Bubrežna oboljenja često počinju nezapaženo i bez ozbiljnih simptoma, pa se pacijenti jave kasno; “Dijabetes je jedan od najčešćih uzroka hronične bubrežne bolesti” – kaže nefrolog dr Radomir Žarković
Ma koliko većina nas mislila da bubrežna oboljenja nisu tako česta, statistika pokazuje suprotno – oko 10% populacije ima neki oblik oštećenja bubrega. Mnogi to kasno otkriju, jer bubrežna patologija često bude asimptomatska, kaže dr Radomir Žarković, nefrolog u Opštoj bolnici „Studenica“:
– Bez obzira na životnu dob, pacijenti bi trebalo da obrate pažnju na sledeće simptome: smetnje pri mokrenju, češće mokrenje, peckanje, promenu boje, eventualno pojavu krvi u mokraći, uz to povećanje krivnog pritiska, povećanje temperature, pojava otoka na licu, otečeni kapci, bolovi u trbuhu… To su simptomi koji mogu potencijalno da ukažu na bubrežno oboljenje.
Pogledajte prilog:
Dr Žarković upozorava da bubrežna bolest često može da bude prikrivena osnovnom bolešću i u tom smislu poslednjih godina uočljivo je da najveća opasnost dolazi od dijabetesa. Nekada je to bila hipertenzija, zatim cistične bolesti bubrega, kalkuloze ili sistemske bolesti, a danas je dijabetes jedan od glavnih razloga terminalne, završne bubrežne slabosti:
– Događa se da dijabetičari dođu čak u takvom stanju da su odmah za hronični program dijalize, a da nikada pre toga nisu imali bol u trbuhu, ili temperaturu ili neki bubrežni problem koji bi ih alarmirao. Suština je da se pacijenti na vreme obrate lekaru, da ne zapostavljaju tegobe koje osećaju i da uzimaju terapiju za osnovne bolesti. Stariji pacijenti naročito o tome treba da vode računa.
Mlađi ljudi često ne prepoznaju problem, ali ako se pojave neki otoci na licu, bol u trbuhu ili u slabinama, trebalo bi da se jave lekaru. Verovatno će dobiti uput za ultrazvuk stomaka, a za samu funkciju bubrega najvažniji pokazatelj je laboratorijski nalaz, analiza urina i krvi, kojom se potvrđuje bubrežni problem.
Hronična bubrežna bolest, kaže dr Žarković, dovodi do terminalne bubrežne insuficijencije, traje godinama i traži stalno praćenje od strane lekara da bi se u skladu sa stepenom insuficijencije bubrega primenila određena terapija, odgovarajući higijensko-dijetetski režim i da bi se pacijent pripremao za dijalizu ako je neophodno:
– Ako životna dob i zdravstveno stanje dozvoljavaju, transplatacija je najbolji vid lečenja, zamena bubrežne funkcije, koja čoveka vraća u uredan i stabilan svakodnevni život.
U prethodnih godinu dana kovid infekcija je nažalost zahvatila i nekoliko pacijenata na dijalizi, pa su neki usled toga i preminuli i pored pravovremenog lečenja i upućivanja u tercijarnu zdravstvenu ustanovu. Doktor Žarković kaže da se za infocirane pacijente dijaliza obavlja u posebnim uslovima, u odvojenoj smeni i sa svim merama zaštite da ne bi bili ugroženi ostali pacijenti i osoblje.
R.V.
