Da li je protest „Rudnika neće biti“ u Beogradu najveći ekološki protest u istoriji Srbije?

Nakon što su, u prethodnih mesec i po dana, skupovi u znak protivljenja iskopavanju litijuma i bora održani u 50 gradova i sela u Srbiji, sinoć je i u Beogradu održan veliki protestni skup na na Terazijama.

Arhiv javnih skupova, udruženje koje se bavi praćenjem i procenom broja učesnika javnih skupova, ocenilo je da se na protestu pod nazivom “Rudnika neće biti” na beogradskim Terazijama, prema materijalu koji im je trenutno dostupan, okupilo približno 40.000 ljudi.

Ovo je najveći ekološki protest u istoriji Srbije, ocenili su u svom saopštenju, podsetivši da se na protestu inicijative ProGlas na Terazijama u decembru prošle godine okupilo oko 17.000 ljudi.

Iz Arhiva javnih skupova navode da su površinu koju su zauzeli učesnici protesta u mirovanju odredili pomoću dostupnih snimaka iz javnih i privatnih izvora, kao i informacija sa terena koje su prikupili njihovi saradnici i da mapa pokazuje da se radi o površini koja je u maksimumu iznosila približno 23.000 kvadratnih metara.

Gustinu okupljene mase odredili su poređenjem sa prošlogodišnjim skupom ProGlasa na istom mestu, kada su imali na raspolaganju odgovarajući vizuelni materijal za ručno obeležavanje i brojanje svih učesnika. Tada su na tom prostoru utvrdili prosečnu gustinu od 1,9 ljudi po kvadratnom metru. Komparativnom analizom dostupnih snimaka sa visine, procenili su, navode da je, u odnosu na taj skup, na protestu 10. avgusta prosečna gustina bila nešto niža – između 1,7 i 1,8 ljudi po kvadratnom metru.

Množenjem gustine i površine, kako ističu, došli su do procene da je broj učesnika bio oko 40.000.

Protest u Beogradu organizovala su ekološka udruženja iz Srbije (SEOS-a, Ekostraže, Ne damo Jadar…), jer je 10. avgust bio dan isteka roka (datog na Vidovdan) od 40 dana koji su ova udruženja postavila Vladi Srbije tražeći usvajanje Zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.

Na protestu su govorili predsednik udruženja „Ne damo Jadar” Zlatko Kokanović, Ljiljana Bralović, pesnikinja i aktivistkinja iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju Dragana Đorđević i glumica Svetlana Bojković.

Prema rečima Dragane Đorđević, naučne savetnice Instituta za hemiju u Beogradu, “šteta koju napravi jedan rudnik ne može se sanirati”, kao i da postoje rudnici litijuma u Južnoj Americi ili Australiji, ali da se rudarenje obavlja u pustinjama, a da bi u Srbiji bio jedinstveni rudnik u plodnom kraju i naseljenom mestu:

Jalovišta zemlju i ljude truju vekovima. U Srbiji je rudna renta najniža, jeftina je radna snaga, ne treba brinuti o životnoj sredini i to je razlog što kompanije žele kod nas da otvaraju rudnike, jer će im profit biti visok – ocenila je Đorđević.

Ljiljana Bralović poručila je da nije došla da srbuje:

Sve vas podjednako volim, i leve i desne, i ateiste i pravoslavce i katolike, svi ste moja braća i sestre. Ovo je vreme stradanja i podvižnjika. Svi smo danas podvižnici. Juče su žrtvovani ljudi iz Bora i Majdanpeka, a sutra ćete vi.

