Razglednica iz Atine

Legenda o imenu: boginja Atina i bog Posejdon takmičili su se u ponudi poklona kako bi ih narod izabrao za titulu zaštitnika grada; Posejdon je podario vodu, a Atina sveto drvo masline za ishranu i ogrev, koje se i danas može naći na čuvenom Akropolju

Iako je gotovo svako od nas barem jednom letovao u Grčkoj, verovarno je malo onih koji su mogli da izdvoje vreme da tada obiđu i prestonicu ove zemlje, jednu od kolevki evropske civilizacije − Atinu. Kako se nalazi na samom jugu Grčke i kako temperature tokom leta znaju da budu ekstremno visoke, baš to mogu biti neki od razloga za odlaganje posete Atini. Ali, ni jedan od najtoplijih dana ovog jula nas nije sprečio u nameri da prošetamo ovim impozantnim muzejom na otvorenom starim preko tri milenijuma.

Naše putovanje do Atine počelo je od ostva Evija, koje je, nažalost, kao i Atina tada bilo pogođeno stravičnim požarima koji uništavaju lepote ovog dela Grčke. Krećući se putevima kojima su išli slavni atinski kraljevi poput Kekropa, osnivača Atine, ili slavnog Tezeja i slušajući priče o njima činilo se kao da putujemo u daleku prošlost, u svet o kom smo mogli samo da čitamo.

Konačno, pri dolasku u grad, dobili smo priliku i da osetimo i iskusimo bar delić tog antičkog sveta.

Ali tamo nas nisu sačekali samo kulturni spomenici iz antičkog perioda, već smo vrlo brzo mogli da vidimo i uticaje mnogih kasnijih kultura i civilizacija koje su boravile u gradu koji nosi ime boginje mudrosti, umetnosti, nauke, zanata i zaštitnice država.

Čak je i sam mit o imenu grada – zanimljiv. Smatra se da su se boginja Atina i bog Posejdon takmičili za titulu zaštitnika grada tako što bi podarili gradu poklon i narod sam odabrao svog zaštitnika. Demokratija u praksi − poznato? Posejdon je podario vodu, dok je Atina podarila sveto drvo masline koje bi služilo za ishranu, ali i ogrev i koje se i danas može naći na čuvenom Akropolju.

Akropolj

Bukvalno prevedeno − grad na brdu je svetilište posvećeno, naravno, boginji Atini. Moglo bi se reći da svi putevi Atine vode do Akropolja, gde se već milenijumima održavaju svi važni gradski događaji. Arhitektonski kompleks je u potpunoj harmoniji sa svojim okruženjem. Monumentalni hramovi Atine Nike, Erehtejon sa karijatidama i dominantni Partenon mogu samo oduzeti dah i izazvati divljenje pred ljudskim tvorevinama koje su opstale duže nego što možemo i zamisliti.

Iako danas možemo videti samo ruševine i fragmente dekorativnih elemenata, možemo fizički videti tragove svih koji su nekada boravili na ovom mestu; od starih atinskih filozofa, kraljeva, državnika, preko rimskih imperatora, otomanskih sultana, grčkih revolucionara i sve do nas danas.

Jedno od prvih pozorišta na svetu – Dionisov teatar na Akropolju mogao je da primi 17.000 gledalaca, a koji se nalazi upravo u podnožju Akropolja. Sigurno su vam poznate Dionizije, igre posvećene bogu Dionisu, preteča pozorišta, koje su se izvodile upravo na ovom mestu, gde su se takođe tragedijama nadmetali dobro poznati Sofokle, Euripid i Eshil.

Spuštanjem sa Akropolja naišli smo na ostatke Agore, kolevke demokratije, stari rimski forum i džamiju koji svedoče o raznolikosti kultura koje postoje u simbiozi i upali u gužvu atinskih centralnih ulica. Atmosfera je izuzetno prijatna i gostoljubiva. Šetnju smo započeli od trga Monastiraki, gde se nalazi pijaca na kojoj se može naći sve – od igle do lokomotive. Sa trga zalazimo u ulicu Ermu, punu malih tradicionalnih restorana, savršenih za kratak predah od vrućine i osveženje tokom razgledanja.

Ulicom Ermu stižemo do glavnog gradskog trga Sintagma, na kom se nalazi i zgrada Parlamenta. Neizbežna turistička atrakcija je posmatranje smene evzona, vojnika, ispred Parlamenta, koji se odeveni u tradicionalnu nošnju sa simbolima grčke nezavisnosti smenjuju na svakih sat vremena.

Kratkom šetnjom stižemo do Nacionalnog parka ili botaničke bašte kraljice Amalije iz 1853. godine. Park je prava oaza mira i bio je idealno rešenje za beg od vrućine u samom centru grada. Kraljica je prenela sadnice stotina vrsta biljaka i drveća iz carskih vrtova Evrope i ostavila svom narodu, ali i svim turistima pravi mali raj nedaleko od velelepnog Zevsovog hrama.

Za kraj, ne smemo zaboraviti na Panatenejski stadion izgrađen od mermera, na kojem su održane prve moderne Olimpijske igre 1896. godine i koji prima više od 50.000 gledalaca. Danas, na stadionu možete prisustvovati koncertu i sa pogledom na Akropolj, što je sasvim sigurno posebno iskustvo.

Atina ostavlja jak utisak na svakog ko je poseti. Nijedan opis neće biti merodavan, nikada nećete imati dovoljno vremena da je istražite, što je verovatno i razlog zašto svako od nas želi da se ponovo vrati.

Njena čarolija nisu samo istorijske znamenitosti i kulturni spomenici, već i šarenilo u malim ulicama, pijace i taverne i najvažnije, ljubaznost Atinjana koja se retko gde sreće. Zato dopustite sebi da vas Atina zagrli.

Mina Mijajlović