Veliki uticaj lokalnih novinarki i novinara na rešavanje problema u lokalnim sredinama širom Srbije
„Lokalni mediji za građane u njihovom gradu u lokalnim zajednicama predstavlja njihov glavni, resursni, servisni centar iz kog oni saznaju različite informacije, pod nazivom naš mali javni servis. Oni se bave temama koje su apsolutno neophodne za razvoj lokalnih zajednica i koje doprinose razvoju lokalne demokratije”, ističe profesorka Fakulteta političkih nauka dr Aleksandra Krstić koja je ovu temu dublje istraživala.
Koliko su danas važni lokalni mediji i koja je tačno njihova uloga?
– Lokalni mediji su veoma važni za razvoj društva, jer nam oni upućuju poruku da je to zaista jedno pravo informisanje i pravovremeno informisanje u okviru lokalnih zajednica. Lokalni mediji, zapravo, rade sve ono što nacionalni mediji ne stižu ili ne žele da se bave manjim lokalnim temama. U lokalnim medijima se neguju glasovi koje ne možemo da čujemo na nekim nacionalnim ili velikim medijima, ili medijima koji imaju inače veliku nacionalnu pokrivenost, ali koji ne zadiru u neke manje životne probleme koji su od značaja za neku lokalnu zajednicu.
Postoje različiti lokalni mediji, oni koji su nezavisni, koji su slobodni od bilo koje vlasti, tačnije kritički prema vlasti i oni koji su pristrasni, bliski vlasti. Kod nas je velika ta polarizacija. Postoje društvena, politička i medijska polarizacija, koje daju crno-belu sliku. Ono što lokalni mediji mogu da urade jeste da doprinesu da se ta polarizacija smanji, pod uslovom da imaju uvid u to šta radi lokalna samouprava, da od njih dobijaju informacije, a da istovremeno imaju pravo da kritikuju u ime građana I da postavljaju pitanja. Ja sam u svojim istraživanjima i odlaskom u lokalne medije videla da se oni bave temama koje su apsolutno neophodne za razvoj lokalnih zajednica I one koje dosta doprinose razvoju lokalne demokratije, koje, recimo, ne mogu da vidim na nacionalnoj frekvenciji.
| “Lokalni medij neguju drugačije glasove I pokreću teme, Kojima se veliki mediji ne bi bavili I na taj način doprinose razvoju loklne demokratije zato što postavljeju drugačija pitanja važni, a lokalna demokratija ne može da funkcioniše bez da radi u interesu građana.” |
Da li su građani svesni važnosti lokalnih medija? Da li ih oni prepoznaju kao „male javne servise“?
– Apsolutno. Ja sam iz svojih istraživanja dobila da mi urednici i urednice kažu kako je percepcija građana u njihovom gradu u lokalnim zajednicama mišljenja da je to njihov glavni, resursni, servisni centar iz kog oni saznaju različite informacije, pod nazivom naš mali javni servis. Građani kažu da prvo zovu lokalne medije kad im nestane struje, da pitaju zašto nemaju struju, a ne EPS. Mnoge lokalne redakcije rešila au bezbroj problema građana baš zato što su bili posvećeni i preuzeli na sebe tu ulogu. Međutim, nije uloga lokalnih medija da rešavaju ono što je u nadležnosti lokalne samouprave. Tu je problem, jer insticucije koje treba da se bave tim problemima se, zapravo, i ne bave tim temama. Građani su shvatili da je, kad imaju neki problem, najbolje da se obrate lokalnim medijima, jer oni najbrže dolaze do nekog ko je za nešto nadležan da im postave pitanje i pošalju na teren. Tako su u mnogim gradovima od Subotice do Pirota i od Bora do Užica rešeni mnogi inftastrukturni i komunalni problem.
Šta je još pokazalo Vaše istraživanje o stanju u lokalnim medijima u Srbiji? Da li se, prema Vašem mišljenju, situacija poboljšava ili pogoršava?
– Postoji jedna konstanta lošeg stanja u lokalnim medijima. Oni su, svojevremeno, bili na udaru niskih plata, prekarnosti, situacija da se lokalni novinari dovijaju da dođu do osnovnih sredstava za rad. Onda je bio bio period u kom se možda ta situacija malo poboljšala, ali su došli novi pritisci, ekonomski, u smislu odbijanja i reklamiranja određenih preduzeća ili nameta koji lokalni mediji moraju da plate na godišnjem nivou, od plaćanja naknada za muziku do svih ostalih taksa koje imaju. Takođe, tu su i politički pritisci koji si jako izraženi i konstantni, pogotovo na medije koji kritikuju vlast, ali ne samo trenutnu vlast ,nego i prethodne. Pre privatizacije je postojala jedna nelojalna konkurencija između medija koji su bili u vlasništvu opština i gradova. Tačnije, finansirani su od strane lokalne samouprave i onih koji su pokušavali da sami zarade na tržištu. I tu može da se vidi jedna hijerarhija uticaja sistema, od najviših nivoa do onih najnižih nivoa, a to su individualni novinarski nivoi gde novinari nemaju ni satisfikaciju, ni motivaciju da bi se dalje bavili novinarstvom.
