Drugi dan Anfiteatra nije protekao „nezapaženo“

Predstava „Nezapaženi“, iza koje stoji Grupa Grupa, uz podršku Belgrade Opera Foundation-a, nastala po tekstu Sindi Lu Džonson, u režiji Vladana Slavkovića, sinoć je „zauzela mesto“ na autobuskoj stanici

Glumački dvojac – Kristina Vićentijević i Nikola Štrbac, oživljavaju Rozanu de Lus i Henrija Harija, i kroz igru rata i mira pokušavaju da se oslobode mreže tuge u koju ih je zarobila prošlost, i pronađu utočište i zalečenje u sadašnjosti, kako bi i budućnost bila moguća. Osim tega prošlosti, oni nose i teg društva u kojem se nalazimo i teg očekivanja koji im ne daju da se pomere sa mesta na kojem se nalaze, dok vape za slobodom i ljubavlju. Suočavanje sa ličnim poimanjem društva i okolnosti koje nas sprečavaju da budemo srećni – to je problem kojim se predstava bavi, zaključili su reditelj i glumci tokom njenog stvaranja.

,,Nezapaženi” je predstava o svima onima koji traže iskrenu ljubav bez ikakvih uslovljavanja i pritisaka. Ljubav koja će ih spasiti od svakodnevice i društva koje postavlja pred sve nas pravila ponašanja i izgledanja, a sve više i pravila razmišljanja. 

– Vladan Slavković

Šta je zapravo ova autobuska stanica i šta je to što ovi likovi čekaju, saznajemo iz perspektive reditelja – Vladana Slavkovića:

foto Milica Šolajić Popović

On pokušava da ode. I nikako ne skuplja hrabrosti da iskorači iz ritma sopstvenog života. Sredina u kojoj je predstavljena u monologu u kojem govori o „mraku i tami koja nas sve okružuje“. To je ona svakodnevica koja mrvi radost i mladost u nama. On ne uspeva da umakne, ali pokušava.

Ona, pak, beži od svoje izvesnosti na koju je osudjena prostim venčanjem i svim onim očekivanjima od žene u maloj sredini, da, kada se uda, postaje deo bezlične mase u kojoj se sve podrazumeva. A željna je života i u sebi nosi tu iskru.

Tu se sreću. Na autobuskoj stanici gde on ne uspeva da ode, a ona ne uspeva da stigne. I on dobija svoju iskru kojom će osvetlili sebi put iz trauma, a ona dobija svoj mir i iskrenu radost koja pred nju ne postavlja nikakve uslove. A autobusi prolaze okolo i donose priče svakog od nas ponaosob. I svaka naša priča je borba sa sobom i od svake bi mogla da se napravi pozorišna predstava. Mi smo napravili „Nezapažene”.

Glumac Nikola Štrbac autobusku stanicu vidi kao čistilište, prostor njihovog slučajnog susreta, u kojem pokušavaju da reše svoje probleme. „Viša sila“, smatra Nikola, ,,jeste ona koja meni nije dozvoljavala da odem i jeste ona koja je nju navela da dođe na ovo mesto“.

Ono što je nas navelo da dođemo na autobusku stanicu jeste želja da kroz neku novu predstavu proživimo pozorište ,,da nas razdrma, razbudi i ono što je najvažnije, da nas natera da mislimo“, na šta nam je skrenuta pažnja na jučerašnjem otvaranju.

foto Milica Šolajić Popović

Publika je večeras bila svedok jedne ljudske, svakodnevne ljubavi. I to one iskre ljubavi koju tražimo svakog dana. Ovo je predstava koja ne izaziva smehove ili suze niti bilo kakve orkestrirane emocije poput raznih drugih predstava, ali zasigurno izaziva kod publike one raznežene face i jedno podsećanje na pravu mladalačku zaljubljenost“, izjavio je Vladan Slavković.

Ako i mi rešimo da se oslobodimo  potrebe da sve mora biti tačno, promišljeno, bez greške i u skladu sa očekivanjima društva, ne treba da tražimo poruku predstave među citatima i mudrim mislima, već u jednoj kratkoj poruci koju bi glumac Nikola Štrbac jednostavno definisao kao – ljudi, volite se.

        Minja Milovanović

fotografije Milica Šolajić Popović