima tadašnjim, koji su Milutina posmatrali kao simbol srpske borbe protiv okupatora, više je prizivao na neki oblik četništva nego na NOB, a što je bilo u suprotnosti sa njihovom komunističkom ideologijom. Šezdesete godine bile su godine u kojima je počeo žestok otpor svakom vidu nacionalnog identiteta ili nečega što bi moglo pomutiti sliku komunističkog raja. U umetnosti je to bilo najprimetnije. Tada se nisu pitala ni udruženja, niti pojedinci, niti stručnjaci, već politički komesari čija je zapovest bila Sveto pismo. Zato se obnavljanje ideje o vraćanju spomenika i javlja 1982. nakon smrti velikog cara i početka raspada jedne ideologije.[/b]

  24. . Postovani, nit’ sam neokomunista, nit’ neoproleter, vec istoricar koji pise na osnovu (raspolozivih) izvora. Hvala Vam na lepim recima, ali i pojasnjenju zbog cega je Spomenik srpskim ratnicima sklonjen. Citaoci ce imati sada potpunu informaciju o tim burnim dogadjajima. Pozdrav i svako dobro 
    P.s. ja sam, ako bas zelite da znate moje politicko opredeljenje, anarhista

Comments are closed.