24. novembar 2020.
„Jedne godine uspeš, druga bude loša, ali – nikad ne odustaješ“, poruka je mlade žene, koja je posle studija, odabrala život na selu, a onda se potrudila da primerom iz svog porodićnog gazdinstva motiviše i druge da se okrenu poljoprivredi
Tri stvari u životu ne može da vrati niko od nas: vreme, reč i priliku. Zato, kažu, vreme ne treba da propuštamo, reči bi valjalo uvek pažljivo da biramo, a prilike koje se ukažu – da se potrudimo da ne propuštamo.
Marijana Šibak iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje u svemu tome videla je izazov. Rođena je u ušćanskom kraju kraljevačke opštine, ali – ljubav ju je preselila na teritoriju opštine Vrnjačka Banja. Danas, sa suprugom Vladanom, komercijalistom, i dvoje dece živi u Novom Selu, diplomirana je inženjerka ratarstva i to – ne samo na papiru, kao što se dešava u nekim slučajevima. Jer, Marijana se poljoprivredi posvetila sa željom da ličnim primerom pokaže da su žene na selu – aktivni pokretači zajednice.
Od pre šest godina, porodica Šibak na gazdinstvu uzgaja noviju sortu kupine pod nazivom Loh Nes (sorta krupne, čvrste i divnog ukusa kupine odličnog prinosa i otporne na mnoge bolesti).
– Ovo je moja struka, a trenutno nema puno zasada ove kulture kod nas. Umesto da čekam na posao u javnom sektoru, odlučila sam da se oprobam. Na našem podneblju zastupljeniji su zasadi malina i nekih drugih voćarskih kultura. Kupina Lohnes, osim što nije asprostranjena, odlično podnosi i niske temperature, a kod nas često, tokom zimskog perioda, temperatura pada ispod nule – pojašnjava za portal Krug Marijana kako se otisnula u svet koji zahteva puno rada, probanja, usavršavanja.
Pogledajte reportažu o Marijani Šibak i njenom porodičnom gazdinstvu:
Prvi korak je, kaže, bio temeljno istraživanje tržišta, posle kojeg je porodica Šibak zasadila deset ari kupine Loh Nes. Trenutno imaju pola hektara zasada, sa tendencijom rasta. Prva godina kupine nije u rodu, jer se tek naredne godine očekuje njena prva rodna godina. Kada smo Marijana i ja prvi put razgovarale, u julu prošle godine, porodica Šibak bila je prezadovoljna berbom koja je počinjala, prinosom sa svog zasada i otkupom, budući da su gotovo sve ubrane količine, odlazile u izvoz.
Marijana je, zahvaljujući svojoj preduzimljivosti, bila deo projekta koji su zajedno sproveli Ženski centar Užice i Udruženje „Fenomena” iz Kraljeva.
– Činjenica je da su žene na selu nezapažene, a ideja Ženskog centra Užice je odlična za žene koje puno rade, budući da im pruža neophodnu edukaciju, pogotovo u vremenu novih tehnologija. Smatram da su ovakvi kursevi fantastični i da bi bilo poželjno da ih je više – zahvalna je Marijana koja je, osim mentoringa, dobila i bespovratnu materijalnu podršku.
Uradila je biznis plan za preradu kupine u kupinovo vino i dobila grant u vidu bačvi za vino i cediljke za voće. Zato smatra da joj je, kao početniku, grant bio od velike pomoći.
– Početnici sve moraju da kupe, a kao početnik u oblasti prerade voća u vino, ja sam na ovaj način, mogla da obezbedim sve što mi je neophodno za proizvodnju – iskrena je naša sagovornica.
Baš kao u nazivu samog projekta „Seoske žene – snaga zajednice“, Marijana kaže da oseća kako sva nastojanja idu baš u tom smeru.
– Suprug i ja živimo na selu i nameravamo da ostanemo na selu. Smatram da ženama na selu treba pomoć oko pronalaženja perspektive u seoskoj sredini, jer jedino na taj način postoji šansa da ne napuštaju svoje parče zemlje.
Na pitanje: koje su to osobine koje ona ima, a koje su je predodredile za samostalno privređivanje (većina žena u okruženju za taj poduhvat nema dovoljno hrabrosti), Marijana odgovara kako veruje da su, u njenom slučaju, u pitanju – tri stavke: obrazovanje, podrška supruga i zemlja u posedu porodice.
– Svoje želje, ciljeve i ambicije, pokušavam da realizujem. Nisam imala obezbeđen posao u svojoj struci i zato sam tražila način kako da ga sama obezbedim. Mislim da sam u tome uspela. Smatram da je ovo nešto u čemu mogu da napredujem, iako sam tek na početku. Takođe, dosta sam prijateljstava i poznanstava stekla, iskustava i saveta razmenila, tako da ne isključujem mogućnost da pored kupine i vina, uskoro „iskrsne” još nešto, u čemu bih mogla da se oprobam – bila je zagonetna Marijana koja uspeva da pomiri obaveze mlade preduzetnice i svoje obaveze kao mame dvoje mališana, supruge.
PRIČA PRVA – USPEŠNA SEZONA 2019.
