Nastavak radova na sanaciji kompleksa manastira Žiče

Nastavljena je izgradnja južnog potpornog zida, u toku je ispitivanje statičke stabilnosti Crkve Svetog Spasa, kao i priprema materijala za fasadu, koja bi na kraju trebalo ponovo da bude crvene boje i to dobijene prirodnim putem

            Redovnim posetiocima manastira Žiče ovaj naslov koji govori o radovima na manastirskom kompleksu možda bi mogao zvučati i čudno. Osim aktuelne gradnje dela potpornog zida oko Crkve Svetog Save, deluje kao da nekih drugih radova i nema. Razlog je što su u toku brojne, ali očima posetioca nevidljive aktivnosti:

  • Ispitivanje statičke stabilnosti Crkve Svetog Spasa putem sprava koje se zovu dilatometri. Oni su postavljeni unutar nzidova crkve i zadatak im je da mere „pomeranja“ materijala u dužem vremenskom periodu. Na osnovu tih podataka biće urađen projekat statičke sanacije Crkve Svetog Spasa.
  • Hemijsko i tehnološko ispitivanje osnovnog i završenog maltera koji će biti korišćeni za fasadu Crkve Svetog Spasa. Ova ispitivanja se za sada obavljaju u laboratorijama, a uskoro će probno biti malter biti nanesen i na deo crkvenog zida.
  • Priprema za konzervatorske radove na kamenoj plastici, ispitivanje stanja metaerijala.

Sve ovo saznali smo od Snežane Jejić, arhitekte savetnice u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, koja rukovodi timom RZZZSK-a za sanaciju i zaštitu manastira Žiče.

Ispitivanje statičke stabilnosti traje oko 2 godine. Dilatometri su postavljeni proletos i imali smo jedno očitavanje, drugo sledi tokom jeseni i mislim da ćemo nakon trećeg očitavanja na proleće već imati dosta pouzdane podatke o statičkom stanju Crkve Svetog Spasa. Na osnovu tih podataka uradiće se projekat statičke sanacije, a zatim i sanacija i na kraju celog ovog procesa imaćemo Crkvu Svetog Spasa bezbednu za jedan dug vremenski period.

Koliko se u ovom ciklusu radova na kompleksu manastira Žiče pristupa ozbiljno i studiozno svedoče i pripreme za više slojeva fasade. Najpre je još pre godinu dana napravljen kreč i to postupkom koji se od davnina koristio: od izbora kamena, slaganja, pečenja, hlađenja, skladištenja… sve je urađeno na tradicionalan način. Ovakav kreč trebalo bi da odstoji dve-do tri godine. On će biti korišćen za osnovni malter, a u toku su laboratorijska ispitivanja materijala za završni sloj, koji bi Žiči trebalo da da čuvenu crvenu fasadu, najavljuje Snežana Jojić:

Tokom ovog meseca na delu zida crkve nanećemo osnovni malter sa krečom i narednih godinu dana posmatrati kako će se ponašati u različitim vremenskim prilikama. Pre nedelju dana počeli smo saradnju sa jednom firmom sa kojom ćemo pokušati da dođemo da najboljeg sastava završenog maltera. Namera nam je da do crvene boje dođemo prirodnim agregatima, da boja bude prirodnog porekla. U tome sarađujemo i sa profesorom Mirkom Kovačevićem, koji godinama radi na obnovi Hilandara i sa Svete gore smo dobili neke uzorke boje. I ovaj završni malter ćemo proveriti na licu mesta, biće nanet na deo zida i praćeno njegovo ponašanje tokom godišnjih doba.

Uz sve ove „nevidljive radove“ u toku je završetak južnog potpornog zida u delu koji „pridržava“ teren na kome je Crkva Svetog Save (nalazi se na jugoistočnoj strani porte, iza krstionice), koju je projektovao je Aleksandar Deroko. Arheolozi su na ovoj lokaciji pronašli ostatke srednjovekovnog zida. Zid oko manastirskog kompleksa je veoma važan, jer podupire čitav plato na kome se nalaze svi objekti.

Snežana Jejić kaže da će istražni radovi biti urađeni na svim objektima i da će nakon sagledavanja stanja biti sačinjena strategija sanacije po prioritetima. Sve to trajaće godinama. Jejić ističe da za sada nema problema sa finansiranjem radova i da je država preko Ministarstva za kulturu, na čelu i sa prethodnim ministrom i sa aktuelnom ministarkom, ozbiljno stala iza projekta sanacije Žiče.

            Onima koji sa nestrpljenjem očekuju da „gospođa Žiča (parafraza naslova pesme Vaska Pope) ponovo dobije svoju crvenu odeždu i spolja zablista punim sjajem, ponovićemo procenu iz jednog od ranijih tekstova da bi to moglo da bude najranije 2023. godine. Ali kao što tada reče Snežana Jejić: „Šta su tri godine u 800 godina Žiče?!“

R.Vesković

Na istu temu:

Do kada će trajati radovi u manastiru Žiči?