Koliko ima medveda u našem kraju?!

Medvedi su oduvek živeli na obroncima planina iznad Studenice, a kako je bivalo sve manje ljudi u tom kraju, tako je rastao i broj medveda, a smatra se da je razlog to što je čovek prepustio stanište divljim životinjama; inače, kuriozitet je da onolika životinja rađa mladunče teško svega oko 150 grama!

Neke od mučnijih scena kojih se sećam iz detinjstva bile su „mečke koje igraju“: sa brnjicom u njušci, obmotane amovima i onim nekim kopljem kojim je vlasnik terao životinju da se uzdigne na zadnje noge i da, kao, igra dok on udara u daire. Ni kao maloj mi nije bilo jasno šta je tu zabavno. Onako topla, lepa, velika, moćna životinja svedena na pajaca… Srećom, toga više nema, u Srbiji je mečkarenje zabranjeno 2007. godine (tek!), a većina iz ropsta oslobođenih medveda zbrinuta je u prihvatilištima, od kojih je najveće jedno u Bugarskoj.

            Takođe srećom, medvedi u našem kraju nikada nisu doživeli, i uverena sam da neće ni doživeti, tako tužnu sudbinu. Poslednjih petnaestak godina populacija medveda na obroncima Troglava, Radočela i Čemerna iz godine u godinu raste. Procenjuje se da ih na području lovišta „Studenica“ sada ima 15-ak, a pojavljuju se i u lovištu „Ibar“, koje obuhvata Tolišnicu i Bogutovac.

To što pominjemo lovišta, ne znači da lov sada ima ikakve veze sa medvedima. Mrki medved (Ursus arctos), najkrupniji pripadnik iz reda zveri (Carnivore), je u Srbiji trajno zaštićena divlja životinjska vrsta. Tako je odavno i tako će ostati.

Lovišta pominjemo samo zato što Udruženje lovaca Kraljevo na našem području radi monitoring mrkog medveda u okviru projekta koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede, Uprava za šume. O ovdašnjoj populaciji medveda predsednik kraljevačkih lovaca Uroš Đoković priča:

– Tačan broj jedinki medveda je vrlo teško ustanoviti. Prvo zato što se klone ljudi, a drugo, jer su vrlo migratorne životinje i dnevno mogu da prevale veliku kilometražu. Za monitoring medveda na našem području imamo kamere na hranilištima, koja su u Tolišnici, Đakovu, Polumiru i Ponorama. Tu imamo i tople čeke iz kojih je moguće posmatranje i beleženje ponašanja životinja. Zbog eventualnih lovokradica, naglašavam da niz kamera imamo širom lovišta, a ne samo tamo gde su hranilišta. Uostalom, na kamerama imamo i zabeležene lovokradice, tako da ne računaju na to da mogu proći neopaženo!

Prema Đokovićevim rečima, događa se da neka jedinka pričini štetu seljanima u studeničkom kraju, ali je to retko, jer životinja ovde ima dovoljno hrane u prirodi. Medvedi u Srbiji pripadaju dinarskoj populaciji mrkih medveda. Iako su na vrhu lanca ishrane, oni su svaštojedi – i biljojedi i mesožderi. Uglavnom jedu biljnu hranu i sitnije životinje, a pojačana ishrana je potrebna u jesen, pred zimsku hibernaciju. Nadmorska visina u studeničkom kraju, kao i kombinacija čisto četinarske i mešane četinarsko-listipadne šume pruža im obilje hrane i nemaju razloga da pružaju šape ka domaćim životinjama, ali se i to ponekad desi i to najčešće uoči zime, a na meti su ponekad pčelinjaci ili mladi zasadi voća. Štetu nadoknađuje država:

Najbliže gradu gde smo zabeležili pojavu medveda bilo je u Bapskom Polju. Događa se da u letnjem periodu mečke siđu vrlo nisko, zato što tada posle dvogodišnjeg nege, osamostaljuju mladunče. To čine najčešće tako što ga odvedu daleko od poznatog terena i tamo ostave da se snalazi. Mečka to radi u leto – kada ima najviše hrane i kada je sigurna da će njeno mladunče moći da se prehrani i bez njene pomoći. Kad im nije dovoljno hrane u prirodi, medvedi dođu na hranilište i to gotovo uvek pojedinačno, osim mečke u pratnji mečića. Kuriozitet je da onolika životinja rađa mladunče teško svega oko 150 grama! Grupne posete hranilištima nisu uobičajene, jer odrasle jedinke žive samostalno, osim tokom sezone parenja.