Iako je posao gajenja kupine vrlo zahtevan posao, a tokom godine na gazdinstvu ima mnogo i drugih obaveza, Marijana je ispunjena i srećna, čak i kada je „najgušće“, odnosno – kada je berba kupine u toku.
– Kada je berba, tu su berači, transport. Nakon berbe sledi odlaganje i čišćenje zasada, koji se moraju urediti i formirati za sledeću godinu, ukoliko želimo zdrav zasad. Uz podršku supruga i porodice, uspeću u tome. Kada je berba, teško je. Deca su mala i traže mamu. Međutim, pokušavam da i njih uključim u posao. Onima kojima manjka hrabrosti za ovakav potez, savetujem da se, ipak, oprobaju. Postoje razne edukacije. Neophodno je da prate i osluškuju tržište, kao što smo suprug i ja radili. Istraživali smo koje se voće traži, šta traže „domaći”, a koja se sorta traži u inostranstvu, ali i to šta mi, zajedno sa našim kolegama možemo da ispratimo – otkriva Marijana za portal Krug.
Prema njenom mišljenju, svako ko ima svoju zemlju treba da proba da u nečemu pronađe sebe. Čak i ako zemlju nema, uvek postoji mogućnost da je, po trenutno veoma niskim cenama – zakupi.
– Znamo koliko napuštenih gazdinstava ima, na kojima niko ne radi…Dakle, ukoliko se čovek potrudi, istraži tržsšte, uvek postoji mogućnost da se stvore uslovi za novi početak i povezivanje sa budućim kolegama – poruka je naše sagovornice.
Na stručnim skupovima upoznala je mnogo žena sa kojima razmenjuje iskustva, ali i o ideje. Porodica Šibak na početku je radila preradu i drugog voća, pravili su slatko, džem. – U razgovoru sa drugim ženama koje već rade preradu voća u vino, shvatila sam da je to ono što i ja želim da radim. Odatle i ideja mog biznis-plana, na temu prerade kupine u kupinovo vino – ističe Marijana.
Porodica Šibak imala je sreće, pronašavši hladnjaču iz Varvarina, koja radi otkup kupine za izvoz za Rusiju i komletna prva klasa odlazi za rusko tržište.
– Naša je čista sreća što imamo fantastičnu cenu i što nam se isplati žrtvovanje, sav trud i rad. Međutim, ako bismo gledali cenu kupine kod nas ove godine, svakako da nije vrednovana. Ovde je običaj da se gleda samo cena radnika koje angažujemo, a niko ne gleda moj rad, rad moje porodice. Dakle, ovaj posao se ne isplati ako ne ide za izvoz – računica je naše sagovornice koja je uz svoj „mini stručni tim“ i pomoć kolega sa fakulteta, ideju o gajenju kupine prošle godine uspela da ostvari tako od Loh Nes kupine izvuče njen maksimum.
GODINU DANA KASNIJE – PRIČA O LOŠOJ SEZONI 2020.
Kada smo se u oktobru ove godine ponovo srele u Vrnjačkoj Banji, Marijana Šibak otkrila je da je još prošle jeseni sa grupom žena osnovala udruženje „Seoske žene opštine Vrnjačka Banja“. Podršku, kažu, duguju Ženskom centru Užice i Udruženju „Sačuvajmo selo“ iz Priboja. Udruženje na čijem je Marijana čelu trenutno ima petnaestak članica koje se u svojim domaćinstvima pretežno bave stočarstvom: proizvodnjom i preradom mleka i voćarstvom. U budžetu za 2020.godinu, obećanje je vlasti u Vrnjačkoj Banji, za subvencije u poljoprivredi biće izdvojena znatno veća sredstva sa posebnim programima pomoći mladim ženama iz registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Očekivala sam da Marijana opet može da se pohvali još jednom uspešnom sezonom, ali u poljioprivredi – sve je neizvesno. Prošla godina bila je, kaže moja sagovornica, sezona iz snova, a ova – veliko razočarenje.
– Kupina je podbacila 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Podbacila je u kvalitetu roda, pa je ove godine smanjena i količina vina. Malo smo razočarani, ali – idemo dalje! Ne odustajemo! Ovako loš rod kupine nema veze sa koronom, jer su klimatski faktori učinili svoje – Marijanina je poruka.
Cilj joj je, kaže, da radi i dalje i da očekuje bolje i uspešnije godine, a da prethodnu – pošalje u zaborav! Kao i svih prethodnih sezona, porodica Šibak na svom gazdinstvu sve je uradila kao i svih prethodnih godina, uključujući sve agrotehničke mere i kompletnu zaštitu. Rod kupine ove sezone stradao je, najpre zbog velikih padavina u proleće i na samom početku leta. Odmah zatim došle su visoke temperature i jako sunce, pa su se kupine prosto „skuvale“.
To što su Marijana i njena porodica spremni da istraju, samo je dokaz da su na vreme shvatili onu krilaticu po kojoj je (kao što je nemoguće živeti, a da se niste rodili), nemoguće steći iskustvo bez opasnosti, priznanje bez rada i profit bez rizika. Jer, ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa svojom sposobnošću da – iskustvo prime. Dostojanstveno, onako kako to Marijana i cela porodica Šibak pokazuju – ličnim primerom.
M. M. D.
