Iako većina građana i ne zna da je nekada 14. maj, Dan svetog proroka Jeremije obeležavan na poseban način, ima krajeva u kojima su se održali ovi običaji i narodna verovanja o kojima se i danas vodi računa
Danas je dan Svetog proroka Jeremije za koji su iz prošlosti ostali vezani mnogobrojni koji se razlikuju u različitim krajevima Srbije, ali u osnovi imaju verovanja da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Ovaj hrišćanski svetitelj i prorok rođen je šest vekova pre nove ere, a hrišćani 14. maj – njegov praznik, obeležavaju običajima čiji je cilj da oteraju zmije iz okruženja.
Ovi mališani iz kraljevačkog sela Milavčići, koji su se sjajno potrudili oko stajlinga, po drevnom seoskom običaju, slavili su Jeremiju idući kroz selo. Oni obilaze kuće lupajući u šerpe i pevaju „Jeremija u polje, bež’te zmije u more“.
Kada deca obiđu kuću pevajući ovu obrednu pesmu izgovaraju: “Domaćice, daj nam dara: mesa, mleka, vune, para“. Domaćini ih daruju, a deca odlaze dalje pevajući: “Bež’te zmije, zlo se sprema, u njivama nek vas nema“, sve zbog verovanja da zmije koje čuju lupanje i pesmu, kući koju su pohodile „male Jeremije“ neće smeti da se približe.
Po predanju, Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.
Postoji verovanje da je i Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je njegovo telo tada preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Vera Milosavljević
