Kako će biti potrošena budžetska sredstva za obrazovanje

U gradskom budžetu za osnovno i srednje obrazovanje predviđeno je 428 miliona dinara, od čega je 11% namenjeno za tzv. kapitalna ulaganja, odnosno investicije u zgrade i opremu

Skoro petina ukupnih sredstava u gradskom budžetu otići će na obrazovanje – od predškolskog do srednjoškolskog. U budžetu Kraljeva, koji iznosi 4,9 milijardi dinara, za obrazovanje je predviđeno 946,4 miliona, što predstavlja 19,5% svih budžetskih rashoda.

Kada bi to zaista bilo tako, Srbija, pa i Kraljevo, bili bi svetski rekorderi po ulaganju u obrazovanje. Međutim, više od polovine ovih sredstava odnosi se, zapravo, na finansiranje rada Predškolske ustanove, koja kao što je poznato nema samo obrazovnu, nego socijalnu i vaspitnu ulogu.

Ako se od onog pomenutog iznosi koji je u budžetu namenjen za obrazovanje oduzme 518,5 miliona dinara za PU „Olga Jovičić“, onda za osnovne i srednje škole ostaje 428 miliona dinara, ili 8,8% budžeta.

Ubedljivo najveći deo ovog novca – 89% – odlazi za tekuće funkcionisanje osnovnih i srednjih škola. Načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Biljana Đurović za portal KRUG objašnjava šta sve ovim novcem finansira grad Kraljevo:

Iz republičkog budžeta finansiraju se zarade zaposlenih u bruto iznosu, kao i otpremnine. Sve ostalo finansira lokalna samouprava. To znači da se sredstvima iz tekućeg transfera plaćaju sve komunalne usluge, osiguranje zgrada, učenika i zaposlenih, tekuće održavanje zgrada, popravke, zatim usluge po ugovoru i specijalizovane usluge, nabavka materijala za nastavu i administraciju… jednom rečju, sve ono što je neophodno da jedna škola živi. Pored toga, iz gradskog budžeta se plaćaju jubilarne nagrade, solidarna pomoć, dnevnice, učešće na takmičenjima, prevoz zaposlenima, kao i prevoz učenicima osnovnih škola.

Kad se podmire svi ti troškovi, ostaje samo 47,8 miliona dinara za tzv. investiciono ulaganje, odnosno podizanje vrednosti objekata, ali i nastave.

Najveći deo novca odlazi za redovan život škole, ali svake godine pokušavamo da izdvojimo što više sredstava i za „rast“, za radove na objektima i značajniju nabavku opreme. To je ono što čini razvojni deo budžeta, podizanje vrednosti škole i nastave na viši nivo – dodaje Biljana Đurović.

Biljana Đurović, načelnica Odeljenja društvenih delatnosti – Gradska uprava Kraljevo

Republika Srbija finansira obrazovanje sa oko 4% BDP-a, a u Evropskoj uniji se taj procenat kreće od 3,1% (Rumunija) do 8,8% (Norveška). Gledajući strukturu budžetskih rashoda, Srbija za obrazovanje izdvaja 9,7% i to je otprilike na nivou pa čak i više od nekih zemalja centralne i istočne Evrope, ali znatno manje nego razvijene zemlje Evropske unije.

Međutim, obrazovanje u Srbiji se ocenjuje kao neefikasno, navodi profesor na Ekonomskom fakultetu dr Halil Kalač. Osnovni razlog za ovakvu ocenu su slabi rezultati na PISA testiranju učenika, kao i niska uspešnost studiranja: „S obzirom na to da su rashodi za obrazovanje u Srbiji nešto veći u odnosu na prosek zemalja centralne i istočne Evrope, a rezultati na testiranjima lošiji, zaključuje se da je osnovno obrazovanje u Srbiji neefikasno…“, navodi dr Kalač. U studiji koju je 2018.g objavio UNICEF u Srbiji, takođe se navode loši rezultati koje naši učenici postižu na testiranjima, a kao jedan od razloga navodi se da se mnogi nastavnici ne usavršavaju koliko je potrebno, iako su na to zakonski obavezni. Na kvalitet obrazovanja utiče i nedovoljna opremljenost mnogih škola, naročito u manjim mestima.

Nažalost, iz pregleda stavki u kraljevačkom budžetu nismo uspeli da zaključimo koliko novca ide na stručno usavršavanje nastavnika, ali lista planiranih „kapitalnih ulaganja“ pokazuje nam da se opremanje kabineta i nabavka savremenih pomagala za nastavu „takmiče“ sa stolarijom, kotlovima, kosačicama i toaletima.

Kao da još plaćamo danak 90-im godinama prošlog veka kada je i redovno grejanje škola bilo luksuz. Tada je između nas i razvijenog sveta nastao tehnološki jaz koji, izgleda, još uvek nije zatrpan.

Osim toga, u Kraljevu je situacija komplikovanija nego u Beogradu i u drugim manje razuđenim opštinama i gradovima:

Mi u Kraljevu imamo 23 osnovne i 10 srednjih škola, ali ove 23 osmoletke imaju čak 40 izdvojenih odeljenja! To u prevodi znači da ne treba održavati 23, nego čak 63 (!) osnovnoškolska objekta.

