Nove knjige naših autora – „Maske“ Ivana Rajovića

“Autor u ovoj knjizi zalazi, memoarski, u proživljeno i ne podleže iskušenju ulepšavanja prošlosti, već se preispitivački, ironično i satirično odnosi prema situacijama u koje ga je stavljao život

U izdanju kraljevačkog Poetikuma, koji ovih dana obeležava dve godine postojanja, izašla je nova knjiga pesama Ivana Rajovića, pod nazivom Maske. U najavi ovog nadasve provokativnog i, moglo bi se reći, modernog i aktuelnog književnog dela Aleksandar Marić, recenzent i jedan od urednika Poetikuma, kaže:

Ivan Rajović u knjizi pesama Maske, pravi svojevrsne poetske osvrte na pojave u društvu, ali i na situacije u njegovom ličnom životu. On uzima za sebe poziciju posmatrača koji gleda na sve (pa i na samog sebe) kroz svoj, lični vizir, koji svakodnevicu pretvara u grotesku. Grotesku u kojoj padaju maske, ali i padaju ideali, nekadašnja oduševljenja. Rajović u ovoj knjizi zalazi, memoarski, u proživljeno i ne podleže iskušenju ulepšavanja prošlosti, već se preispitivački, ironično i satirično odnosi prema situacijama u koje ga je stavljao život.“

            Uz ovo izdanje priložen je i osvrt samog pesnika koji o svom ostvarenju, kao pojašnjenje ideje i postupka koji su doveli do pojave jedne ovakve knjige, između ostalog piše:

            „Maske su samo deo jednog „ozbiljnijeg“ i obimnijeg rukopisa, istog naziva, čiji će se nastavak, nadam se, uskoro pojaviti. U godinama pozne mladosti kada mi nije stalo da se nadmećem, takmičim i dokazujem svoju superiornost ili manipulišem neusavršenim diletantizmom, hteo sam da u jednu celinu sažmem sličice svojih prethodnih života, mada se po svim poznatim parametrima čini da je to samo jedan,  da napravim i ostavim otisak prolaznog vremena u ličnoj životnoj trci.

            Skromno, bez ukrasnih detalja, eksplozivnih metafora i zavodljivih igara rečima i sintagmama, dakle bez maski i ostalih pomagala, da stavim pred sebe i čitaoce esenciju svog bivstvovanja. A srž, kako to već biva, istisnuta iz svega onoga što život čini onim što jeste, zna ponekad da bude vrlo gorka, opora, kisela ili, pak, sladunjava. Uglavnom neprijatna za čula ili uvek u pogrešnom trenutku konzumirana. „Čemu da izmišljam“ (prvobitni naslov rukopisa), mogao bi da bude podnaslov ovog kaleidoskopa jezikoslovnih sličica za koje je teško reći i da li su poezija ili nisu. Hteo sam da moja sećanja oslobođena svih natruha takozvane umetničke kreativnosti, maštovitosti ili imaginacije, u svom originalnom psihoaktivnom ruhu zaigraju svoj ritualni ples pre čitaocem, kao sa kauča nekog Sigmundovog kolege. Jer, čemu izmišljati, čemu doterivati i ulepšavati, očudnjavati ili banalizovati ono što je, nažalost, već samo po sebi sve to, groteska neshvatljiva čulima, šarlatanisanje kao način života, gmizavi sunovrat svih poznatih civilizacijskih normi egzistencije koji svoju repinu vuče već dobar niz decenija unazad. Prostije rečeno, u svetu čiji je ekvivalent maska, odnosno obmana, prevara, laž, izigravanje ili puka zajebancija, ovo bi trebalo da bude moj monolog bez maske. Lascivno ogoljena istina, ako takva uopšte postoji, pogotovu u doba čija je osovna karakteristika da je doba postistine, istine posle istine ili, iskreno rečeno, laži.“

            Ivan Rajović piše poeziju, prozu, pesme za decu i bavi se novinarstvom. Pesme su mu prevođene na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački. Dobitnik je nagrade „Stražilovo” za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, Oktobarske nagrade grada Kraljeva i Zlatnog pera Štajerske zajednice. Pre nego što se, na neko vreme, povukao iz javnog života, bio je urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo, Kraljevačkih novina i dopisnik „Naše Borbe“, lista „Danas“, „Srpske reči“, i portala „Štajerske novice“ „Balkan“, „Diogen“, BKG, „Krug“ i „Konkretno“. Objavljivao je prozu i poeziju u vodećim književnim časopisima, a zastupljen je i u Antologiji savremenog srpskog pesništva Novice Tadića. Član je UKS i NUNS i počasni član Štajerske zajednice.

            Od prve objavljene knjige 1982. u tada znamenitoj ediciji „Pegaz” Književne omladine Srbije, Rajović nikada nije prestajao da piše, mada se jedno vreme aktivno bavio i politikom, na samo njemu karakterističan anarhistički način, ne priznajući nikakve lažne autoritete i ne oduševljavajući se previše ideologijama neprimerenim ovom vremenu i prostoru.

            Dvadesetak najboljih godina svog života i kreativnog rada Rajović je posvetio rušenju diktatorskog režima i uspostavljanju demokratije u Srbiji. Započeo je i vodio tromesečne proteste u Kraljevu 1996/97. godine. Bio je praćen, prisluškivan, premlaćivan, privođen na informativne razgovore. Danas“„uživa” u blagodetima onog za šta se borio, u nemilosti nove vlasti, bez posla, bez stana, bez plate i bez izvesne egzistencije za sebe i svoju porodicu. I dalje se bori za svoje ideje, a svoje veliko životno iskustvo pretače u stihove, kolumne, pesme za decu, pozorišne predstave i druge književne i novinske forme. Živi od pisanja, u provinciji i bez ikakvih privilegija, na ivici egzistencije, i sveta, kao i većina građana Srbije.

Do sada je objavio:

Knjige poezije:

Psi će vladati svetom (KOS, edicija Pegaz, Beograd, 1982),

Pakt (Narodna biblioteka Kraljevo, 1987),

Muzej voštanih figura („Novo delo”, Beograd, 1988),

Velika predstava („Stražilovo”, Novi Sad, 1990),

Bioskop u provinciji (Književni klub Kraljevo, 1992),

Koketa, sa Draganom B. Đokovićem („Apostrof”, Beograd, 1997),

Pesme („Prosveta”, Beograd, 2001).

Šapat sa ivice sveta( “Alma”, Beograd, 2008)

Sludnji dan Kraljeva („Presing“, Mladenovac, 2019).

Iza brane pesme („Poetikum“, Kraljevo, 2020)

Maske („Poetikum“ Kraljevo, 2021)

Knjige za decu:

Strašljivi lisac i druge pesme („Naučna knjiga”, Beograd, 1994),

Vitez slinavog nosa („Sfairos”, Beograd, 1997).

Knjige dokumentarističke proze:

Zajedno pred Milutinom („Publik pres”, Kraljevo, 1997),

Četrdeset jedna priča, sa Markom Slavkovićem  („Ibarske novosti”, Kraljevo, 2001).

Zabeleške iz bezumlja („Hendikep centar” i „Ibarske novosti”, Kraljevo , 2004).

Roman:

Uzgajalište klonova („Glas-Srbije“, Kraljevo, 2016)

Autor je tekstova za dve pozorišne predstave: THE Kraljevski čabare i Vitez slinavog nosa.

A. M. – M. M.