Dr Refik Šećibović: Kako će izgledati svet posle korone? (VIDEO)

Sagovornik nove emisije portala Krug, između ostalog, govori o pobedi virtuelnog nad realnim svetom u doba korone, o vremenu neizvesnosti, o tome zašto u mnogim zemljama građani jedva čekaju vakcine, a u Srbiji ih odbijaju i zbog čega veruje da će bezbednost građana ubuduće biti važnija od demokratije

Današnji sagovornik portala „Krug“ je prof. dr Refik Šećibović, koji je svoju bogatu akademsku karijeru započeo 1986. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kojem je predavao naredne dve decenije. Jedan je od osnivača Beogradske otvorene škole u kojoj je vodio Centar za razvoj obrazovanja. Kao pomoćnik ministra za srednje obrazovanje u Vladi dr Zorana Đinđića kreirao je reformu stručnog obrazovanja u Srbiji koja do danas ima svoj tok, bez obzira na promene vlada i promene ministara obrazovanja. Otvorio je socijalni dijalog između sektora rada i sektora obrazovanja i postavio nove osnove planiranja upisne politike u Srbiji. Bio je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Singidunum u Beogradu, a projekat osnivanja Visoke škole za turizam i menadžment u Konjicu u Bosni i Hercegovini pokrenuo je 2011. godine. Ovo mesto postalo je tada središte razvoja turizma u čitavoj BiH, sa jedinom specijalizovanom školom za turizam u toj zemlji. Smer Geoturizam, jedinstven u Jugoistočnoj Evropi potpuno otvara mogućnost mladima, ne samo za zaposlenje u Bosni, već i širom Evrope i sveta. Autor je 14 knjiga, brojnih radova objavljenih u eminentnim naučnim časopisima.

Promene koje nam je korona donela u prethodnih godinu dana, nisu željeno, već nametnutno prvo pitanje u razgovoru sa sagovornikom čija je karijera dokaz da „potraga za onim što je istinito, ne znači traženje onoga što je za sve druge – poželjno“. Najveći pratilac istine je vreme, a korona je dosta stvari  izmenila, kaže dr Refik Šećibović.

Pogledajte ceo intervju sa njim:

Izvesno je je da ćemo živeti sa koronom još izvesno vreme odnosno, a lično mislim da ćemo morati da naviknemo na svet koji će biti vezan za viruse, za novi način razmišljanja, gde nećemo imati onu potpuno slobodu koju smo imali ranije. Korona je meni puno izmenila život i, na neki način, u mnogim stvarima čak i pomogla da dobijem mogućnost da sagledam kako neki sistemi funkcionišu. Omogućila mi je da nastavim intenzivnije da se bavim nečim što sam počeo 2018. godine, a to su – kompetencije ljudi za doba neizvesnosti. Pre godinu dana u članku na portalu Krug pisao sam da dolazimo u vreme neizvesnosti, mada ljudi koji su takve članke pisali 2016, 2017. ili 2018. nisu mislili na viruse, već na neizvesnost zbog stalnih kriza, finansijskih propadanja, mislili su na krizu kapitalizma kao sistema koji ne može da se izbori sa novim tehnologijama i posledicama tih tehnologija na neke nove načine razmišljanja. Korona je samo ubrzala taj sistem neizvesnosti i dodala mu je nove elemente: nesigurnost – fizičku, zdravstvenu, naučnu… Došli smo sada u situaciju u kakvoj nismo bili nikada ranije, a to je da mi sada pratimo nauku na način na koji nikada ranije nismo pratili: da li su nam vakcine pouzdane… Sad su nam u medijima non-stop: biolozi, genetičari, virusoloz.. Otkrivamo koliko su sistemi bili ranjivi kad su u pitanju istraživanja virusa i, uopšte, biotehnološki sistemi. Po mom mišljenju, prošla godina je bila godina pandemije, ova će biti godina vakcinisanja, a naredna će biti godina prilagođavanja na svet koji će možda, morati da se vakciniše dva-tri puta godišnje, da će potvrde da smo vakcinisani možda biti važnije od ličnih karata i biće mnogo problema sa znanjem i neznanjem.

Svi pominju tu neku „novu normalnost“, ali ima puno ljudi kojima taj izraz puno smeta. Budući da više ne živite u Srbiji, već u Bosni i Hercegovini, možete li da uporedite načine na koji se sistemi u jednoj, i u drugoj državi bore sa ovom situacijom?