Glumica Svetlana Bojković u svom obraćanju učesnicima protestnog skupa podsetila je na članove Ustava, po kojima svako ima pravo na životnu sredinu i istakla da je svako dužan da je čuva i poštuje. Ona je ocenila da se “preduzetništvo može prekinuti ako ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi”:

Vlast hoće da nam nametne da mi želimo državni udar, a naše okupljanje je isključivo ekološko. Pre dve godine nam je Vlada Srbije rekla da je projekat Jadar zaustavljen. Kako danas da verujemo žestokoj kampanji koju vlast sprovodi za iskopavanje litijuma, kad optužuje sve one koji nisu u skladu sa njenim interesima? Izgleda da se od nas krije da smo prodani kao rudarska kolonija – rekla je Bojković, poručujući i da narod to neće dozvoliti, jer brani opstanak u svojoj zemlji.

Zlatko Kokanović iz organizacije “Ne damo Jadar” poručio je okupljenima na protestu da ih neće izneveriti:

Imamo pritiske od ove vlasti zadnjih 4-5 godina, ali zadnjih 50 dana ja i moje kolege, braća, saborci i sestre, preživljavamo torturu, crtaju nam mete na čelu.

Za kraj skupa organizatori su ranije najavili blokade saobraćaja, pa je tokom večeri, prema izveštajima medija, deo učesnika protesta blokirao prugu na stanici Prokop i Železničku stanicu Novi Beograd.

Agencije i reporteri sa lica mesta javljaju da je na Prokopu prisutan i određeni broj pripadnika policije u opremi za razbijanje demonstracija.

Provladini mediji ocenjuju u svojim izveštajima da “organizatori protesta žele građanski rat u Srbiji” (Večernje novosti). Većina ovih medija protest u Beogradu karakteriše kao nasilan i skup “održan pod izgovorom protivljenja iskopavanju litijuma u Srbiji”, čiji su, tvrde “direktni organizatoru opozicione partije i njihovi eksponenti smišljeno i ravnomerno raspoređeni u različita ekološka udruženja, kako bi se pripremio teren za potpunu politizaciju i radikalizaciju „ekoloških“ tema”.

U Prredsedništvu Srbije oko 23 sata počeo je hitan sastanak koji je, kako je saopšteno, sazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Posle ovog sastanka najavljeno je da će se on, povodom protesta protiv rudarenja litijuma i blokada železničkih stanica Prokop i Novi Beograd, javnosti obratiti danas (nedelja, 12. avgust) u 11 časova u Palati Srbija.

P. S. (dodatak) Blokada dve železničke stanice u Beogradu – Prokop i Novog Beograd – gde su grupe učesnika protesta provele noć okončana je po dolasku policije jutros oko 5.30 kada je i uspostavljen železnički saobraćaj, a demonstranti su se povukli u Pionirski park.

Više javno tužilaštvo u Beogradu objavilo je da je pripadnicima Ministarstva unutrašniih poslova naloženo da “identifikuju sva lica koja su sinoć na mostu Gazela, kako se sumnja, izvršila krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz clana 344a Krivičnog zakonika i da protiv njih podnesu krivične prijave“.

Jednom licu koje je učestvovalo u izvršenju pomenutog krivičnog dela određeno je zadržavanje do 48 sati u kom roku će biti privedeno u Više javno tužilaštvo na saslušanje, navodi se u saopštenju i dodaje kako “postoje osnovi sumnje da je vozač motornog vozila nakon sudara na mostu Gazela napadnut i pretučen od strane nekolicine učesnika protesta”.

U saopštenju se dodaje i da je Prvom i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu dat nalog da “u saradnji sa policijom identifikuju učinioce krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom iz člana 290. Krivičnog zakonika, jer postoje osnovi sumnje da su lica koja su se nakon pomenutog protesta, kretala mostom Gazela, izazvala saobraćajnu nezgodu u kojoj je došlo do materijalne štete i prekida saobraćaja”.

Sva lica, mavodi se u ovom saopštenju, koja su blokirala međunarodnu železničku prugu na različitim lokacijama biće identifikovana i procesuirana zbog krivičnog dela iz člana 290 Krivičnog zakonika od strane nadležnog tužilaštva i policije.

M. M. D.