Gavrilovićima iz Kraljeva vatra je progutala ono što joj se našlo na putu i sada im je neophodna naša pomoć

Marija radi sezonske, povremene poslove, Mirko ne može ni to, jer ima oštećenje vida i sluha; njima i njihovim kćerkama od 5 i 9 godina smeštaj je od srca ponudila komšinica, a oni se nadaju da će uz pomoć dobrih ljudi ubrzo osposobiti svoj dom

Mama, tata, dve srećne devojčice… Vrlo često tako izgleda slika za idealan porodični ram. Ipak, u ram porodice iz Vojnog naselja u Kraljevu, Marije i Mirka Gavrilovića i njihove dve devojčice od devet i pet godina, „uvukle“ su se fotografije posledice požara koji im je prošle subote, za nekoliko minuta, progutao porodičnu oazu. Danas su i preplašeni, i hrabri, i tužni zbog svega što ih je zadesilo, i srećni što su im, ipak, glave na ramenima.

Tog subotnjeg popodneva nisu bili kod kuće. Dim je primetio prvi komšija koji je pozvao vatrogasce. Oni su brzo došli, gasili i ugasili požar.

Marija Gavrilović za portal Krug tužno kaže da ne znaju, ali da više nije ni bitno kako je do požara došlo i da li je vatra krenula, kako se s početka sumnjalo – od televizora, risivera ili zbog dotrajalih električnih instalacija.

Hvala Bogu, živi smo i zdravi. Moglo je sve ovo da se dogodi u toku noći, da deca budu sama u kući. Izgorela je cela dnevna soba, stradala je stolarija, laminat koji smo imali. Ono što nije gorelo, neupotrebljivo je, ne samo zbog visoke temperature, već i zbog oštećenja koja je ostavila voda kojom je požar gašen. U kući će ponovo morati da se rade električne instalacije, da se čiste i gletuju zidovi. Od vode „podigao“ nam se i stari parket koji smo imali, uništeni su regali, neki uređaji su se iskrivili –  isprekidanim dahom govori Marija koja stalni posao nema. Radi sezonske, povremene poslove, pomaže u čipšćenju tuđih domova, a Mirko ne može da radi jer ima problem sa vidom i sluhom.

Porodici Gavrilović sada je najpotrebniji materijal za radove koji su na kući najneophodniji – popravku podova i zidova, ugradnju stolarije, za radove na električnim instalacijama Biće im potreban i nameštaj, novac da radove plate.

Ljudi koji žele da pomognu javili su se i sami: neko da obezbedi prozor, komšije su se organizovale da u prvom trenutku pomognu ko je koliko mogao, a smeštaj im je odmah ponudila komšinica Nadica Dunjić Seizović.

Nadica je zmaj. Rekla nam je da u tom objektu ostanemo koliko god bude bilo potrebno da se vratimo u svoj dom. Neizmerno smo joj zahvalni – kaže Marija.

Nadica, pak, smatra da je dovoljno jedno „budimo ljudi“ na delu i da im je pomogla – od srca, srećna što je bila u prilici da to uradi onda kada im je najpotrebnije.

Dečja soba nije gorela. Puna je gareži i vode, ali – očistićemo i opraćemo sve što nam je bilo u njoj. Garderoba nam, zaista, nije potrebna, ni nama, ni deci – zahvalna je Marija svima koji su odmah ponudili tu vrstu pomoći.

Komšije Gavrilovića puni su hvale za skromnu porodicu Gavrilović i navode kako nesreća nikada ne ide sama: Mirku je najpre umro brat, a za njim je preminula i majka, sad im se dogodio i požar. Uzdaju se u dobre ljude, u njihovu volju da im pomognu da koliko-toliko osposobe svoju kuću.

Stiže zima, dani su sve hladniji… Nedavno je i porodica Jakovljević u Kraljevu izgubila svoj dom. I njima je pomogao naš sugrađanin. Jeste najbitnije da obe porodice danas imaju smeštaj, ali sigurni smo da svi žele da što pre osposobe svoje domove. Što pre i uz što veću pomoć svih nas – to bolje.

Oni koji su u mogućnosti i žele da pomognu porodici Gavrilović, to mogu da učine na račun koji Mirko Gavrilović ima kod NLB banke 310 – 6100100186248 – 98

U priči u kojoj je glavni akter vatra možda je važna spoznaja da „kad se previše približimo vatri – to ume da bude bolno, a ako stojimo predaleko, ne možemo da osetimo plamen, niti toplinu“. Gavrilovićima je toplina sada tako potrebna. Toplina – ali ljudska. Možda neka poput one koja je, u sobi koja je gorela – od vatre sačuvala – ovu ikonu.

 M. M. D.

Ostavite komentar

E-mail adresa se ne objavljuje. Obavezna polja *