Žrtvenik boga Volosa

Uloga hranilišta, između ostalog, jeste i to da odvrati životinje od seoskih domaćinstava i štala. Zahvaljujući predusretljivosti Uroša Đokovića, pre desetak godina bila sam na jednom hranilištu medveda, onom u Gornjem Dupcu. Bio je to jedan od mističnijih terena u mojoj novinarskoj karijeri: na obodu šume gomila velikih oglodanih, pobelelih kostiju – lobanja krave, duge butne kosti, rebra, između toga izdrobljene školje i riblje kosti, okolo stabla izgrebana kandžama… uz odgovarajuću muziku bila bi to odlična scenografija za film strave, štaviše oko ovog žrtvenika primetih i nekoliko kamera!

Hranilište u Gornjem Dupcu 2010. godine: Uroš Đoković i Milenko Rudinac

A pozadina ove scene je zapravo vrlo pragmatična. Na hranilišta za medvede dovozili su uginule životinje iz čitave okoline, pa čak iz ribarnica ribu i morske plodove kojima je istekao rok važenja. Ispričaše mi tada lovočuvari u Gornjem Dupcu da medvedi ne vole sveže meso, nego «kad malo odstoji», da baš ne kažemo kad se usmrdi. Tako se dogodi da samo omirišu svežu lešinu na hranilištu i vrate se na obrok tek posle nekoliko dana, jer su crvi vrlo bogati proteinima, pa medvedi sačekaju da meso postane još kaloričnije!

Sada se hranilišta na našem području redovno snabdevaju kukuruzom i ostalom hranom koju preporučuje struka. Uroš Đoković kaže da su medvedi oduvek živeli na obroncima planina iznad Studenice i da nisu tačne pretpostavke da se populacija u pojedinim delovima Srbije povećala „jer su tokom 90-ih medvedi zbog rata pobegli iz bosnaskih šuma“, ili zato što su puštene u prirodu životinje koje su držane za zabavu. Smatra da je razlog to što je čovek prepustio stanište divljim životinjama:

Kako je bivalo sve manje ljudi u studeničkom kraju, tako je rastao broj medveda. Na 35.000 hektara lovišta „Studenica“ imamo 15-ak jedinki i u odnosu na površinu to je impozantna brojka. Ipak, sumnjam da će doći do prenaseljenosti baš zato što su im ljudi ostavili dovoljno prostora za život. Pošto medvedi, kao i sve zveri, čuvaju svoju teritoriju, pretpostavljamo da se deo njih i iseljava da bi obezbedio sopstvenu teritoriju.

Uz solidnu populaciju mrkog medveda i ponovno nastanjivanje evropskog jelena, visovi i padine u studeničkom kraju nastanjeni su najkrupnijim i najplemenitijom divljači.

Radmila Vesković

Fotografije medveda su sa kamere u lovištu „Studenica“, u okviru projekta monitoringa mrkog medveda, koji sprovodi Uprava za šume

*** PREUZIMANJE OVOG TEKSTA DOZVOLJENO JE SAMO UZ USLOVE KORIŠĆENJA SADRŽAJA NA PORTALU KRUG

2 komentara za naslov “Koliko ima medveda u našem kraju?!

  1. Поздрав за аутора овог исцрпног извештаја .Жив би-о-ла,и пуно среће у животу.

    1. Hvala najlepše, Radovane!
      Drago nam je ako ste uživali koliko i mi pišući tekst.
      Srdačan pozdrav!

Comments are closed.