Kroz brošuru je ukazano na problem slabog učešća žena u radu saveta mesnih zajednica, analiza pravnog okvira koji se odnosi na rodnu ravnopravnost i pravo žena da aktivno učestvuju u radu organa lokalne samouprave, i predlog inicijative za unapređenje podsticajnog okruženja za veće učešće žena u radu mesne samouprave.
Zašto je rodna ravnopravnost osnovna vrednost svakog demokratskog društva i zbog čega rodna demokratija predstavlja glavnu vodilju globalnih procesa demokratizacije danas?
Zato što nema demokratije bez ravnopravnog učešća polovine stanovništva u svim poljima i na svim nivoima organizacije društva.
Rodna ravnopravnost predstavlja fundamentalno pravo za sve i od suštinskog je značaja za svaku demokratsku sredinu. Da bi ovo pravo bilo ostvareno, ono mora biti ne samo prepoznato s pravne strane, već i uspešno primenjeno na sve aspekte političkog, ekonomskog, društvenog i kulturnog života. Uprkos brojnim primerima zvaničnog priznanja i pomaka na tom polju, rodna ravnopravnost još uvek nije prisutna u svakodnevnom životu. U praksi, žene i muškarci nemaju ista prava. Društvene, političke, ekonomske i kulturne nejednakosti su i dalje prisutne.
Kroz ovu brošuru ukazano je na problem slabog učešća žena u radu saveta mesnih zajdnica, analiza pravnog okvira koji se odnosi na rodnu ravnopravnost i pravo žena da aktivno učestvuju u radu organa lokalne samouprave, i predlog inicijative za unapređenje podsticajnog okruženja za veće učešće žena u radu mesne samouprave.
RODNA RAVNOPRAVNOST NA NIVOU MESNIH ZAJEDNICA – PRIMER GRADA KRALJEVA I OPŠTINE TRSTENIK
U lokalnim samoupravama postoji značajan pomak kada je u pitanju primena principa rodne ravnopravnosti u radu zakonodavnih i izvršnih organa lokalne samouprave. Međutim zastupljenost žena na najnižem nivou odlučivanja, kada je u pitanju lokalni nivo vlasti, odnosno nivo mesne zajednice je i dalje niska. Prema podacima iz izveštaja poverenice za ravnopravnost u 2017.godini, žene su bile zastupljene sa samo 10,7% u savetima mesnih zajednica, dok je bilo samo 7,1% predsednica saveta. Pomenuti rezultati su donekle očekivani, imajući u vidu činjenicu da je najteže prevazići prepreke i ustaljene obrasce u lokalnim sredinama, ali i generalno malu zainteresovanost za angažovanje u mesnim zajednicama.
Problem je prepoznat i u Posebnom izveštaju zaštitnika građana (2018) koji se odnosi na rodnu ravnopravnost u lokalnim samoupravama, u kome se ističe da je izuzetno niska zastupljenost žena u donošenju ključnih odluka na lokalnom nivou, posebno na nivou osnovnih lokalnih zajednica (mesnih zajednica) u kojima je glas žena skoro nečujan. Poverenik u svom izveštaju ističe da je učešće žena u savetima mesnih zajednica svega 11,4%, a da je problem posebno izražen u seoskim sredinama. Razlozi za ovakvo stanje se ogledaju kako u uticaju tradicionalnih rodnih obrazaca, tako i u nedostatku podsticajnog normativnog okruženja.
U izveštaju se navodi da se na izborne liste za lokalne izbore – za odbornike lokalnih skupština primenjuju kvote za manje zastupljen pol, dok se u svega jednoj petini lokalnih samouprava kvote primenjuju za izbore u savete mesnih zajednica.
Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo je na lokalnom nivou prepoznao problem nedovoljne zastupljenosti žena u procesima donošenja odluka na nivou mesnih zajednica, jer se u značajnom broju mesnih zajednica prilikom donošenja odluka od značaja za funkcionisanje i razvoj lokalnih zajdnica glas žena gotovo i ne čuje. U okviru projekta ”Za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica” koji je realizovan uz podršku Programa Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative, sprovedene su aktivnosti čiji je osnovni cilj doprinos stvaranju podsticajnog okruženja za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica.
U okviru projekta ”Za veće učešće žena u radu saveta mesnih zajednica” sprovedeno je istraživanje o učešću žena u mesnim zajednicama na području grada Kraljeva i opštine Trstenik, koje se nalaze u neposrednom okruženju, a razlikuju se prema veličini i organizaciji.
Grad Kraljevo se nalazi u centralnom delu Srbije, po površini je najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji (1.530 km2 ) i ima oko 125.000 stanovnika, od čega je oko 50,9% žena. U gradu Kraljevu žene su zastupljene sa 37% u radu zakonodavnih organa, sa 11,7% u radu izvršnih organa, dok je ženama poklonjeno znatno veće poverenje za obavljanje poslova upravljanja. Žene rukovode Gradskom upravom, nalaze se na rukovodećem položaju u 50% javnih ustanova i u 14% javnih preduzeća.
U neposrednoj blizini grada Kraljeva, na oko 30 km, nalazi se opština Trstenik, koja se prostire na 448 km2 i ima oko 42.900 stanovnika, od čega je 50,7% žena. U Trsteniku žene učestvuju sa 38% u radu zakonodavnih organa, sa 28% u radu izvršnih organa, a žena se nalazi i na mestu predsednika opštine.
Na osnovu navedenog, može se zaključiti da se u obe lokalne samouprave u značajnoj meri poštuju principi rodne ravnopravnosti u oblasti obavljanja rukovodećih funkcija, međutim ravnopravno učešće žena u javnim politikama ne podrazumeva samo njihovo formalno učešće na položajima i javnim funkcijama, već i mogućnost njihovog aktivnog učešća u procesima kreiranja i donošenja odluka, naročito kada je reč o lokalnim razvojnim prioritetima, kao i mogućnost većeg učešća u javnom životu čitave zajednice.
U ove dve lokаlne samouprave na mestu predsednika saveta mesnih zajednica nalazi se 101 muškarac i svega sedam žena. U proseku 15 mesnih zajednica vodi muškarac, a jednu žena. Od 108 mesnih zajednica, čak u 45 nema ni jedne žene, tako da možemo konstatovati da se glas žena u procesima donošenja odluka na nivou mesnih zajednica skoro i ne čuje.
Uvidom u pravna akta grada Kraljeva i opštine Trstenik koji regulišu osnivanje i rad mesnih zajednica, uočava se da ne postoji ni jedna odredba koja bi ukazivala na poštovanje rodne ravnopravnosti u radu mesne samouprave.
Učešće žena u donošenju odluka na nivou mesnih zajednica je posebno nisko u ruralnim područjima. Veliki broj žena u ruralnim delovima Kraljeva i Trstenika smatra da je razlog nedovoljnog učešća žena u savetima mesnih zajednica nedostatak vremena zbog obaveza oko dece i domaćinstva.
Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da je u obe lokalne samouprave učešće žena u radu saveta mesnih zajednica veoma nisko, iako čine nešto više od 50% stanovnika. Neophodno je preduzeti aktivnosti kako bi se sa jedne strane stvorili uslovi za obavezno učešće žena, a sa druge strane podstakle žene za aktivnije učešće.
O načinima da se ovaj problem prevaziđe – više u tekstu Mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti na nivou mesnih zajednica