Jesenas smo sa radošću javili da će ponovo biti otvoreno izdvojeno odeljenje škole u Gokčanici, u koje će ići samo jedna učenica petog razreda. I za nju jednu, kao i da u školu ide 21 đak, potrebni su struja, dolazak nastavnika za sve predmete, grejanje… Nije Gokčanica jedini primer, u planinskim područjima ima još izdvojenih odeljenja sa po dva-tri đaka. Ekonomska logika je neumoljiva, zna se da to nije isplativo, ali nije valjda baš sve u parama. Smatramo da bi škola trebalo da radi sve dok ima ijednog đaka, jer je zatvaranje škole simbolično proglašenje smrti jednog sela. Takvo selo će ionako uskoro odumreti, ne moramo mu oduzimati i poslednju radost, nekoliko mališana, jer oni će, ionako, uskoro otići u svet.

Dok budemo ovako sentimetalni umesto racionalni i dok u našem budžetu ne bude još više novca, na listi kapitalnih ulaganja će biti svega, od venecijanera i kosačica do savremene IT tehnologije. Sa spiska radova i opreme koji će biti finansirani sa 35,4 miliona dinala kapitalnih transfera osnovnim školama izdavajamo samo nekoliko značajnijih stavki:

  • OŠ Milunka Savić u Vitanovcu: 1,25 miliona za nabavku projektora i računara;
  • OŠ Braća Vilotijević: dva miliona za sanaciju toaleta u izdvojenom odeljenju u Jarčujku;
  • OŠ Dragan Đoković Uča u Lađevcima: milion dinara za zamenu stolarije u izdvojenom odeljenju u Obrvi, 660.000 dinara za kotao u Tavniku;
  • OŠ Đura Jakšić u Konarevu: 1,1 milion za izgradnju nadstrešnice;
  • OŠ Živan Maričić u Žiči: 1,1 miliona za rekonstrukciju kotlarnice, 1 miliona oprema za fiskulturnu salu;
OŠ “Živan Marićić” Žiča
  • OŠ Jovan Cvijić u Sirči: 2,2 miliona za prvu fazu zamene podnih obloga;
  • OŠ Jovo Kursula: 1,5 miliona za izradu projekta energetske sanacije;
  • OŠ Milun Ivanović u Ušću: 2,5 miliona dinara za zamenu prozora i vrata na drugom matične škole;
  • OŠ Petar Nikolić u Samailima: 1,2 miliona za kotao u matičnoj školi, 800.000 dinara za pvc stolariju u izdvojenom odeljenju u Lascu;
  • OŠ Sveti Sava: 2,55 miliona za opremu za fiskulturnu salu i kabinet za fiziku, 4 računara, 10 laptopova, kopir aparat…
  • OŠ Svetozar Marković: 700.000 dinara za izradu nadstrešnice;
  • OŠ Stefan Nemanja u Studenici: 1,4 miliona dinara za kotao;
  • OŠ IV kraljevački bataljon: dva miliona za zamenu dela stolarije;
  • OŠ Čibukovački partizani: 1,5 miliona za opremu za obrazovanje, administraciju i javnu bezbednost.
Nova zgrada OŠ “Sveti Sava” u Ribnici pri završetku izgradnje

Naglašavamo da je ovo samo deo planiranih radova i opreme i da je svaka od ovih škola dobila novac za još ponešto, ali smo izdvojili samo značajnije stavke, a preskočili nekoliko kosačica, trimera, klima uređaja, stolica, venecijanera… i sličnog.

Srednjih škola u Kraljevu je 10 i sve su na užem gradskom području. Za kapitalne trasfere njima u budžetu Kraljeva je namenjeno 12,4 miliona dinara, pa i sa ove liste izdvajamo samo nekoliko najznačajnijih stavki:

  • Gimnazija: 1,3 miliona za računar, projektor i 2 štampača;
  • Ekonomsko-trgovinska škola: 700.000 dinara za računare za specijalizovane učionice;
  • ESTŠ Nikola Tesla: 1,6 miliona za nabavku računara za specijalizovane kabinete;
  • MTŠ 14. oktobra: dva miliona za nabavku opreme za automehaničarsku radionicu, CNC glodalice i mešalice za beton;
  • Medicinska škola: milion za zamenu behaton ploča i milion dinara za nabavku računara, pametnih tabli i slične opreme za nastavu
Medicinska škola Kraljevo
  • PHŠ Dr Đorđe Radić: 2,3 miliona za investiciono održavanje vage sa pomoćnim objektom za živinu;
  • Šumarska škola: 600.000 dinara za izradu garažnih vrata;
  • SŠ Stevan Mokranjac: 400.000 za nabavku 5 računara;
  • Umetnička škola: 800.000 dinara za računarsku opremu za kabinet grafičkog dizajna i informatike.

Radmila Vesković

3 komentara za naslov “Kako će biti potrošena budžetska sredstva za obrazovanje

  1. “Svetozar Marković”, škola sa tradicijom. Bar tako piše na sajtu iste. Zapuštena, gradska škola, u kojoj ne postoji ni adekvatan sanitarni čvor za broj đaka koji je pohađa. Česme u wc ne rade, deca nemaju gde ruke da operu. Parket u učionicama u očajnom stanju, a hodnici i podovi prljavi. U takvim (ne)uslovima se edukuju naša deca!

  2. Mogli bi u ucionice postaviti fotokataliticke preciscivace vazduha, korisna, a nije skupa investicija.

    1. Svetozar Markovic je gradska skola u koju se decenijama ne ulaze. U dvoristu nema nijedne kante za djubre i klupe. Ostalo da ne pricam. Ima sve manje djaka.Uz stepenice ne mogu da se popenjem kad vodim unuka jer je klizavo.

Comments are closed.