Domaćinstvu sa najviše lasta – tona kukuruza

Počelo je takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“, a pobednik prošle godine bila je porodica Radovana Gvozdenovića iz Žiče sa, čak, 86 aktivnih gnezda seoskih lasta

Seoske laste, jedan su od vesnika proleća, a domaćinstva gde su svile makar jedno gnezdo mogu se nadati da će im seoske laste doneti i vredne nagrade. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije petu godinu za redom organizuje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“. Domaćinstvo sa najviše aktivnih gnezda seoskih lasta biće nagrađeno pobedničkim priznanjem i tonom kukuruza, a sva ostala domaćinstva koja su učestvovala u takmičenju dobijaju šansu u izvlačenju „Srećno gnezdo“ u kojem mogu osvojitu vaučer za kupovinu sadnica voća. Prijave su otvorene do 7. juna.

Cilj ovog tradicionalnog takmičenja je da ukaže na činjenicu da su priroda, u ovom slučaju seoske laste, i mala seoska domaćinstva koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način – ugroženi i da im preti nestanak zbog zamiranja sela i pritiska koji stvara moderna poljoprivreda – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Zato ovo Društvo želi da pohvali i da nagradi mala domaćinstva koja svojim opstajanjem na selu, trudom i ljubavlju omogućavaju opstanak seoskih lasta i prirode.

Prijave na takmičenje se vrše putem onlajn formulara  onlajn formulara  ili pozivom na telefon 062/15-69-665 do 7. juna. Konačni rezultati takmičenja biće objavljeni do 13. juna. na stranici www.pticesrbije.rs i u sredstvima javnog informisanja. Detaljna pravila takmičenja možete pročitati OVDE.

Preporučujemo i priču o prošlogodišnjem pobedniku na nivou cele Srbije – domaćinstvu Gvozdenović iz Žiče.

Intenzivna poljoprivreda, čiji nagli razvoj počinje sredinom prošlog veka, dovela je do gubitka različitih tipova staništa što je uzrokovalo smanjenje brojnosti biljnih i životinjskih vrsta. Primer negativnog uticaja promene poljoprivrednih praksi je zamiranje tradicionalnog stočarsva koje uključuje ispašu domaćih životinja na travnim površinama. Zarastanjem i preoravanjem pašnjaka, nestaje jedan čitav travni ekosistem.

Tradicionalno stočarstvo je ključno za opstanak seoskih lasta. Štale sa tavanicom od drvenih dasaka i greda, otvorenim prozorima i vratima, u kojima domaćini ne zaprašuju muve i druge insekte, raj su za laste. Da je ovo svojevrstan ključ za uspeh na takmičenju „Domaćinstvo koje su laste izabrale“ govori činjenica da su sva prethodna pobednička domaćinstva ispunjavala ove tri nabrojane stavke.

KAKO PREPOZNATI SEOSKU LASTU?

Seosku lastu (Hirundo rustica) karakteriše dug viljuškast rep i riđe grlo i čelo što čini ovu lastu lako prepoznatljivom. Trbuh i osnova repa su bele boje, u kontrastu sa poptuno crnim leđnima. Najčešće se gnezdi u objektima poput štala. Gradi poluotvorena gnezda od blata koja lepi za zidove, tik ispod plafona. Često se može videti kako u brzom i veštom letu tik iznad zemlje lovi insekte.

foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije