Književno veče: Za decu u srpskoj enklavi u Orahovcu

U Duhovnom centru u subotu veče od 19 časova biće predstavljeno stvaralaštvo pesnikinje Nade Hadži-Perić. Prihod od prodaje svoje zbirke „Pesma na dar“ namenila је izgradnji sportske sale u srpskoj enklavi u Orahovcu

            Nada Hadži-Perić je sutkinja Apelacionog suda u Beogradu, i to Krivičnog odeljenja, Odeljenja za ratne zločine i sutkinja na predmetima za rehabilitaciju. To je profesionalni deo njenog života. Drugi deo, onaj intimni je Nada Hadži-Perić – Prizrenka i pesnikinja. Gotovo sve njene pesme iznikle su iz ljubavi i čežnje za Prizrenom, Orahovcem, Velikom Hočom, za Мetohijom.

            Slovensko društvo iz Kraljeva u subotu 26. juna od 19 časova u Duhovnom centru „Vladika Nikolaj Velimirović“ organizuje književno veče posvećeno stvaralaštvu Nade Hadži-Perić i predstavljanju njene poslednje zbirke „Pesma na dar“. Prihod od prodaje ove knjige namenila izgradnji sportska sale za decu u srpskoj enklavi u Orahovcu. Osim autorke, na književnoj večeri će govoriti protonamesnik Aleksandar Jeftić i jerej Vlado Jovanović, a u umetničkom programu učesvtuje muška pevačka grupa KUD-a „Abrašević“.

            Nada Hadži-Perić i njen suprug Branislav odštampali su knjigu pesama i uspomena  „Pesma na dar“ i sav prihod od prodaje namenjen je izgradnji sportske sale u Orahovcu. Za decu koja žive u getu, decu čiji su čitav svet:  nekoliko uskih ulica na vrh Orahovca, Crkva Presvete Bogorodice, osnovna škola, koju pohađa oko 40 đaka i gimnazija sa 15-ak đaka. Već duže od 20 godina nastava se odvija u adaptiranom objektu, a sada je u toku akcija prikupljanja sredstava za izgradnju fiskulturne sale u Orahovcu.

            Uz preporuku da posetite ovo književno veče i zbog poezije i zbog prilike da pomognete deci u srpskoj enklavi u Orahovcu, objavljujemo i jednu od ranijih  pesama Nade Hadži-Perić.

Nada Hadži Perić sa privescima čijom prodajem se prikupljaju sredstva za salu

Posvećena je prvim mladencima – Srbima koji su  posle 20 godina venčani u Prizrenu, a zatim prošetali kaldrmom Dušanovog grada.

Venčanje Čede i Sladjane

Sanjala sam Ljevišku,

svu opkoljenu arkadama,

u potpunoj tami.

Stajala sam ispred njenih,

zatvorenih vrata

i milovala ih dlanom.

Najednom se u mojoj ruci

stvori nekakav ključ.

Veliki i stari.

Njime otvorih te crkvene dveri.

Al’ i u crkvi tama,

a ja u Ljeviškoj sama.

Podjoh po sveću,

da njome stignem do Bogorodice,

Prizrenske hraniteljice.

Slađana i Čeda, prvi mladenci srpske nacionalnosti koji su  posle 20 godina venčali u Prizrenu

I gle čuda:

Sa prekrasnih, novih polijeleja,

bljesnu svetlost Nebeska,

zasvetle svaka freska.

Ne videh na njima

garež ni tugu,

već samo radost i ljubav.

Hvala ti Gospode- prozborih

Oteraj tamu

i iz sna molitvom ušetah u javu.

A na javi, kao u snu:

Vidim nevestu,

na njoj bela venčanica

šepuri se

kao srećna, zaljubljena paunica.

Pored nje vidim lepog ženika,

u teget svečanom odelu,

srećnog, nasmejanog lika.

Predivna slika.

Usred su Svetih Arhangela,

pa na starom kamenom mostu,

rukama u srcu,

ljubavlju krote nadošlu Bistricu.

Sa Šadrvana ispijaju vodu

I u svečanom hodu

ulaze u portu Svetog Djordja.

Usred Prizrena grada,

venčavaju se Sladjana i Čeda.

Čeda kao mir, čistota,

Sladjana kao slatkiš, blagota.

Gospode!

Zato ja Ljevišku u Svetlosti snevam,

od radosti počeh da pevam:

Prizrenom  ko nekad svatovi

šetaju,

Novom se venčanju

Svetinje raduju.

Ima za nas nade,

Ima tu života,

U ljubavi su

Čistota,

mir i

Blagota!