Dr Slavica Plavšić: Sva saznanja do kojih sam došla o vakcini Astra Zeneka

Sada se smatra da ova vakcina daje visok stepen zaštite ne samo od razbolevanja, već i od zaražavanja, što nije slučaj sa ostalim vakcinama i procenjuje se da se primanjem ove vakcine rizik od hospitalizacije smanjuje za čak 94-95%.

Iznenadna pojava nove Astra Zeneka vakcine u Srbiji 22. februara zbunila je  mnoge pacijente, a mnoge i odvartila od vakcinisanja, jer nije bilo dovoljno informacija koje bi građanima pomogle pri odlučivanju da li mogu i smeju da prime baš ovu vakcinu.

U Srbiju je 22. februara stiglo 150 000 doza vakcine Astra Zeneka. O svojim saznanjima vezanim za vakcinu o kojoj je u Srbiji do sada bilo najmanje informacija, specijalno za portal Krug govori primarijus dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti:

– Biću slobodna da iznesem podatke do kojih sam uspela da dodjem prateći dosadašnje studije i ono što je objavljeno u vezi sa ovom vakcinom. Naravno dozvoljavam korekcije i dopune ako neko raspolaže sa više preciznijih podataka o ovoj vakcini – kaže ona.

Prema njenoj oceni Astra Zeneka, vakcina koju je proizvela čuvena britansko-švedska multinacionalna kompanija sa sedištem u Engleskoj, u saradnji sa Univerzitetom Oxford, praćena je dosta kontraverznim informacijama i studijama. Mnoge od njih se smatraju više političkim i vezane su za Bregzit, Veliku Britaniju i njihove odnose sa EU:

– U svakom slučaju, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je odobrila korišćenje za osobe straije od 65 godina. European Medicines Agency (EMEA) – Evropska medicinska organizacija je odobrila za osobe starije od 18 godina, bez ograničenja. U Nemačkoj i još nekim zemljama je, za sada, upotreba ove vakcine odobrena samo za osobe do 65 godina, ali ne zato što je opasna za starije od 65, već zato što nije bilo dovoljno učesnika u studiji starijih od 65 godina. Vakcina Astra Zeneka je dobila upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine, a razvijana je u prvim mesecima 2020. godine, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu. Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca. Kod nas je stiglo 150.000 doza ove vakcine 21. februara ove godine.

Inicijalno se u Nemačkoj smatralo da je loša i neefikasna. Međutim ti prvi podaci su se zasnivali na studijama koje  su rađene u Južnoafričkoj republici. Ispostavilo se da su više od 40% ispitanika bili pušači i ne baš dobrog zdravlja. Ta studija je imala kao rezultat prekid u proizvodnji. Nakon toga se oglasio i Robert Koch institut (RKI) porukom da se nuspojave javljaju i kod ostalih tipova vakcina, Moderna i BioNTech/Pfizer. I sam proizvođač AstraZeneca saopštava da ta vakcina nije lošija od ostalih. Poznati virusolog Christian Drosten iz čuvene berlinske Charite klinike smatra da je u Nemačkoj puno toga pogrešno shvaćeno kada je o vakcinama reč. Naime Univerzitet Oxford koji je učestvovao u razvoju vakcine, davao je informacije preuranjeno i „na kašičicu“, tako da su pojedinci, kako kaže virusolog Drosten, “suviše rano izvlačili zaključke“ i “pod  lupom tražili dlaku u jajetu“.

Neki podaci, dodaje dr Slavica Plavšić, govore da je vakcina Oksford/AstraZeneka delotvorna između 62 i 90 odsto i da tokom kliničkog ispitivanja niko nije zahtevao bolnički tretman, niti je oboleo od Kovida-19.

– Sada se smatra se da ova vakcina daje visok stepen zaštite ne samo od razbolevanja, već i od zaražavanja, što nije slučaj sa ostalim vakcinama. Procenjuje se da se primanjem ove vakcine rizik od hospitalizacije smanjuje za čak 94-95%. Dalja ispitivanja su pokazala da simptome Kovida-19 zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine, zaštita bi mogla da bude i 90%. Vakcina se prima u dve doze u razmaku od 12 nedelja i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi.

