Zašto je važno da se testiramo i da znamo da li imamo Covid 19 ili ne?

Ako se čini da je u najnovijem talasu bolest blaga, naročito kod mladih bez pridruženih bolesti, da li je svejedno radi li se o koroni ili nekom drugom letnjem virusu, često je postavljano pitanje ovih dana?

Curi mi nos, temperatura, ne visoka, trajala je dan i po. Zašto bih išao u kovid ambulantu, čekao u redu i rizikovao, ako nisam zaražen koronavirusom, da se tamo zarazim? To je pitanje koje mnogi često postavljaju ovih dana.


Važno je i nije svejedno iz mnogo razloga.

Ako neko ima kovid infekciju treba da se izoluje bar pet dana, što je sada praktično jedina zakonska mera. To je neophodno, jer inficirana osoba može da zarazi mnogo drugih ljudi sa kojima je u direktnom ili indirektnom kontaktu (preko svojih članova porodice  npr.), koji nemaju zakonsku obavezu da budu u izolaciji.

Za onoga ko je zaražen koronavirusom, važno je da zna da novi sojevi omikrona koji su sada u opticaju (BA.2, BA.4, BA.5 sa svojim podvarijantama), ostavljaju slab i kratkotrajan imunitet , a potencijalno mogu da oštete vitalne organe: srce, pluća, mozak. Svaka sledeća infekcija, a može da se ponovi već posle nekoliko meseci, dovodi do novih oštećenja istih i/ili drugih organa.

Svaka prva ili ponovljena infekcija, pogotovu kod nevakcinisanih, može da se nastavi postkovidom (long kovidom) koji ima više od 200 opisanih simptoma i koji može da traje mesecima. Mnogi pacijenti ovo znaju odlično, jer su prošli kroz produženi kovid u prethodnim talasima. Nekima je trebalo i po godinu dana da se potpuno oporave  i vrate u stanje u kakvom su bili pre zaražavanja. Nažalost, ostalo je i mnogo postkovid invalida o kojima za sada ne postoji nikakva zvanićna statistika.

Za one osobe kojima zaraženi pacijent prenese infekciju, posebno ako su stari i imaju pridružene bolesti, postoji opasnost da dobiju mnogo težu formu bolesti koja zahteva bolničko lečenje, a može dovesti i do smrtnog ishoda. Sve to zajedno dovodi do toga da se opterećuje ionako preopterećeni zdravstveni sistem.

Posledice su, zatim, da se u kovid ambulante „povlače” zdravstveni radnici sa drugih radnih mesta, a da tamo nema ko da radi. Kovid bolnice imaju vrlo malo svojih zaposlenih zdravstvenih radnika svih profila, pa moraju da se angažuju zdravstveni radnici iz drugih ustanova. A to povlači za sobom da u tim zdravstvenim ustanovama nema ko da leči pacijente sa dijabetesom, sa bolestima srca, sa miokarditisima,  infarktima,  obolele od raznih bolesti pluća, neuroloških i, posebno, malignih bolesti. Nema ko da izvodi operacije na koje se inače predugo čeka, pa neki pacijent koji je možda nekoliko godina čekao na operaciju kuka npr. konačno stigne na red za bolnicu, ali ne da operiše kuk ili neki tumor, nego završi u Batajnici kao kovid pacijent.

Tako ćemo u narednom periodu imati sve više „viška smrtnosti“ i to ne pacijenata koji su umrli od kovida, nego pacijenata koji su umrli -sa kovidom! To bi se moglo odraziti na jako visok  broj umrlih u odnosu na broj hospitalizovanih. Posebno bi bio pogođen zdravstveni sistem ako se (u lošijem scenariju), popune specijalizovane kovid bolnice (Batajnica, Kruševac, Novi Sad) pa onda moraju ne-kovid klinički centri i bolnice, po ko zna koji put da uđu u kovid sistem. I tako se stvara začarani krug iz koga se već jako urušen zdravstveni sistem još više oštećuje i dolazi do njegovog pucanja.

Možda ćemo istinu bar delimično saznati kada krajem septembra Republički zavod za statistiku iznese svoje najnovije podatke.

Zdravstvene vlasti bi morale najozbiljnije da se uključe u rešavanje i kontrolu ovih problema kako bi se sačuvalo što više života i kako i dalje ne bismo imali višak smrtnosti koji je najviši u Evropi, posle Bugarske. Da podsetimo na podatak da od početka epidemije (februar 2020. godine), zaključno sa krajem juna 2022 godine, imamo oko 60. 000 „viška smrtnosti“.

Za toliko je, prema podacima RZSS,  biostatističara i demografa, više umrlih osoba preko broja koji bi se očekivao na osnovu desetogodišnjeg proseka pre pandemije.

Srbija je, dakle, za to vreme – ostala sa manje stanovnika za čitav jedan grad veličine npr. Užica.

prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti

Ostavite komentar

E-mail adresa se ne objavljuje. Obavezna polja *