“To je konstantno loše stanje gde postoje samo kozmetičke promene, te popravke nisu suštinske. Na našem medijskom tržištu je preveliki broj mediji, a malo je igrača koji zaista tu treba da opstanu po nekim parametrima da dobro posluju i da imaju kvvalitetan sadržaj.”
Kad medij ima lošu finansijsku i ekonomsku situacijiju i političke pritiske, onda on ne može da se posveti nekom kvalitetnom sadržaju i primoran je da konkuriše za različite projekte, za sufinansiranje. Moje istraživanje je ukazalo da danas sve više ima malih medija u kojima radi po jedan, dvoje ili troje ljudi, a sa takvim brojem ne može da se pokrije sve što se dešava u gradu i onda se pribegava nekim drugim instrumentima, poput prenošenja vesti iz drugih medija. Tako se dovodi u pitanje originalnost autorstva i toga šta kao lokalni mediji nudite svojoj lokalnoj zajednici.
Koji biste savet dali nekome ko želi da osnuje nezavisni lokalni medij? Da li je to danas uopšte moguće?
– Danas je to jako teško. Osnivanje medija je jedna velika avantura i nešto u šta se ljudi ne upuštaju, jer smatraju da je to „skupa zabava“ i za šta treba velika količina para. Ono što ohrabruje, sa druge strane, jesu mediji civilnog sektora ili mediji takozvanog trećeg sektora, kao mediji koji su osnovani u proteklih nekoliko godina kao neki mali startapovi. Moj kolega Marko Nedeljković, docent sa Fakulteta političkih nauka, koji predaje preduzetničko novinarstvo možda bi bolje rekao na koji način medij može da uspe, kad je osnovan kao neki startap ili kao kada želi da pokrene svoj biznis, šta je tu neophodno. Veliki je tu problem, jer to treba finansirati i problem orijentacije da se vidi u kom smeru ide sloboda i od koga. Takođe, ti mediji treba da opstanu u svojoj originalnosti i inovativnosti, ako se susretne sa političkim pritiscima, što je veoma teško.
Istraživanje lokalnih medija pre dve godine motivisalo Vas je da razradite ideju povezivanja lokalnih medija i studenata Fakulteta političkih nauka iz Beograda. Koliko ste zadovoljni dosadašnjim tokom realizacije projekta i šta će biti njegov najveći uspeh?
– Projekat još uvek nije završen. On se realizuje do kraja marta. Ja sam izuzetno zadovoljna, jer smo uspeli da spojimo različite generacije, profesije i da povežemo urednice uspešnih lokalnih medija u Srbiji sa studentkinjama novinarstva koje tek treba da uđu u tu profesiju. Pored radionice koju smo imali na samom fakultetu gde su učestvovali i drugi profesori, moje studentkinje su dobile priliku da idu na teren, da rade u tim redakcijama, da budu na ulicama Kraljeva, Užica, Valjeva i Kragujevca, da obilaze različite lokalne samouprave i da sa svojim urednicama imaju različite intervjue sa različitim ljudima. Ono što je ovaj projekat pokazao jeste da su teme nepresušne u svim lokalnim sredinama, ali ono što je meni bilo najzanimljivije jeste da te teme mogu da se urade na nov način, jer sam videla da su neke stare ponovo posećene iz igla mojih studentkinja, koje su na jedan nov i originalan način pomogle urednicama da to vide na jedan drugačiji način.
Ono što je ključno jeste da su moje studentkinje dobile priliku za praksu na samom terenu, a sa druge strane, taj pogled mlade osobe koja odlazi u neki grad u kom nikad pre toga nije bila – vidi se drugačije. Vaš prilog kao učesnice ovog projekta o Kraljevu kao turističkom mestu, za nekoga ko živi u Beogradu, a dolazi iz Aranđelovca, bio je nov pogled na taj grad na Tik Toku, na kojem taj portal do tada uopšte nije imao nalog. Koliko sam videla, prilog je imao zaista puno pregleda i možda je bio nešto što je tom mediju nedostajalo. Zato je veoma važno da mladi novinari budu obrazovani na fakultetu, ali je mnogo važnije da provedu neko vreme na terenu i pogotovo da rade sa iskusnim urednicima, koji će ih odmah „baciti u vatru“. Apliciraću za nastavk ovog projekta, zato što mislim da je ključno da povezivanje fakuteta i medija, kako bi studenti stekli praktična znanja o novinarstvu.
Teodora Jovetić