Princip izrade je najsličniji  Sputniku V. Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovane adenoviruse,  izmenjene kako bi se sprečilo zaražavanje ljudi, ali i dalje sadrži deo šeme korona virusa – šiljasti protein. Kada se tako modifikovan virus ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein koronavirusa. Naš imuni sistem prepoznaje to kao pretnju i pokušava da ga uništi. Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim koronavirusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.

Kod ove vakcine antitela se stvaraju  jako brzo i u velikoj meri, pa se i imunitet brže razvija. Zato je revakcinacija tek posle tri meseca. Smatra se da su u tom periodu vakcinisani pod velikim stepenom zaštite od oboljevanja od srednje teških i teških oblika bolesti – kaže dr Slavica Plavšić.

Prema njenim rečima, ono što se zna, i što se poslednjih dana već pokazalo je da aplikacija vakcine dovodi, češće nego kod ostalih, do visoke temperature, lokalnih bolova i slično, što prestaje za dan-dva.

– Broj antitela korelira sa reakcijom nakon vakcine, ako je reakcija bila burnija, onda je uglavnom i broj antitela veći. Do istog zaključka je došao Paul Elrich Institut u Nemačkoj koji sakuplja i analizira podatke vakcinisanih. Takođe, kod Astra Zenece su reakcije uglavnom posle prve doze vakcine, a kod BioNTech/Pfizer vakcine su posle druge doze vakcine.

Razmak u revakcinaciji je i zato što su u slučaju ove vakcine to ispitivali. Ove studije su ekstremno teške i skupe i obično se ne rade. Razmak između vakcina inicijalno se daje proizvoljno, pa se proverava efikasnost. Nema podataka da li su za ostale vakcine varirali razmak, u slučaju AZ je Velika Britanija to tražila. Naime, zbog teške epidemiološke situacije u svetu cilj je bio da što veći broj ljudi bude vakcinisano što pre. U slučaju AZ pokazano je da je razmak od 12 nedelja između prve i druge doze, efikasnije nego razmak od 6 nedelja.

Na primer, Američka agencija za lekove (FDA) potvrdila je efikasnost jedne doze vakcine kompanije Džonson i Džonson (Johnson and Johnson) protiv korona virusa, piše u dokumentima objavljenim dva dana uoči sastanka konsultativnog odbora za hitno odobravanje vakcine u SAD.

Po nekim studijama, smatra se da je vakcina Astra Zeneka efikasna protiv svih sojeva virusa (do sada poznatih), osim kod južnoafričkog soja gde ispitivanja još uvek traju. Tokom vakcinacije, dolaziće se do novih podataka koji će biti objavljivani.

Oksfordska vakcina bi mogla da ubrza proces imunizacije jer je jeftinija, masovna proizvodnja je laka, a prednost je i što se čuva na uobičajenim temperaturama frižidera i na taj način je olakšano dopremanje. Oksford/AstraZeneka košta oko 3,5 evra po dozi. Astrazeneka je i u komunikaciji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja trenutno pravi spisak hitnih potreba država sa niskim prihodima, jer pomenutoj vakcini ne treba zahtevna logistika, i ima rok upotrebe od šest meseci – pojašnjava primarijus dr Slavuica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.

Kad građani misle da su prevareni

‘Rekli su mi da primam AstraZeneku, a dali su mi indijsku vakcinu’ – objava je jedne Novosađanke na koju je na Tviteru reagovala primarijus dr Slavica Plavšič. Novosađanka je negodovala zbog toga što joj je, kako je napisala, rečeno da primamAstraZaneca vakcinu, a primila je indijsku COVISHIELD verziju.

Dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti, objasnila je građanima koji misle da nisu primili ispravnu vakcinu, da – nisu prevareni.

– Oni su primili vakcinu AstraZeneka, ali je bočica obeležena lokalnim imenom koje je odobreno u Indijskoj agenciji za lekove (lokalni naziv za vakcinu Oksford-AstraZeneca razvijen u Velikoj Britaniji). Verovatno se tamo pakuje. Kao što će Torlak kod nas pakovati Sputnjik V” – kaže dr Slavica Plavšić.