Mala Kraljevčanka Mila velikog srca

Divan gest sedmogodišnje devojčice, koja je sve što je zaradila od prodaje novogodišnjih čestitki koje je sama i pravila, poklonila devojčici sa posebim potrebama, pravi je dokaz da dobrota vredi – više nego sva snaga ovog sveta

Mila Stanković iz Kraljeva je devojčica tek za školu stasala. Ima sedam godina, đak je prvak OŠ „Čibukovački partizani“, ima oči boje laneta, a srce – veliko kao kuća. Sa samo toliko godina Mila je shvatila da su dobri ljudi sva sreća na ovom svetu. Godinu koja nam je svima bila teška, ova devojčica odlučila je da završi zabavivši se pravljenjem i crtanjem novogodišnjih čestitki koje je prodavala, uglavnom onima koji su razumeli da Mili treba podrška da ostvari jedno dobro delo.

Prikupila je Mila od svoje prodaje 5.000 dinara, a da nije poželela za sebe od tog novca ni bombonu da kupi, a kamoli novogodišnju igračku. Kažu da joj je bilo važno da samo ona zna gde se novac koji je sama zaradila – nalazi.

Njeni roditelji Anja i Bobi Stanković raspitali su se kod dobrih ljudi kojima je i sreća drugih važna, pre svega kod Nikole Božovića, Kraljevčanina koji mesecima neumorno pomaže i organizuje prikupljanje pomoći za, pre svega, mališane koji već na startu života biju teške životne bitke i za socijalno ugrožene porodice kojima je pomoć sve neophodnija.

Mila i Marija

Nikola je predložio da zajedno obraduju malu Mariju iz Vitkovca, koja – na kraju sela živi sa mamom Milicom Kačarević, bakom i dekom.

Marija, devojčica sa posebnim potrebama, iskreno se obradovala poklonu (osim novca, gosti su joj, saznajemo, odneli slatkiše, nešto garderobe i skromnu „klopicu“). Zajedno su se družili, grudvali, uživali u zimskoj večeri, a Marija nije skidala osmeh sa lica. Presrećna je bla i Mila kojoj se ostvarila želja da neku devojčicu usreći onim što je sama zaradila i bila u prilici da pokloni.

Veče je, ipak, obeležilo glasno Milino razmišljanje:

Da sam ja milionerka, svu decu bih pomogla! I onu kojoj treba pomoc i onu kojoj ne treba!

Marijin deka. Mila i Marija

Te večeri, u kućici tri kilometra udaljenoj od magistralnog puta – devojčica Marija zaspala je srećna zbog divno provedenog dana i činjenice da je neko opet mislio na njenu porodicu, a u Kraljevo – Mila se vratila sa širokim osmehom. Ona još možda ne zna za jednu davnu izreku „tu smo na zemlji da bismo ljudima činili dobro, zašto su tu drugi – pojma nemam“, ali nam je svima pokazala kako bi izgledao svet da je u njemu više onih koji na delu, poput nje, pokazuju da svet – samo dobrota može da spasi.

        M. M. D.