Milica osvojila Elbrus, na krovu Evrope udahnula slobodu (VIDEO)

Naša sugrađanka druga je Kraljevčanka kojoj je pošlo za rukom da osvoji Zapadni Elbrus, planinski vrh na Kavkazu na 5.642 metra nadmorske visine, najviši vrh Rusije i Evrope

Kažu „kad vam se čini da je sve uzbrdica, samo se setite kako će izgledati pogled sa vrha“. Nije ovo, verovatno, bila misao ideja vodilja kraljevačkoj planinarki Milici Jelić (30, ali je sigurno da ona već godinama kao planinarka oseća kako „bez novih iskustava, nešto u nama spava“. To „nešto“ Milica budi stalno novim izazovima, a u junu ove godine to je bila potreba da osvoji Zapadni Elbrus i njegova 5.642 metra nadmorske visine.

Zaista sam presrećna što sam zabeležila značajan sportski rezultat za grad Kraljevo, Sportski savez Kraljeva i, naravno, za moj matični klub – Planinarsko-alpinistički klub Kraljevo – puna je divnih utisaka Milica.

Pogledajte VIDEO reportažu:

Ona je prva Kraljevčanka kojoj je to u ovom veku pošlo za rukom, ali Milica ne zaboravlja da pomene Svetlanu Matijević iz Kraljeva koja je 1994. napravila isti podvig.

Ekspedicija je trajala 10 dana i podrazumevala je aklimatizaciju od nekoliko dana. Završni uspon desio se 23. juna, kada sam u 11:00 časova popela taj najviši vrh. Sam uspon je trajao 15 sati, ja sam se tokom uspona dobro osećala i bila sam jedna od osam učesnika koji su se tog dana popeli na vrh Zapadni Elbrus – ističe Milica.

Bilo je, navodi ona, 20 učesnika iz Srbije. To je bila prva grupa iz naše zemlje koja je od početka pandemije krenula u taj pohod.

Zbog izuzetno lošeg vremena iznad 5.000 metara nadmorske visine i pojave visinske bolesti kod velikog broja učesnika, svega nas osmoro (dve žene i šest muškaraca) je uspelo da ostvari ovaj pohod.

Milica ističe da su zdravlje i fizička kondicija preduslov za uspešne pohode i da upravo aklimatizacioni usponi koji podrazumevaju uspone na više kote, a onda povratak i spavanja na nižoj nadmorskoj visini, omogućavaju da se telo navikne na tu promenu u temperaturi, koja jeste drastična.

Na vrhu je bilo, subjektivno, minus 15 do minus 20 stepeni. Na tim temperatuarama i krv drugačije prenosi kiseonik i onda taj merodavni utisak nije isti kao kada merimo temperaturu ovde u gradu. Takođe, gore ima upola manje kiseonika. To su neke poteškoće kakvih nemate na 2.100 metara odakle smo krenuli na uspon – pojašnjava Milica.

Usponi se, dodaje ona, planiraju tako da se svakog dana planinari popnu otprilike 800 metara uvis, pa se onda vraćaju i omogućavaju telu da se oporavi od promene visine.

Najveći neprijatelj uspona ovog tipa je visinska bolest koja može da spreči uspon na vrh:

Meni se to nije dogodilo i ovaj put sam prošla bez simptoma i sa zadovoljstvom sam popela ovaj vrh, spustila se i sada sa zadovoljstvom proslavljam ovaj značajan rezulta – presrećna je kraljevačka planinarka.

U međuvremenu se Milica Jelić vratii i sa uspešnog pohoda na najviši vrh Slovenije, odnosna sa najvišeg vrha Julijskih Alpia -Triglava, visokog .2864 metra  nadmorske visine. Taj pohod je u sklopu njenih daljih priprema da se nađe među prvim planinarima u Kraljevu koji su popeli iznad 6.000 metara nadmorske visine, ali – ona ne želi još da otkriva sve detalje.

Milica je po zanimanju socijalna radnica, a planinarenje (u početku samo rekreativno) je njen hobi poslednjih pet godina. Za to vreme ona je, možda, na najbolji način potvrdila jednu planinarsku izreku: „Planine su dobre. Kad ste na vrhu, sve loše ostaje dole i postaje tako lako za dušu“.

O ELBRUSU – KROVU RUSIJE I EVROPE

Elbrus je ugašeni stratovulkan na Kavkazu čiji zapadni vrh (Zapadni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.642 m predstavlja najviši vrh Evrope i Rusije.Drugi deo nekadašnjeg vulkanskog grotla je istočni vrh (Istočni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.621 m. Nalazi se na jugu evropskog dela Rusije, nedaleko od granice sa Gruzijom i udaljen je 65 km od grada Kislovodska. Danas se na Elbrusu nalazi veliki skijaški centar sa sistemom žičara i gondola koje izlaze do visine od oko 3.800 metara nadmorske visine na kojoj se nalaze tzv. Dizel skloništa. Skijanje na njegovim padinama traje tokom čitave godine, jer se granica stalnog snega nalazi nešto ispod 3.700 metara nadmorske visine.

Foto: privatna arhiva Milica Jelić

M. M. D.