Krizni menadžmenti su od marta prošle godine pokazali svoju nefleksibilnost i nespremnost za ovakve situacije. Zna se da pandemije izazivaju zaustavljanje razvoja turizma, jer nema kretanja, a imali smo ranije i SARS. Politike su pokazale kako su jako ranjive i ne samo kod nas. Kad  komparativno posmatrate: od skandinavskih zemalja, preko Francuske, Španije, Italije, balkanskih zemalja, vi vidite da su sve političke elite imale isti problem – na šta se osloniti? Oni koji su navikli na ustaljene načine funkcionisanja imali su problem kako usaglasiti ustaljeni način razmišljanja sa sistemom neizvesnosti. Na početku epidemije kod nas, pogotovo u martu i aprilu prošle godine, zatvorenost nam nije toliko teško pala. Čak nam je to izgledalo kao mogućnost da se malo odmorimo od turbulentnne 2019. i intenzivnih poslova. Onda smo počeli da shvatamo da se to neće završiti do leta! Tada se i pročulo da čitava  Evropa ne zna mnogo o načinu života za vreme pandemije. Mi smo poslednji veliku pandemiju u svetu imali 1918. godine. Bila je to epidemija španske groznice, a pokazalo se da su i sada, sa svim novim tehnologijama, jedino rešenje fizička distanca, maske, otkazivanje masovnih skupova! Nama tehnologija u tom smislu nije mnogo pomogla. Pomogla je u nečemu drugom: u stvaranju alternative da možemo od kuće da radimo, da se obrazujemo, da trgujemo… Političari su bili nespremni za tu situaciu. Pogledajte analizu situacije u Nemačkoj, kao najjačoj evropskoj zemlji: Angela Merkel je bila neprikosnovena u političkom smislu pre pandemije, ali u vreme pandemije pada joj rejting, zbog svih aktivnosti koje potencira ili ih je napravila. Nemačka akademija Leopoldina u maju prošle godine izdala je proglasio  o tome kako se boriti protiv pandemije (i o tome smo pisali na portalu Krug u tekstu  NEMAMO VIŠE VREMENA: MI LETIMO DOK PRAVIMO AVION) Kad pogledate čitavu tu priču: 70 odsto stvari je ili primenjeno ili nije primenjeno ali se pokazalo da je, u tom kontekstu, svet nespreman da uđe u ozbiljno rešavanje bez globalnih dogovora. Isti set problema javio se i u ostalim zemljama, jer je korona otkrila da mi nemamo sistemski pristup znanju.

Nauka je bila zapostavljena, ali ne samo nauka kao genetika, biologija, medicina, nego nauka o sistemima. Iimamo problem kada govorimo o sistemima zdravstva, obrazovanja, socijalne politike. Imate samo jednu zemlju koja je sistemski rešila problem sa epidemijom koronavirusa – Novi Zeland.  Oni su mesecima živeli izolovano zahvaljujući tome što su to ostrva sa jakim sistemom zadržavanja procesa. Izrael je to uradio na primeru vakcinacije, ali i Novi Zeland, i Izrael, i Singapur su jako poštovali naučne sisteme. Za razliku od Evropske unije, tačno su znali šta će njihova iskustva da pokažu, a Evropska unija je birokratski pristupila rešavanju vakcinacije i na vakcinaciju je mnogo lošije reagovala nego u prvom delu pandemije. Jednostavno, pokazala se kao nespremna za rešavanje mnogih problema. Pokazalo se da je pozicija Srbije bolja zato što nije u Evropskoj uniji! Bosna i Hercegovina se oslonila na Evropsku uniju, Hrvatska je, takođe, čekala rešenje od Evropske unije i napravila grešku. Mađarska nje čekala krenul aje  u vakcinaciju… Pokazalo se dasu  države koje su samostalno ušle u rešavanje tog problema, bolje prošle nego države koje su čekale zajedničke sisteme.

Iako Novi Zeland, kako kažete, možda jeste pravi primer rešavanja problema pandemije, kakve je to poruka: može li se u svetu današnjice živeti izolovano kao što može da se živi na grupi ostrva kao što je Novi Zeland?

