Pola nas nema, a malo nas ima

Kada budeš obnavljao taj spomenik, tamo dole, kod škole, da upišeš na ploči njeno ime, da se ne zaboravi… Sam te Bog poslao, jer – nigde joj ime upisano nije…

Slušaj, Radovane… I ovo da ti kažem…

Milicu su ubili na Grdičoj kosi… Čuvala je ovce na brdu iznad železničke stanice. Tik iznad Kraljeva. Pijani folksdojčer je nišanio, za opkladu, na daljinu, sa perona železničke stanice… Kladio se sa  svojim pajtosima da će da pogodi. I pogodio je Milicu na brisanom prostoru…  Samu… Kuršum je rascvetao devojačku krv, na lanenoj, beloj, košulji, u predelu srca. Ovce su se razbežale i pobegle na drugu strane Grdičke kose. Izdahnula je sa parčetom hleba u ustima… Hleb, zaliven krvlju…

Već letvosani foksdojčeri su proslavili uspeh, sa dodatnim gutljajima rakije..Onaj poslednji je razbio praznu flašu na peronu kraljevačke  železničke stanice.

Ja sam, moj Radovane, već matora i malo mi je ostalo… Evo, životarim, ovde gde si me našao.. Ovo je moj dom… Ova kuća je bila tu i pre rata, samo što što sam ja tada bila devojčica, baš kao i Milica…Rasle smo zajedno… Malo mi je još ostalo, osećam ja to… Astma me guši…  Ali, evo, sam te  Bog  poslao da ti to ispričam. Vidim ja…  Ti ćeš to da upamtiš… Da se zna..

Slušaj, Radovane… Ovo slatko sam sama kuvala… Posluži se, od dunja je… Nisam imala para za orase.. Znaš kako je, penzija mi je nikakva…Ali, dosta je za mene samu… Bogu hvala, deca su mi živa i zdrava… Obilaze me… Da sam znala da ćeš da dođeš, umesila bih nešto. Slabije vidim, ali mogu još da brinem sama o sebi…

Pitaš ima li koga od njenih… Nema, moj Radovane, oca su joj odveli u zarobljeništvo..  Tamo je i umro…  A majka, majka joj je izdahnula na njenu četresnicu…

Da znaš… Kada budeš obnavljao taj spomenik, tamo dole, kod škole, da upišeš na ploči njeno ime… Da se ne zaboravi, moj Radovane…. Sam te Bog poslao… Nigde joj ime upisano nije…

Pitaš za moju decu… Sin mi je u Biogradu, imam i troje unučića…Bogu hvala, dobro su svi…Ćerka mi je nešto bolešljiva…

Ne znaš ti kakva je to lepota bila…Nešto mislim… Da nije bilo tako kako je bilo, danas bi i Milica imala unučiće..

Pola nas nema, moj Radovane, a malo nas ima.

Tako ti je to…

Rade Velizarov Erac