U kampanji je nasilje prema ženama bilo i te kako prisutno

Iako je broj žena na izbornim listama i kandidatkinja za predsednicu države na izborima bio veći nego ikada do sada, one nisu imale reciprocitet u medijskoj zastupljenosti niti, u najvećem broju slučajeva, odgovarajuću vidljivost u kampanjama političkih stranaka i koalicija

Akademija ženskog liderstva u okviru inicijative „Za izbore bez nasilja“ pratila je rodno zasnovano nasilje nad ženama u predizbornim, izbornim i postizbornim procesima za parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore (u 13 gradova i opština). Nasilje prema ženama je praćeno kroz analizu medijskog sadržaja, analizu društvenih mreža pojedinih kandidatkinja na listama za parlamentarne i predsedničke izbore i analizu upitnika za prijavljivanje nasilja u izbornom procesu.

Akademija ženskog liderstva već godinama prati nasilje prema ženama angažovanim u javnoj sferi. Oni ističu da je svaki vid nasilja nad ženama, posebno nad ženama aktivnim u javnom i političkom životu – za osudu. Posebno je opasno služiti se nasiljem kao sredstvom za očuvanje autoritarnih, klijentelističkih i korumpiranih struktura kao i instrumentalizovati žene kako bi se omogućio opstanak takvih struktura na vlasti.

Polazeći sa stanovišta da nema suštinski ravnopravnog učešća žena u političkom životu u nedemokratskim režimima kakav je trenutno prisutan u Srbiji, projektni tim Akademije ženskog liderstva svoju pažnju naročito je fokusirao na one oblike nasilja nad ženama u izbornim procesima čija je svrha da obeshrabre i diskredituju one žene koje afirmišu i zastupaju vrednosti participativne demokratije, kroz koje je jedino moguće ostvariti transformaciju rodnih odnosa od hijerarhijskih, patrijarhalnih ka egalitarnim, ravnopravnim.

Tokom trajanja kampanje, navodi se u ovom izveštaju, zabeležen je porast nasilja u porodičnom i partnerskom kontekstu kao i porast tenzija i nasilja u samoj kampanji, naročito od kada je ona ušla u završnicu. Takođe, zabeležena je i veća učestalost i brutalnost nasilja na društvenim mrežama.

Kako žene u Srbiji čine većinu zaposlenih u javnom sektoru (obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, javnoj administraciji i drugo) ali i među primaocima socijalnih davanja, one su, ocenjuje se u ovom izveštaju, u izbornoj kampanji više od muškaraca izložene nezakonitim pritiscima i ucenama da osiguraju ili pruže podršku strankama na vlasti.

Iako je broj žena na izbornim listama i broj onih koje su se kandidovale na predsedničkim izborima bio veći nego ikada do sada, ne postoji odgovarajući reciprocitet u njihovoj medijskoj zastupljenosti niti, u najvećem broju slučajeva, odgovarajuća vidljivost u kampanjama političkih stranaka i koalicija.

Takođe, u oviru predizbornih programa najgledanijih televizija uočena je pojava da autori/ke, voditelji/ke emisija u komunikaciji sa kandidatima/kinjama ispoljavaju verbalnu agresiju i odsustvo profesionalne neutralnosti, postavljajući se u ulogu političkih oponenata svojih sagovornika.

Akademija ženskog liderstva primila je 12 prijava za nasilje tokom izborne kampanje i na dan izbora, kao i sedam izveštaja od posmatračica i članica biračkih odbora u kojima je opisano nasilje tokom izbornog dana.

Najčešći prijavljeni oblici nasilja su psihičko i fizičko. Slučajevi fizičkog nasilja su prijavljeni policiji (važno je pratiti dalje postupanje policije i tužilaštva na sve prijavljene slučajeve fizičkog nasilja).

U postupku ostvarivanja aktivnog biračkog prava, nekim građankama je zbog neažurnosti Jedinstvenog biračkog spiska, bilo onemogućeno korišćenje njihovog ličnog imena, što je za posledicu imalo uskraćivanje mogućnosti glasanja.

Koalicija „Moramo“ je samo u Beogradu podnela 16 prigovora na regularnost izbora Gradskoj izbornoj komisiji zbog slučajeva nasilja na biračkom mestu.

Nije bilo mera afirmativne akcije (kvota) za članice biračkih odbora (za razliku od izbornih lista).

Primetna je pasivna normalizacija pojave svih vrsta nasilja, ne samo kroz minimiziranje značaja fizičkih napada tokom izbornog dana već i kroz nedostatak informacija na koliko biračkih mesta je bila pozvana policija zbog narušavanja reda i mira.

Primećena je, navodi se u izveštaju, pasivnost policije i tužilaštva koji se povodom različitih oblika kršenja zakona, od kojih se mnoga mogu kvalifikovati kao nasilje, tokom kampanje i nakon izbornog dana nisu obratili javnosti.

Primećeno je da javnost, kao ni učesnici u izbornom postupku do kraja ne poznaju različite mehanizme zaštite od nasilja (kada se treba obratiti biračkom odboru, kada izbornoj komisiji,kada posmatračima, kada policiji i tužilaštvu, itd), ocenjuje Akademija ženskog liderstva.

Izveštaji drugih posmatračkih misija su, dodaje se u izveštaju, registrovali tzv. porodično glasanje (jedan glasa za više članova porodice koji nisu tu). Akademija ženskog liderstva je dobila i nekoliko prijava članica biračkih odbora o „zajedničkom“ glasanju muža i žene iza paravana.

Kao posebno problematičan, u  izveštaju se navodi – potpuni izostanak medijske inicijative – nasilje prema ženama u predizbornoj kampanji, rodno zasnovano nasilje i uopšte porast nasilja i govora mržnje u društvu mediji ne prepoznaju kao jednu od važnih tema koju bi trebalo postaviti pred političke aktere, učesnike izbornog procesa.

Generalno, problem rodne neravnopravnosti nije na medijskoj agendi, sem u slučajevima kada se izveštava sa aktuelnih dešavanja, te su tako registrovani tekstovi i prilozi povodom Međunarodnog dana žena koji je obeležen u periodu monitoringa. Primeri nasilja sa društvenih mreža govore o mnogobrojnim slučajevima rodno zasnovanog nasilja, govora mržnje i seksualnog uznemiravanja.

Kako se poštovanje vladavine prava i nivo demokratije u Srbiji dodatno urušavaju tokom poslednje decenije, Akademija je pratila nivo rodno-zasnovanog nasilja u kampanji po prvi put, želeći da dâ doprinos nalazima prisutnih domaćih i stranih posmatrača. U skladu sa tim, Akademija ženskog liderstva daće preporuke za smanjenje nasilja tokom izborne kampanje i na izborni dan u budućnosti.

M. M. D.