Pa, može. Finska, Švedska, Norveška, Danska, svaka od njih ima svoju politiku. Recimo, Finska jasno prati sve događaje, ne opstruira Evropsku uniju, ali ima svoj sistem borbe protiv koronavirusa, za razliku od Francuske i, delom, Španije, koja je tek u poslednjih pola godine napravila neki svoj sistem borbe sa koronom. EU jeste kao jedinstvena celina, ali se svaka država članica, na neki način, opet vratila na okvire koje je nekad imala. Mislim da će korona ozbiljno narušiti sistem zajedničkog rešavanja nekih problema koje ima Evropska unija. Niko nije u Evropi zadovoljan stanjem. Često govorimo kako neke (loše) situacije postoje samo u Srbiji, a evo sada – masovno dolaze Bosanci da se vakcinišu u Srbiju. Zašto? Zato što oni imaju druge probleme: kad pređete granicu Bosne i Hercegovine, vidite da oni imaju sasvim drugačiju logiku od logike koji imate u Srbiji. U Srbiji, maltene, samo što ne mole ljude da dođu da se vakcinišu, a u Bosni jedva čekaju da prime bilo koju vakcinu! Oni ne veruju u svoj zdravstveni sistem. Ta razlika nije od juče: mi koji smo pratili razvoj zdravstvenog sistema i obrazovanja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji, znamo koje su prednosti i mane tih sistema. Zajedno su imali nekadašnji jugoslovenski sistem zdravstvenog obrazovanja i osiguranja, a onda su krenuli različitim putevima, a problemi sa koronom su  jedinstveni na čitavom prostoru.

Da li je, po Vama, to što je u Srbiji kampanja za vakcinaciju, pre svega bila politička, a ne zdravstvena, uzrok relativno lošeg odziva građana na vakcinaciju?

Imamo problem sa neznanjem. Ozbiljan pad obrazovanja počeo je 2007. godine. Tada su krenuli vulgarizacija i medijsko uništavanje obrazovanja, što sada daje rezultate. U isto vreme pojavilo se nešto drugo: društvene mreže i ogroman broj portala, pa su društvene mreže počele da menjaju nekadašnje javno mnjenje i da stvaraju takozvane „eho komore“ – grupacije ljudi na društvenim mrežama koje imaju zajedničku ideološku nit. Antivakseri imaju svoje eho komore i čitav sistem koji se razvio. Mislim da je akademik dr Nebojša Lalić dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, pre neki dan vrlo lepo rekao: „Nije to nastalo juče!“ Nije korona proizvela antivakserski lobi, jer on postoji više od decenije, a nastao je na sistemu neproverenih informacija. Onda su, u sistemu demokratije, antivakserski lobiji u izjednačeni sa nekim drugim organizacijama. Mi smo navikli na teorije zavere, ali toga ima svuda, ne samo u Srbiji. Teorije zavere napravile su da ljudi ne veruju u ono što im se kaže. Ljudi se boje, antivakserski lobiji su stvorili strah kod ljudi koji imaju problem: sa jedne strane sa virusom, a s druge sa vakcinom. Kad se mi stariji setimo vakcinisanja protiv velikih boginja: za tri dana je vakcinisano 18 miliona Jugoslovena, ali tada uopšte nije bilo situacije koju imamo sada. Tada je poverenje prema lekarima, prema zdravstvenoj struci uopšte, bilo izuzetno veliko. Postojao je i nedemokratski režim koji je rekao: „Idite svi, vakcinišite se i svi su se vakcinisali!“ Sada su se društveni odnosi promenili. Takođe, potpuno smo sada potcenili nivo „znanja“, neznanja ili manipulacije koje nam idu kroz društvene mreže. Virtuelni svet o kome mi sada govorimo je mnogo jači, nego što smo znali do korone. Korona je otkrila koliko je jak virtuelni svet! Moramo potpuno drugačije da se odnosimo prema njemu, nego do sada, jer smo ga podcenjivali. Nastavnici su govorili da „ne valja ništa na društvenim mrežama i na portalima, a onda su učenici počeli namerno da idu na društvene mreže, jer im je to skraćivalo put da ispune zadatke. Tako smo i dalje imali sisteme koji su formalni, neprilagođeni virtuelnom svetu i, kao alternativu, virtuelni svet. Virtuelni svet je pobedio u vremenu korone i zato imamo problem sa vakcinacijom. Virtuelni svet je jači, a sve to omogućili su pametni telefoni.

Zvuči kao ohrabrenje, ali naučnici tvrde da će novi koronavirus koji izaziva bolest covid 19 biti kao ostali virusi sa kojima ćemo živeti i da nije daleko dan kada će sve ovo proći, ali imam utisak da se u javnosti nedovoljno govori o tome kako bi mogao da izgleda svet posle ove najnovije pandemije?

