O duhu Kraljeva i Kraljevčana

Proslava dva Božića, prvog po gregorijanskom, a drugog prema julijanskom kalendaru, znak su decenijskog duha grada na Ibru, jer je odavno nastalo i danas se održava gostoprimstvo Kraljeva u koje se, zbog raznih razloga, dolazilo

Krajem prošle godine, u nedavno obnovljenoj katoličkoj crkvi posvećenoj Svetom Mihailu Arkanđelu u Kraljevu održane su mise povodom praznika Hristovog rođenja. Kraljevački rimokatolici su ovaj događaj obeležili „danjim misama“. Jer, zbog epidemijskih mera opreza nije bilo tradicionalne ponoćke, koja dolazi posle „adventa“, duhovne pripreme za dolazak bogočoveka. Pomenutim misama je, u prostoru od oko stotinu kvadrata, shodno epidimeijskim pravilima prisustovalo tridesetak vernika. Župnik Anton Kragol je uz čestitku povodom dana rođenja bogomladenca Hrista vernicima poželeo radost i zdravlje dodajući poruku: „Da svi okrenuti pravim vrednostima doprinesemo zajedničkom životu, ispunjenom ljubavlju, uvažavanjem i poštovanjem“.

Katolička crkva u Kraljevu

Oni koji ovaj praznik slave po Julijanskom kalendaru, na području Kraljeva, božićne praznike obeležili su jutrenjem, božićnom liturgijom na Badnje veče i sutradan jutarnjim, božićnim liturgijama. U prisustvu vernika, shodno epidemijskim merama, bilo je organizovano i paljenje badnjaka, uz poruke i želje za mir, blagostanje i toleranciju.

Crkva svete trojice pod snegom u Kraljevu

Reklo bi se da su da su dva Božića, prvi koji vernici ovde prazniju po gregorijanskom, a drugi prema julijanskom kalendaru, i znak decenijskog duha grada na Ibru. Jer, odavno je nastalo i danas se održava to gostoprimstvo Kraljeva gde se, zbog raznih razloga, dolazilo. Stizali su prognani, raseljeni, željni bolje zarade… I, sada je u gradu na Ibru više od pet stotina  izbeglica iz Hrvatske i BiH i skoro 20 hiljada raseljenika sa Kosova. Bilo je Kraljevo i utočište „iskorenjenim” ljudima drugih država. Dolazili su ovde i Rusi izbegli od boljševičke vlasti. Bilo je 1920. i 1921.godine, u kraljevačkoj „Ruskoj koloniji” više od stotinak porodica. Oni su u ovom gradu bili izvanredno prihvaćeni, njihova deca imala svoj vrtić, školu… Organizovani su „Ruski dani”…Jednostavno, prožimale su se kultura, tradicija i običaji istog, slovenskog duha…

Onda su 1928. godine došli Francuzi: njih oko dve stotine pristigli su u Kraljevo iz grada Vilakublea. I, nisu Kraljevačane samo učili proizvodnji borbenih aviona „Brege 19”, već i tenisu, modi, manirima… U blizini tadašnje Fabrike aviona, gde su francuski stručnjaci i majstori radili, nikla je “francuska kolonija” u kojoj su se, pored škole, vrtića, bibliteke francuskih i srpskih knjiga, nalazila i tri teniska igrališta, a postojao je čak i džez orkestar…

Privatanu francusko – srpsku školu pohađala su tada 43 mališana, a raznih  aktivnosti bilo je u francusko – srpskom klubu… U to vreme, tačnije 1933. godine je u sred grada podignuta i katolička crkva koja je prilično stradala u zemljotresu 2010. godine, ali je nedavno i obnovljena, pa će uskoro zazvoniti i zvona koja će pozivati na mise, a poklon su srpskog kralja Aleksandara Karađorđevića.      fotografija iz arhive portala Krug

Onda su, pred početak Drugog svetskog rata u Kraljevo pristigle izbeglice od nemačkih, bugarskih i albanskih fašista, pa je zabeležen podatak da je u jesen 1941. godine ovde bilo  2.852 prognanika, najviše Slovenaca, zatim stanovnika iz Vojvodine, pa sa Kosova i iz Makedonije. Nažalost, mnogi od njih su stradali oktobra 1941.godine u poznatoj fašističkoj odmazdi zajedno sa domaćinima. A, domaćini su i sebi i njima želeli dobro, a nikome zlo, što uostalom i piše na grbu grada.

Eto, nedavno su u Kraljevo došli i Turci sa fabrikom gde će raditi dve hiljade ljudi, a prvobitno ime grada Karanovac je promenjeno „da ne bude više tursko…“ Čaršijom se skoro pronela i vest da će se ovde grditi i džamija… Pitamo o tome gradonačelnika Terzića, koji nam kaže:

– To je glasina, niko to nije zvanično tražio, ni predložio. Ne znam da li će biti takvog zahteva, za sada samo mogu da kažem da sloboda veroispovesti u Srbiji postoji i mi u Kraljevu je decnijama poštujemo…

Takođe, velike nade za procvat privrede polaže se u Leoni“, fabriku za proizvodnju auto opreme i zapošljavanje čak pet hiljada radnika. A, bilo je stradanije ratne 1941. godine od strane nemačkih fašista…I, zvuči to pomalo pradoksalno, ali Kraljevo pamti i prašta samo da Kraljevčanima bude dobro, a nikome zlo…

autor: M. Dugalić

izvor: „Politika“