Razglednice naših čitalaca – Trebinje i Mostar

Naša sugrađanka Aleksandra Vasiljević, studentkinja FPN u Beogradu, otkriva nam čime ju je impresionirao Grad sunca i zašto su na svom studentskom putovanju u Mostaru imali utisak kao da je vreme – stalo

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizovao je studentsko putovanje – Politijadu, od 7. do 11. maja. Nama, studentima iz Beograda, pridružile su se i kolege iz drugih gradova. Destinacija ove godine je bilo grad Trebinje sa jednodnevnim izletom u prelepi Mostar. Nakon deset sati putovanja stigli smo u Grad sunca, u apartmane koji su nas odmah oduševili izgledom i kvalitetom. Pored moderno opremljenih spavaćih soba, veoma ukusnih obroka u vidu švedskog stola, imali smo na usluzi i odličan spa centar. Slobodno vreme smo preko dana provodili na panorami hotela u kafiću Matine, dok smo uveče imali organizovane žurke u klubu Galija, koji je takođe u sklopu kompleksa. Smeštaj se nalazio na svega par kilometara od centra Trebinja, koji smo i turistički obišli jedan dan.

Trebinje je mnoge od nas impresioniralo svojim mirnim duhom koji odaje na svakom koraku. Niske zgrade, preljubazni, tihi ljudi, dosta zelenila i stari deo grada sa kaldrmom. Stari grad krase jedna od najstarijih džamija u samom centru, kamene kuće i ulice, najbolje poslastičarnice i restorani sa tradicionalnom kuhinjom. Najpoznatije mesto je raskrsnica na kojoj su snimane kultne scene serije Ranjeni orao: Safetov prozor i Anđelkina kapija.

Anđelkina kapija i Safetov prozor u Trebinju

Ručali smo u restoranu koji su mnogi meštani preporučili, tradicionalno poznate ćevape sa kajmakom i lukom. Nakon ručka smo otišli u Hercegovačku Gračanicu, crkvu na obližnjem brežuljku sa odličnim pogledom na ceo grad. Nova Gračanica predstavlja vernu kopiju manastira Gračanice na Kosovu i Metohiji. Uz čašu domaćeg belog vina posmatrali smo most na reci Trebišnjici i planinu Leotar, jednu od najlepših hercegovačkih planina, koja je i simbol grada.

Treći dan našeg putovanja bio je rezervisan za posetu Mostaru. Ovaj grad na reci Neretvi je veoma značajan istorijski grad sa spomenicima kulture koji datiraju još iz vremena Osmanlija. Takav duh se oseća i danas kada se prošeta Starim gradom. Osećaj je kao da je vreme stalo, jer se na svakom koraku vide simboli starog vremena i starih zanata, poput kujundžijskog.

Simbol grada je Stari most, izgrađen u periodu od 1557. do 1566. godine, a glavni arhitekt je bio mimar Hajrudin. Drevni most srušen je pre 27 godina stalnim granatiranjem pripadnika HVO.

Radovi kujundžija

Za sve Mostarce, pre i nakon rata, Stari most nije predstavljao samo građevinu preko koje se lakše prelazilo, već i mesto susreta, te turistički biser Hercegovine, ali i cele države. Snimak rušenja simbola Mostara kasnije je obišao svet.

Sedam godina kasnije, Stari most je rekonstruisan, a godinu dana posle, uvršten je i na listu UNESKO zaštićene svetske kulturne baštine.

Rekonstruisani Stari most na Neretvi

Jednolučni, kameni most preko reke Neretve poznat je još po tome što ima svoj klub skakača. Skakači sa Starog mosta su kaskaderi koji svakodnevno izvode akrobacije za turiste, a najpoznatiji skok je čuvena lasta. U obližnjem restoranu smo popili kafu, spremljenu na domaći način iz čuvenog seta, sa džezvom, fildžanom i šećerlukom.

Džezva, fildžan i šećerluk u Mostaru

Na kraju dana smo se rashladili sladoledom, jer je Mostar jedan od najtoplijih gradova bivše Jugoslavije u kojem temperatura doseže u ovom delu godine i oko 40 stepeni u hladu.

U povratku za Beograd, napravili smo pauzu u rejonu Tjentišta i kanjona reke Sutjeske. Ono što nas je ostavilo bez daha je pogled na netaknutu prirodu i veličanstvene planinske masive. Takođe, obišli smo i spomenik bitke na Sutjesci, jednu od ključnih mitova starih partizana.

Putovanje smo završili pesmom do Beograda i neopisivo lepim utiscima koje nosimo iz Bosne i Hercegovine, posebno iz Trebinja.       

Spomenik na Tjentištu

Ova Politijada je meni bila prvo putovanje kao studentkinje na koje sam išla sa kolegama sa fakulteta. U prvom planu nosim prelepe uspomene i poseban utisak na gradove i predele koje sam videla u Hercegovini. Taj duh naroda i gradova je zaista nešto posebno što je na mene ostavilo trag na ličnom nivou. Takođe, jako sam srećna što sam pet dana provela sa divnim ljudima oko sebe i što sam stekla baš dosta prijatelja koji su mi do skoro bili samo poznanici iz amfiteatra. Iskreno se nadam da će nam putovanja ovakvog tipa postati ritual, jer ja željno iščekujem svako sledeće.  

 Aleksandra Vasiljević, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu

*Ovaj projekat finansiran je od strane Evropske unije