Ima nekoliko futurističkih predviđanja. Imate, recimo, knjigu Slavoja Žižeka o pandemiji u kojoj je dao ocenu dao da se jako boji varvarizma u budućnosti. I ja se bojim tog sistema varvarizma, ali da razlučimo nekoliko stvari. Ovo je sada covid 19, što ne znači da za sedam-osam godina, nećemo imati covid 26, ili covid 27. Povratak životu uz novu biologiju i genetiku će nam biti neophodan. Imaćemo potpunu promenu načina razmišljanja. Hajde da krenemo od globalnih stvari: više informatika neće biti glavna delatnost, nego farmacija i biotehnologija. One će postati veoma važne, a biotehnologija će se zasnivati na digitalizaciji i na očuvanju zdravlja i bezbednosti ljudi. Promenićemo potpuno svoj način života, počevši od turizma koji neće više biti masovan, već takozvani održivi, bezbednosno orijentisani turizam u kome će biti važno da ste vakcinisani, hoteli će morati da imaju svoje „izolatorije“ u okviru kojih će imati svoje stručnjake, medicinare. Imaćemo koncerte koji će biti limitirani. To smo mi već imali u ekoturizmu: pravilo da se u svakom prostoru može limitirati broj učesnika. Skoro je jedan takav koncert održan u Španiji, nedavno i u Holandiji, a pristup su imali ljudi koji imaju dokaz da su vakcinisani, odnosno negativni na koronu. S druge strane, izgubićemo neka zanimanja. Preovlađivaće digitalna kupovina, smanjivaće se gradovi.  Kriva urbanizacija će početi da silazi, a mi ćemo sve više ići ka načinu života koji podrazumeva vraćanje u prirodu. Pre nekoliko meseci objavljen je i jedan članak o dugovečnosti i koronavirusu, jer je interesantno da  nisu svi dugovečni ljudi negativno prošli sa koronom. Imate ljude koji imaju više od 100 godina i preležali su koronu! Trebaće nam jedan potpuno nov dijagram bolesti, možda ćemo morati da se pregledamo svakog meseca, možda i da se vakcinišemo dva-tri puta godišnje i pitanje je da li ćemo dobijati vakcine za dve tri vrste bolesti. Eto, to nam je budućnost.

Postoji i jedan sjajan tekst, objavljen pre oko pola godine sa predviđanjem da ćemo imati takozvanu bezgraničnu karijeru. Radnik će postati strašno važan faktor: evo, vidite sada kako su informatičari svuda potrebni zbog digitalizacije poslova. Tehničke nauke potpuno potiskuju društvene nauke. Nekada su ekonomija, pravo i medicina bili glavni, a sada se vraćaju mašinstvo, tehnološke discipline. Taj članak govori o rođenima 2020. i kaže da, kad se usaglasimo sa virusima, kad budemo naučili da živimo sa njima, čovek će moći da živi između 120 i 150 godina. Autor tog teksta kaže jednu fenomenalnu stvar: „Ove godine su rođena deca koja će, možda, imati stogodišnju karijeru!“ Biće luksuz da budete penzioner. Izgubićemo penzionere kao deo društva, a imaćemo ljude koji rade 60 do 70 godina drugo. Imaćemo ljude koji će živeti posle osamdesete godine u domovima, jer neće više biti isplativo da stari ljudi žive sami sa 80 godina u svojim stanovima. Imaćete kompletne službe koje će se baviti starima, a socijalna politika, zdravstvo, medicina i farmacija će doživeti svoj pravi veliki bum. Jedina struka koja ne govori da joj pandemija šteti je farmaceutska industrija. Oni znaju šta ih čeka i imaju veliku budućnost.

Bez obzira na pandemiju, na ovaj udar, imaćemo jako puno ograničenja koja će biti specifična: imaćemo virusne bolesti, ali će vakcine smanjiti smrtnost, potpuno će se promeniti i sistem obrazovanja, jer više neće biti isplativo da imate odeljenja sa 25 ili 30 učenika. Biće to odeljenja od 8-9 učenika sa mogućnošću takozvanog HyFlex sistema učenja: snimate učionicu, nastavnika, sa tri-četiri, možda pet učenika u učionici, dok recimo pet ili 10 učenika prati online nastavu i onda mogu da se vrate, da budu interaktivni i da imaju praktičnu nastavu sa dva učenika u laboratoriji, a da ostalo kamere snimaju i ostali ne dolaze. Sistemi će se potpuno individualizovati do kraja zahvaljujući tehnologijama.

