Od početka godine na teritoriji Kraljeva ispaljeno je 130 protivgradnih raketa, a najjače dejstvo bilo je 6. juna kada je ispaljeno više od 60 raketa. Da li su zalihe obnovljene?
Protivgradne stanice na području Kraljeva koje su dejstvovale prethodnih dana već su dobile nove zalihe protivgradnih raketa, saznajemo od Svetlane Biljić, koja rukovodi Radarskim centrom Bešnjaja. Tako sada svaka od 13 protivgradnih stanica ima po 8 raketa. Svetlana Biljić kaže da ove godine raketa ima dovoljno i da ne očekuje probleme u snabdevanju.
Kao retko kada prethodnih godina, prethodnih dana imali smo priliku da na društvenim mrežama čitamo pohvale koje poljoprivrednici upućuju odbrani od grada u zapadnom delu kraljevačke teritorije. Brojke potkrepljuju utisak o dobrom dejstvu, jer je od početka sezone ispaljeno 130 raketa. To znači da je sa svake stanice u gradonosne oblake otišlo u proseku po 10 projektila. Najviše raketa, čak 63, ispaljeno je 6. juna.
Snabdevanje raketama, kao i čitav sistem protivgradne zaštite u Srbiji su centralizovani preko Centra za odbranu od grada, koji je deo Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Raketa ima dovoljno, ali nema dovoljno strelaca i to je sada najveći problem ovakvog sistema protivgradne odbrane kakav je u Srbiji.
Na području Kraljeva nekada je bilo više od 20 protivgradnih stanica, a sada ih je svega 13. Neka sela su zamrla, a tamo gde ima i mlađih ljudi, oni jednostavno ne žele da se bave tim poslom.
Strelci iz državnog budžeta dobijaju 4.000 dinara mesečno. Pre nekoliko godina grad Kraljevo je doneo odluku da iz budžeta izdvaja isto toliki iznos, dakle ukupno je to 8.000 dinara mesečno za dežurstvo.
Bude, naravno, mirnih perioda, ali bude situacija da nekoliko dana zaredom treba izlaziti do protivgradne stanice i po olujnom vetru i kiši čekati naređenje za dajestvo. Lansirne rampe nisu u dvorištu nego na odgovarajućem užvišenju.
Onda kada svi mi bežimo u bilo kakav zaklon, kad se i u zatvorenom prostoru štrecamo na munje i gromove, strelci baš tada kreću u akciju, nekada i noću. Dežurstvo znači obavezu da kada stigne naređenje iz radarskog centra, strelac bude spreman, što dosta ograničava slobodu kretanja ovih ljudi u letnjim mesecima…
Kad se sve sabere, dobijemo to da oko Kraljeva u prečniku od 15-ak kilometara nemamo nijednu protivgradnu stanicu, a od Kraljeva do Vrnjačke Banje samo jednu.
Ovo je opšti problem, pa se u Srbiji radi na automatskim protivgradnim stanicama. Kako je nedavno izjavio direktor Centra za odbranu od grada Zoran Babić, imamo 350 automatizovanih stanica i 900 na kojima rade strelci.
– Ne postoji 100-procentna zaštita od grada, ono što nauka može da pruži je 50 do 70 odsto zaštite – rekao je Babić sredinom maja.
Juče je objavljena vest da bi u Republici Srpskoj do kraja godine trebalo da bude završen projekat postavljanja automatskih stanica u Podrinju, koji sa milion evra finansira Srbija. Ideja je da se gradonosni oblaci „presretnu“ i pre nego što se nadviju nad Srbijom.
Mi smo u našoj zemlji još mnogo daleko od sistema protivgradne odbrane kakav se primenjuje u zapadnoj Evropi, Americi i drugim bogatim zemljama – a to su protivgradne mreže. Prema nekim podacima, 90% voćnjaka u bogatijim zemljama EU prekriveno je protivgradnim mrežama. Oni su sredstva usmerili u tom pravcu, a kad mreže baš nešto ne mogu da odbrane, onda poljoprivrednici štetu podmire od osiguranja.
Naša država subvencioniše nabavku protivgradnih mreža sa 60%, ali je preostalih 40% i dalje prevelika investicija za srpskog seljaka. Zbog toga on i dalje gleda u nebo, moli se da je strelac na svom mestu, da ima dovoljno raketa i da će hemijski reagens koji ona nosi, uspeti da pripitomi gradonosni oblak.
R. Vesković
