Večna slava i hvala za sve, najčešće su reči kojima se na društvenim mrežama prijatelji i saborci opraštaju od Kraljevčanke Slavice Popadić koja je danas preminula
Slavica Popadić bila je bolničarka u 549. motorizovanoj brigadi za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji. Slavica je kao dobrovoljac lečila ranjenike, a saborci koji su na nju bili ponosni iz milošte su joj dali nadimak Keva, jer je mnogima bila kao majka. I sama je tokom rata 1999. godine teško ranjena na Kosovu i Metohiji.
Uvek je podsećala na žrtve onih kojih više nema, jer su živote položili za svoju zemlju, a kao ratni vojni invalid zalagala se da njeni preživeli saborci imaju pristojnije uslove života i pravo na adekvatno lečenje.
Apelujući za pomoć jednom od svojih saboraca, u jednom od razgovora za portal Krug navela je:
– Ne zna niko od nas šta nas čeka i kad ćemo oboleti od posledica osiromašenog uranijuma pod čijim dejstvom smo bili svakodnevno 1999. godine na ratištu.
Govorila je da je tek u ratu shvatila vrednost života:
– Do tada sam na život gledala drugačije. U ratu sam shvatila koliko je za sreću potrebno malo, a to je da si živ, zdrav, ceo, da si priseban, da imaš krov nad glavom, nešto da pojedeš i obučeš. To je tako malo, a u suštini mnogo.
U rečima oproštaja od Slavice mnogo je onih koji su joj poželeli rajsko naselje, jer je, kako su istakli “pakao već prošla“.
Slavica Popadić bila je poznata i kao prva žena fudbalski sudija koja je u ondašnjoj SFRJ delila (fudbalsku) pravdu i muškarcima. Veće fudbalsko-sudijske snove prekinuo je rat zbog kojeg je odložila sudijsku pištaljku i u ruke uzela pušku.
Slavica Popadić biće sahranjena na Novom kraljevačkom groblju sutra (subota, 11. mart) u 13.00 časova.