Da li je pogrešan utisak da je danas korona i političko pitanje?

Sve je politika. Tramp je pao na koroni. Korona je sistem koji je otvorio političko odlučivanje i doveo je u sumnju demokratske principe koje mi sada znamo. Na izborima u Americi nije izgubio Tramp zbog digitalizacije i Tvitera. On je izgubio tako što je aktivnost na terenu protiv njega bila jača u individualnom pristupu biračima, a onda su samo društvene mreže to pojačavale. Digitalizacija otkriva probleme koje su nekad bili pokriveni velom tajne u politici, to su afere, nesposobnost političara, dogovore njihovi, preglasavanje. Mobilna telefonija je,  ustvari, dala najveći podstrek razvoju društva. I Tesla je govorio da će narod jednom lako birati prema informacijama kada njihovo prenošenje bude lako. Mislim da su digitalizacija i korona su došle u spregu. Političari i ekonomisti su u ozbiljnom problemu da globalne finansije i globalni svet ukrste u skladu sa novim dešavanjima. Mislim da je demokratija u velikoj krizi i da će bezbednost građana biti važnija od samog demokratskog procesa. Ljudi su uplašeni od korone, od načina preživljavanja… Izgleda da demokratija neće biti presudan faktor u razvoju određenih sistema i da će građani biti svesni da im je važnije da čuvaju svoje zdravlje, život i ekonomsku sigurnost, nego da se bore za demokratske ideale. Bojim se da je ovde politika dobila na faktoru individualizacije znate, jer se ljudi ovde ne opredeljuju za Srpsku naprednu stranku, već za Aleksandra Vučića. To isto imate u Americi, u okolnim zemljama.

Vi više niste taj koji može da kaže: „Ja mogu samostalno da živim kako ja hoću“. Ta sloboda je, mislim na zalasku i verujem da ćemo slobodu tražiti u nekim digitalnim sistemima, opet u onom virtuelnom svetu o kojem sam na početku govorio.

Srbija ima sve kraće periode između izbora. Šta to znači?

Umesto nekadašnjih anketa o vrednosti nekih političkih faktora lakše nam je sada, kada digitalizacija bude uključena u izborni sistem, da to bude još češće. Na neki način to jeste sistem demokratizacija, ali s druge strane nam dokazuje da vlast ima problem sa svojim kadrovima. Imaćemo ozbiljan problem kroz možda tri-četiri godine da neko prihvati političku funkciju, jer će mu biti mnogo sigurnije da bude u nekom državnom preduzeću i nekom sistemu koji mu neće tražiti da se eksponira. Ogroman je problem političkih kadrova koji ne mogu da zadovolje lidere svoje. Imamo veliki deficit političkih kadrova, i u vlasti, i u opoziciji u celoj regiji. Vi danas ne možete da nađete, naprimer 16 do 17 naučnika koji mogu da poznaju globalne tokove u jednoj državi. I i to nije samo problem samo Srbije! Moraćemo mnogo da učimo učimo svakodnevno da bismo mogli da opstanemo i izbori će nam se onda pojavljivati umesto izlaznih anketa, sve do onog trenutka dok ne budemo shvatili da nas više ne zanima ko nam je na vlasti.

A ko će nam biti na vlasti u budućnosti?

Mislim da ćemo imati sistemski pristup, da će kad dođu ljudi koji imaju kompetencije da rešavaju sisteme neizvesnosti, verovatno imati potrebu da imamo timove ljudi koji će zameniti moćne pojedince, kao Partija zelenih u Nemačkoj koja nema velikog lidera. Videćete, vrlo brzo će se pojaviti jedan tim koji će preuzeti to i reći: „Mi rešavamo probleme“. Moderni sistemi ne treba da zavise od jednog čoveka.

Razgovarala: Marina Miljković Dabić

1 komentar za naslov “Dr Refik Šećibović: Kako će izgledati svet posle korone? (VIDEO)

  1. ” A Marina ko Marina”, odlična pitanja i sagovornik, i sve je jasno. Da li nam se sviđa ovakva budućnost, pitanje je …. ja je sigurno neću doživeti, a onima koji ostanu, neka je sa srećom!

Comments are closed.